Статистика Краљевине Србије. Књ. 29 = Statistique du Royaume de Serbie. T. 29, Статистика земљорадње и жетвеног приноса у Краљевини Србији : за 1903. годину : са једним картограмом и једним диаграмом = Statistique agricole de Royaume de Serbie : pour lʹannée 1903 : avec un cartogramme et un diagramme
ХИТУ
штета била je пи овде у пожаревачком округу, а пајвећа у округу моравском. Одпоста размера између првог и овога другог округа била је као 1:19:9.
Остаје још да видимо, колико је од вредности штете долазило просечно па један хектар оштећене површине. По подацима у напред панесеној таблици долазило је од вредности градом причињене штете просечно на један хектар оштећене површине
у округу дипара, у округу динара врањском · + : · 236 крајинском · 47 крагујевачком · · 215 ваљевском 43 моравском - 186 ужичком 40 београдском · 109 чачанском 40 Топличком 90 пожаревачком · 29 крушевачком 98 пиротском 29 смедеревском · 82 тимочком + 24 рудничком 66 нишком 21 подринском 49 у опште 67
По хектару била је највећа штета у врањском округу, а најмања у округу нишком. Односна размера између овога и врањскога округа била је као !: 11'2.
Пада у очи, да јен у 1909 години просечна вредност штете по хектару износила 69 динара, дакле само за 2 динара више него у години 1903, и ако је поменуте 1902 године оштећена поврпина пзносила 144.526 хектара а вредност штете 11,746.598 динара. Занимљиво је поређење оштећене површине са целокупном површином обрађене земље. Године 1903 било је свега 1,354.814 хектара обрађене земље (без ливада п детелишта) а оштећено је од града п поплава 67.931 хектар, дакле само 5 процената. У 1902 години долазило je на оштећену површину 10:85 процента од све обрађене земље.
Колика је била сва обрађена површива (без ливада и детелишта) а колико је од исте оштећено градом H поплавом, у сваком округу посебице, види се из следећега прегледа.
оштећена-епа о-
2,22 mmagé
ОКРУЗИ Фа |
Te ~ о | =. јаве = AS ave Е ~ SOS | 78 |еле = | оје DÉPARTEMENT SRE) Gb AS REINE 55 = SOLS) EL DE а о зе |Бе | =-> di CIS SU Ets о 50 5 © «= RE 2475) | ЕН | CRT | = | је: Ф
|
xexkrapa-hectares
Београдски-Вејотаде
| 91.572 4.356| 850) 5.206 Baresckn-Valjevo) : -
77.422) 12.617). 1.099) 13.646
ITogpmuna-Superficie omrehena-endo5 пипасе ОКРУЗИ DÉPARTEME NU DE
vée
градом dement
све обрађене земље-гова] Че par le erêle
la tarre cultiпоплавом par le déborу опште en général
Кратујевачки-Крастјеуас Крајински-Ктајтпа, Крушевачки-Кепбеуас Mopascku-Morava : Нишки-М45 · Широтеки-Ратоћ + + + + . Подрински-Рофчије - + - Пожаревачки-РоХатеуас · Руднички- Вл тик Омедеревеки-Зте егеуо Тимочки-Типок • Топлички-Торпса · • Ужички-Џусе ·
59.230 1,496 64.318 368! 3.720 105.291 80. 2.020 87.419 500! 44.896 . 137.258 150.481 34.811 84.330 81.355 58.976 48.875] 11.286
392 100 150
265
хектара-ћесбатев | 100.602] 1.550! "625!
Чачански-(асајк - 43.255] 5.417) 8.010) 8.427 Csera-Total - 1,354.8161 60.562 7.369) 67.931
Од целокупне обрађене површине долазило
је на оштећену површину
у округу процената у округу процената, ужичком : : - 23:53 врањском · < + 2:88 чачанском · 19:48 НИШКОМ + 5 + 65 > - 2:71 ваљевском - 17:62 крајинском 2:58 пиротеком 8:68 крагујевачком 2:16 крушевачком 578 моравском 1:92 београдском 5:69 пожаревачком 114 рудничком 4:04 " топличком 1:25 смедеревском 8:59 подринском · 0:98 тимочком · 3:41 У опште 5:01
Од просечнога процента налазимо само у шест округа већи проценат. Нарочито у три југовападна округа био је тај проценат врло велики.
Колико је било дана с градом и колико оштећених места, као пи колика је била површина, коју је град оштетио и вредност причињене штете у појединим месецима, види се из следећега пре-
гледа.
5 |=е ES За |= “| Фогјак а 5 зе „Дејв о БЕБЕ МЕСЕЦИ — MOIS Se alone ele nl = 5 ~ |е О |: = |а ње =
с3 58 ез || о
~ = јеге= је = Ф more lee elle ie See SEE EEE ЕЕ јен а зе не
45 |ег ај5 Б 5 24) =
~ | "|јеге = Mapr-Mars 3 5 150) 1100 Anpra-Avril PACE 6 10|. 1:806|. 304.200 Мај-Ма : + - + 55 6 + 14. 120) 26.700)1,611.410 Jyu-Juin DE CCE 1 127 21.040)1,291.220 Jya-Juillet 5 51. 10.866) 854.790) Свега-Тота! · · 35 313: 60.562/4,068.720.
Дана с градом било је највише у месецу мају
у [ospmnna-Superfcie
Врањеки-Угапја 89.700 9,540) —
2.540
и у том месецу налазимо и највећу површину, коју
не