Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

202 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

узрок мржње Његовог Височанства непојмљив, јер Србе и не познаје, да је гостопримство позната одлична особина српског народа, и да ће се оно показати и спрам надвојводе.

„Упозорио сам ипак већи број угледних Срба да пазе да се не би десио ни најмањи непријатан инцидент са српске стране. И нико од виђенијих, политички истакнутих Срба, чак ни из групе екстремниХ националиста, који су својим осећајима према Аустро-Угарској Монархији и у публицистици и у босанско-херцеговачком Сабору отворено и гласно. давали израза, није ни слутио да се може што догодити. Свако је резонирао да се надвојвода Франц. Фердинанд мора дочекати као гост, па макар и са болом у души.

„Једини шеф полиције града Сарајева, Герде, Више пута је изражавао страховање због доласка надвојводе, али није спомињао никаквог другог узрока свога страховања осим неспособности полиције. Герде је нарочито обраћао пажњу на Чабриновића, иако је он имао нарочиту легитимацију из Беча.

„Његова забринутост и горе поменути разговор са Потиореком произвели су и у мени извесну нервозност, која се није смањила ни кад ми је јављено да су њихова височанства, не казујући никоме ништа, одмах иза доласка у бању Илиџе одвезли се аутомобилом у Сарајево и скоро читав сат провели у једном малом дућану у узаној улици; ни након дворског ручка, на који су надвојвода и војвоткиња једном дугом колонадом пешице дошли из свога хотела и пролазили у размаку од једног корака крај стотина људи. Није ме умирило ни ванредно добро расположење надвојводе и војвоткиње на дворском ручку, ни саопштени ми од њих самих пријатни утисци о путу и нашем народу, ни намера надвојводе да наскоро опет у инкогниту дође у лов. Враћајући се са дворског ручка, жеља да све коректно прође отргла ми је из уста речи, које изустих једном пријатељу: Кад би само већ били с ону страну наше границе!