Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

196 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

ности још веће мишљење него сви други, нарочито одлучујући чиниоци који су га у Босну и послали (цар, наследник Ф, Фердинанд, шеф Главнога Гене-– ралнога Штаба); он има уверење да ће се југословенско питање решити мачем, па једна погрешка; Више или мање неће променити ништа. Због тога Он не да чак ни министру за Босну да се меша У његову управу у Босни и Херцеговини. О Србима. Води само толико рачуна колико је то предвиђено: у програму са којим је у Босну послат: не дати им да изађу из улоге незадовољних, Он има само једно мерило за њих: они су отворени противници Монархије. Најопаснији су они који прикривају највештије своје непријатељство, али, рекло би се, да је Потиорек најекстремнијим елементима некако гледао врло мало кроз прсте. Када је у Босни створена српска група Дан. Димовића, која се изјаснила да ће у босанском Сабору помагати владу, Потиорек је правио сметње. „У Босни и Херцеговини, казао је он, може се и мора се владати без Срба, само са католицима и муслиманима.“ То је био; први повод за неспоразум између Билинскога и Потиорека; и Потиорек је све више у Босни радио као генерал и војник, и све мање слуша свога претпостављенога, заједничкога Министра Финансија,. имајући потпоре код престолонаследника. Цар је, међутим, одобравао Билинском. Потиорек постаје све јачи; балкански ратови ојачавају положај Потиорека; у Босни; он у њој постаје господар. Бунт српске средине годи му; револт школске младежи, збијене у југословенске редове, исто тако. Све гимназије, реалке, трговачке школе, више девојачке и остале средње“ школе, све су редом умрежене у тајне ђачке организације. Демонстрира се, вређа, атакира, увек и на све мрско туђинско.

Пред демонстрацијама, увредама, нападима, атентатима, Потиорек стоји великодушан, увек са једним затвореним оком, у нади да је све ближе тренутак кад ће јурнути на свеи смрвити све. Кад је стање духова било такво, престолонаследник-