Статистички годишњак Краљевине Србије : дванаеста књига = Annuaire statistique du Royaume de Serbie : douzieme tome

1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ 1. Situation géographique

Краљевина Србија је у средини северне половине Балканског Полуострва између 49" 929' 15" п 44' 58' 50" северне ширине, и између 19" 9' 40" и 22° 19' 31" источне дужине од Гринича. Она се, дакле, простире преко 2° 36' 35" ширине и преко 8" 39' 51" земљописне дужине. Времена разлика између њене најисточније и најзападније тачке износи 14" 3974.

Границе. — Орбија је континентална држава, која нема излаза на море. Она је са свију страна ограничена рекама и планинама. Дужина је њене целокупне границе 1.678 км., и то: речне 899, а суве 779 км. На северу је Аустро-Угарска, према којој чине границу реке Сава (од ушћа Дрине до Београда) и Дунав (од Београда до испод Текије). Сава (181 км.) дели Србију од Срема, а Дунав (225 км. од Баната. Западну границу, према Босни, чини Дрина (224 КМ.) до ушћа Галинске Реке, затим сува међа до Увца. На истоку су Румунија и Бугарска. Од Румуније Србија је одвојена Дунавом (102 км.) почевши ниже Текије, па до ушћа реке Тимока; а на граници су према Бугарској Тимок (76 км.) од ушћа у Дунав, па док не прими речицу Безданицу, Стара Планина и планински бедем на којем су: Лужнички Сто, Црни Врх, Букова Глава, Стрешер и Патарица. Тај је планински бедем пробијен трима рекама: Височицом, Нишавом и Суковском Реком. Дужина суве међе према Бугарској износи 333 км. Југозападну границу, према Старој Србији, чини река Увац (54 км.), планине Јавор и Голија, па реке Ратка (17 км.) и Ибар (20 км. и, напослетку планипо Копаоник, Гољак, Св. Илија и Патарица. Овај југозападни планински бедем просечен је само на два места речним долинама; код Рашке долином Ибра и код Ристовца долином Биначке Мораве.

Величина. — Површина Србије, према мерењу у Главном Генералштабу, износи 48.302°6 км“. Ово је