Статистика : стенографске белешке

взћи, Лли на <заш атона прир&шдаја кијв за о*Лх Iшт година зодЈ#д нака, јвмл -доош оаомвнат ко|и утичу ка шрошлјг броја оуановкшеа« Ноотоl»,воћ до вото тт тк шшо кошинковаш матеиатжчкнх мо?ода поашћу со тт одрадити приближао бројно о«&г»е аднв маов и бвз карочмтог зтатаотичкбг аопатаан е жооматрааа. Код нвпотпуног от&ткстllчког пооштрааа* имаио дв« гдавкв вротв поом&трафа к иопнтивааал)Ј ћмамо ккдоко жоФшллдлџл , - |^р^^вар^ш|РlћШРЛ> |Е карочито изабрвних лојвдинид одучаЈвва., На пр изабвру ов зојолине нороднцв, кад ое исцитујв от&ав Јздкога от&дзжа т жр, раднкчког ошл&ш , Онда 06 до н&јмавкх двта т вржи ито пасматЈКм« 1а тих тако жонктаннх тшошх жојава закк|м|ујћ о© © отаљу . докунног оШ* втааовдштва, односно социјадна орвдиж® жз ?;ојв о& Ј@ уа©о тај тидски прик@р,‘ жспжтивања когу да буду врдо двтаана« Кад вж статиотичком матодом посматрате јадну појазу код 10 мклжона станозшЕка, овда ко ји ое прибирају не могу бжш тодшсо детаљнии разковрони, ка& кад прикушвато нодатве оамо од 10 норрдица, Кад прикупаат© на тај начин податке, вн &&6еsете Јвдну тштоку на пр. јвдну породицу шв р&дЕЖчт? ш буркуаожог илн замљорадничког всодежа« УКМите једву нажу породиду у мачвж ш жоме коћота жраlу»* У разнш краЗоввма постоје ра вшчш@ појака® што Ш џ Џд&ш крају коотоје раадичгхм соднадш одашмк/ Тада вн можете а , много двтежвнзе, него укупно отановнштво да жспжтат® такву једку породнцу, оза кроз која она продазк, ове поЈаве »оје ое на аод двшаваЗу *Шттрsт коЈе добжјоте шхххж&ањт таквв једне тшгокв жрродице, преноситв у ш делу Зеднушсу, на св® отановништво дотжчног ота жеж& у токв д@ду вемм. 4 У таквом шсггатраву ш& увек много стбјективвога, јер ошј који врш та поскатрава уноои у њих- доота сзога шчлог ®хв&ттв и погледа* .Ј0 Рlаи ? који Џ тт начнном проучавао раанв појаг#* доноож врдо тачн® аакњучке* којк оу моглн битж Од -'■ ■ , '5-' . '' , ■ ■ '' ' ■; Немаца 3® такођ® шзнат Iшп®р Арш с-а ш тшгоким жоштмза&шса* 1 • Често нута узима се вш® тшџшу ол%чџ зева. шв звднога краја, па

а*

OТДТШ2ГШСА