Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

214 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

-_________________________ ОНИ ВА А 0) 89 8 ИН Ини ИЕ ИН

У почетку марта 1914. упутио је он, после дугога саветовања са својим људима, једно писмо краљу Петру о томе. У писму имају ова два карактеристична места: „..Пријека је потребна сагласити се на темељу независности и једноправности наших држава и династија у обиљежењу дужности према заједничком задатку у војничком, дипломатском и финансиском пољу... Не само наш народ из Србије и Црне Горе споразуму томе ће се обрадовати, него и она још неослобођена браћа српска, па и цијело. Југословенство, и, у нади једне опште заједнице, душу ће му кријепити..“ У томе је наступио аустро-српски рат, у који је као савезник ушла Црна Гора без икакве резерве; њој је „зло и добро заједно са Србијом; њена судбина и наша је“, завршава се телеграм црногорске владе, који је упутила српској влади чим је сазнала за ултиматум аустриски.

У раду црногорске омладине могло је бити и погрешака и претеривања, али њен покрет, у основи унутарњи, једини је постигао што је отпочео. Борба са владаром Црне Горе за народни суверенитет и за слободу била је национално корисна. Тај покрет је створио код Црногораца осећање, да никаква личност или породица не може и не сме бити сметња народном уједињењу. И оно што је важно, Црногорци су то радили највише сами, својим снагама, често и ометани од оних на чију су помоћ са правом могли рачунати.

САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТОРИ.

Б

1. Атентати.

Сарајевски атентат противу надвојводе Фрање Фердинанда био је шести по реду од атентата које су омладинци југословенски вршили од 1910—1914. противу представника аустро - угарскога режима. Међу атентаторима ниједан није био туђ поданик; сви су они били аустро-угарски поданици. Зато што