Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 45

бити једнога међу њима који није жудео за његовом славом. Фрања Фердинанд је ишао и даље.

„Ниједан владалац, из ма којега времена, није био легитимнији владар него Наполеон |. Зар му: није Сенат својевољно понудио крунуг Зар није после тога био наредио гласање, и то с огромном већином2 Зар га није сам папа миропомазао2 Који је владалац могао са више права да се зове владалац „по милости божјој и вољи народа“, него онг Да ли је ико дошао на престо са већим ауторитетом него Наполеон, који је државни поредак, веру и животне услове, једном речи све основе једне велике и модерне Француске, лично поставиог Сви знатнији оснивачи држава или творци династија зато су се служили више мање свакојаким средствима; они. се често нису уздржавали ни од грађанских ратова, па ни од злочина. Наполеон је сасвим друкчије дошао до престола, Наполеон је са правом казао: „Ја нисам силом узео круну; ја сам је нашао у брлогу; народ ми је метнуо на главу; нека се поштује народна воља!“

Университетски професор Ламаш и другови спремали су нарочите програме политичке за његову владавину после смрти Фрање Јосифа. Фрања Фердинанд је знао да његове политичке идеје о уређењу Аустро-Угарске није лако извести. Од дуалистичке створити једну федеративну, можда само триалистичку државу, са једном централном владом, једном војском, једним језиком, једним представништвом на страни, једним финансијама, могло се само силом. Прва Угарска би се свом снагом противила. Фрања Фердинанд је мислио употребити и силу...

Биће од значаја да се помене како је он још и у августу 1913. и после балканских ратова, говорио о федеративној држави.

Година 1866. није била судбоносна само за Аустрију него и за Немачку. Пруска је пререзала ону грану на којој смо седели, али је и Хоенцолернима ископала гроб. Аустрија је у Немачкој хтела да влада на федеративноме начелу, да буде