Статистички годишњак Краљевине Србије : дванаеста књига = Annuaire statistique du Royaume de Serbie : douzieme tome

Сталаћа и граде Велику Мораву, која до ушћа у Дунав тече пространим и плодним Поморављем.

Јужна Морава (у границама Србије дугачка 143 км., а пространа 9206 ЕМ.') прима ове веће притоке с лева: Ветерницу (69 км., 478 км), Јабланицу (21 KM. 886 км“), Пусту Реку (42 км., 585 км", иТоплицу (101 км., 2190 км ); а с десна: Власину (65 км., 1002 км“), Нишаву (у границама Србије 143 км., 2206 км ') и Моравицу (64 км., 587 км“).

Западна Морава (248 км., 9851 км“) добива с десна: Бјелицу (40 км., 365 км“), Ибар (у границама Србије 103 км., 2142 км) и Расину (82 км. 993 Ем“), ас лева: Рзав (58 км. 575 км“), Ђетињу (64 км., 1170 км“), Чемерницу (43 км., 593 км") и Гружу (62 км, 622 Km”).

Велика Морава (216 км. 6654 км“) има с десна ове притоке: Црницу (32 км. 246 км) п Ресаву (65 Км., 614 км |); а с лева: Лугомир (57 км. 439 км“), Лепеницу (60 км., 996 км"), Јасеницу (79 HM., 1338 Ru‘) и Раљу (50 км., 310 км).

Од савских притока најважније су: Дрина (229 КМм., 3329 км“), Колубара (117 км. 2785 км), Тамнава (67 км. 792 км“), Јерез (57 км. 534 км“) и Добрава, (38 км., 385 км ); од дунавских: Тимок (182 км., 4113 км |), Млава (109 км. 1709 км“), Пек (112 км. 1225 км ) и Поречка Река (38 км., 538 км). —

Клима. — Према своме географском положају Србија. треба да. има средоземну климу. Али због релативно велике висине, северног нагиба и знатне удаљености од околних мора, у њој се више осећа климски утицај Средње Европе и руске низије него дах Средоземног Мора. Отуд је клима у Србији умерено-континентална са средњом годишњом температуром од {1°,4 О. Разлика између средње зимске (1",, С.) и средње летње (20",, С.) температуре износи 19%0. Јаких и наглих то-

плотних промена, какве се јављају у Северној Бугар-

ској и Румунији, у Србији нема. Топлота појединих области не зависи од земљописне ширине већ од надморске висине.

Просечна, је количина атмосферских талога 620 мм. Њихов је распоред на поједине пределе доста равномеран тако, да ниједан крај Србије не трпи оскудицу у киши. Највећу количину талога добива Западна, а најмању Источна Србија, јер кишовити ветрови долазе