Statistika cena poljoprivrednih i drugih proizvoda u Kraljevini Srbiji. Knj. 3, Period od 1901. do 1905. godine sa četiri diagrama
RU
чиво сам. По варошима је већа потреба радне | опет за сваку годину посебице у следећем пре-
снаге у пролеће п летп. Зими радник пије no- | гледу, упоредо са ценама на РАНА пијаци. требан, п зато су наднице зимп пајниже.
Просечна цена једнога товара ражи у пат M динарима-Ртјх тоуеп du seigle par un ТРЖИШТА | quinteau métrique en francs
PLACE DU MARCHES | re RS. 1901 | 1902 | 1903 | 1904 | 1905 | |
k
Да овде завршимо с неколико података о цени хлебних жита у неколико главних вароши. |
Ми ћемо се у том ограничити на период од 1901 | | | Београд-Вејстаде · · . 11:26) 10:61 a 39) 11:78) 10:12] 10:85 до 1905 године. | |
од 1901— 05
де 1801—05/
yen Budapest ·| 14:70) 14:83 18:48) 14:57| 1445 14:31 5 __ еч-Млеппе 0. 16:40) 15:80 14 10) 15:92) 15:92] 15:75) (0)) просечни 0] цени илшенилље пмамо податке | Бер. лин-Вегћп + 5... 17:24) 17:66) 16:20) 16:52) 18:60 17:25
из шест главних тржишта у CACAChCM nperueay. || MapmParis - - + - : : 15:06) 15:80) 15:80) 15:19) 15:68] 15:41
|
И ражи била је најнижа цена у Београду,
Просечна de једнога она а највећа у Берлину. Разлика између најниже и УЖИШТА Y Ammapnsa-Prix moyen de froment pour ТРЖТ у. un quinteau métrique en francs "пајвеће цене износила је у
LISE DU MÉRÇRRS | PC ee Паризу · · · · 0:74 дин. man 4-91 проц. | 1901 | 1902 | 1908 | 1904 | 1905 | · у и | | | 1901-05 | Будимпешти · · 1:92. , О о K EEE OR TOUTE 0 ТЕ RQ Beorpar-Belgrade - - - | 13:65) 1377) 1231| 14:94) 19:77). 13:69 PET » 10:88 »
удимпешта-= Барон · | 18:62] Se 16:29) 17:52) 16:29] 17:62 3 7 5 о а Le
Beu-Vienne - . · - | 20:58) 21:44) 18:25) 19:72) 18:25] 19:65 Брин 2540 ? Lei и Берлин-Векни · · · · ·| 2140) 21:36) 19:78] 19:98) 20:04! 20:50) Београду · · - 1:66 , > О pére + + + - | 28:40) 29:05) 22:78 91: 8 20-21] 22:05
oHaom-Londres · + + -| 17:07) 16:29) 15:49 16:29) 15:31] 16:08 > 1 j твеђ Б И | Њујорк-Кеу Луогк · · - | 1985 20:70) 16:83) 15:49) 15:07) 17:32 Колебање цена било је највеће ту Берлину,
|а најмање у Џаризу.
Кад и овде просечну цену ражи, коју даје |за Београд овај петогодишњи период, поредимо |с просечним ценама осталих тржишта, ми нала-
У Београду је била најнижа цена 1903 године, а највећа 1904. Разлика између најниже и највеће цене износпла је у
Берлину · · · · 1:67 дин. или 8:47 проц. |вимо, да је односна размера била као сто према, Лондону · · · · 1:76. D) LMD US "између Београда и
Бечу + 5 - - 319 » » 1200» | Будимпеште + 132 Беча · · - . 145 Паризу + + - - 319 , » 1578 , Париза · · · 149 Берлина · 159 Будимпешти : · 3:07. , Ио они .
Beorpaay - - - 263 , , 21:26 Из ових размера видимо, да је цена ражи била
37:36 "релативно већа од цене пшенице не само у Бер-
' у лину него и у Бечу и Будимпешти. У Паризу
Највећа разлика у цени шпенпце била је у "напротив ражи је цена нижа од цене тшпенице Њујорку, а најмања у Берлину.
"према цени ових жита на београдском тржишту. Кад просечну цену једнога товара пшенице,
коју за Београд даје овај петогодишњи en поредимо с просечном ценом осталих тржишта, ми налазимо, да је односна размера била као 100 према, између Београда и.
Њујорку · · · · 5:63
О цени кукуруза имамо податке само пз
| Будимпеште, Беча и Њујорка. Ти су податци у следећем прегледу.
Просечна цена једнога товара кукуруза
7 Тр у динарима-Рлтх тоуеп du maïs par un Лондона + + 117 Бече - = „ - 114 ТРЖИШТА a men а Њујорка · · 197 Берлина · · 150 PLACE DU MARCHÉS | - | en) | 9 1901 | 1902 | 1903 | 1904 | 1905 [010 зудимпеште · 199 Париза · · · 161 | | nn
Из овога поређења излази, да би за нашу PE · - .| 9:63 10-40 10:38) 1 189 el 11:40! пшеницу биле добре пијаце Беч, Берлин и Па- РРА URSS, ) 1504) 13 ae se 1548 1 риз а и сама Будимпешта, где је просечна цена |'Eyjopx-Nev-Work - + -| 11:39 13:72) 1115] 11: 39) 11:52] 11:83] пшенице била за 29 процената већа него у Бе- Кукуруз је имао такође најнижу цену у Београду. ограду. Највећа цена била му је у Бечу. О цени ражи имамо податке али само за Беч, Разлика између најниже и највеће цене овога Будимпешту, Берлин и Париз, п износимо их петогодишњег периода, износила је у
поета ва ан Пе Прад на пафрајетичаава не ние