Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

200 - ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

„Главни темељ политичке иредентистичке агитације јесу за Србе наше средње школе. О тој жа. лосној историји ја нећу ближе говорити, јер о нечувеноме што се догодило у мостарској гимназији говорићу други пут. Али морамо признати да смо ми дисциплину и васпитање у средњим школама потпуно занемарили. Земаљска влада се показала и без програма и без енергије... И тако српски радикални учитељи могу, сасвим мирно подбадати српску децу противу хрватских директора и учитеља, па онда и противу државе, и ппи том их босанска влада помаже, дајући им у руке управу интерната да мирно, у четири зида, могу да доврше иредентистички посао... С обзиром на догађаје у мостарској гимназији (побуна ђака против професора аустрофила) наређујем, да се она, још пре краја школске године, затвори, и да остане најмање годину дана затворена.

„Ово што сам изложио, то су само појединачне појаве, ознаке једне озбиљне антидржавне политичке акције. Има их још врло много... Дужност Је владе да пази и прати корак по корак... и да се вође ове акције судским путем изводе пред суди суде...“

2. Чиновници о атентату.

Шеф политичкога оделења земаљске владе за Босну и Херцеговину из 1914. тврди ово:

„Неколико недеља пре доласка надвојводе Франца Фердинанда, повео сам ја са поглавицом земаљске владе, фелдцајгмајстером Потиореком, реч о намераваној посети престолонаследниковој и о полициским мерама, које би за време његовог евентуалног боравка у Сарајеву ваљало предузети. На моје велико изненађење дао ми је он овај врло кратак одговор: „Надвојвода долази у војничком својству, и ви с тиме немате никаквог посла“. Изненађење моје било је у толико веће што је Потиорек,