Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

'206 — ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

1914. неколико дана по атентату, аустриски мини"стар Хусарек једном од бечких дипломата. Полиција је морала открити то, а ми нисмо ништа знали...

Доиста, у једном женском институту у Словеначкој, нађена су латиницом штампана правила једне такве организације, послата из Босне. У њима се налази прво правило: „Чувај свој језик и име“; „Срби, Хрвати и Словенци један су народ“. Правила су била из 1913. г.

Покрет међу нашом омладином постојао је одавно у Аустро-Угарској. Четрдесетих година прошлога века почела се организовати српска омладина, која има своје листове и удружења. Од 1880. године омладина се уједињује, али не више на чисто националистичкој основи. Социалисте имају унутра "своју реч. (Од те године омладина има своје листове у Београду: /обратимство (1889.), Омладина (1888.), у Загребу Оиладина (1894.) и Народна Мисао, орган уједињене хрватске и српске университетске омладине (1898.); у Бечу Омладински Гласник (1904.) и најзад Зора, орган српскохрватске омладине (1910).

У 1908. у Паризу, излази српскохрватски лист -Зора, у Женеви на француском (ушоп, са овим програмом: лично и необориво право Срба и Хрвата јесте борба за национална права српскохрватског народа за праведно и достојно место у заједници „западних културних народа. У Далмацији се диже омладина са девизом: „Наш идеал је коначна сврха, пошљедњи акт: Народно Уједињење.“ Нова поколења су дубоко национална, и све се више и јаче ослањају на своју снагу. Она више не певају, него се дижу, снаже и раде; она осећају да се треба бранити од туђега господарења, да треба живети својим животом, да га треба својом снагом обезбе„дити, да ће се имати и добити оно што се узме. Нови нараштаји из прве десетине овога века, нарочито после анексионе кризе, су реалисти, демократи, рационални. Ту су, били они Хрвати или Срби, или Словенци, сви сложни да су они једна