Стевана Стратимировића митрополита карловачког план за ослобођење српског народа

ЈА ____ Прот. Ст. М. Димитријевић

руским; при том, по логичкој доследности, ти исти принципи природно су имали бити примењени и према Пољској“). Који су то Словени, о којима се није бојао говорити, види се из записке његове у тој истој 1804. години, састављене за уређење европских послова на случај срећног свршетка рата с Наполеоном. За Турску каже, да би боље било „оставити је за сад онакву, каква је, променивши само положај Србије, Црне Горе, којој шреба придодаши Кошор, и Јонске Републике. ...Главни део владавина европске Турске треба да буде раздељен на самосталне области, које би се користиле аутономијом и биле обједињене општом федеративном управом. Русија може обезбедити себи одлучни и законити утицај на ову федерацију, ако _ Његовом Императорском Величансшву буде остављена титула императора или прошекшора словенских и исшочних народа. У осталом, учешће Русије у ослобођењу ових крајева, заједничка религија и происхођење, вешти избор месшта, која пе биши заузета нашим војскама и мудра политика — вероватно би и сами собом утврдили овај утицај. На случај, ако би потребно било снабдеши се сагласношћу Аустрије, онда се њој може даши Хрвашска, део Босне и Блашке, Београд, Дубровник и т. д““). Не види ли се у овим комбинацијама не само утицај, него по негде и буквално понављање из Стратимировићевог плана 2

План је тај, дакле, примљен и употребљен као грађа за расправу уређења српског и општег европског питања, а Самборски је и у писмима својим императору и у личним разгово“ римас њиме развио пред њим и специјално стање српске ствари.

Дошав у Русију, он се задржао неко време на југу њеном, па се ту одушевио и за просвећивање и привредни преображај онамошњих нових руских владавина, настањених муслиманима. Отуда се 29. децембра 1804. г.“јавио цару. Благосиљајући га, он му жели, да истргне многобројне народе из муслиманског сујеверја и да их освети и просвети хришћанским крштењем. У почетку 1805. године стигао је у Петроград, да личним утицајем ради на испуњењу Стратимировићевог предлога. Саслушав · га и сазнав све, император му је упутио рескрипт о томе, како

та, и као свог наставника и 20 одлично испуњење свију "по

1) Мемуарм кназа Адама: Чарторижскаго, т. Т, Москва 1912., 332. 2) Мемуарћ· --. Т. П, Москва 1918., 61.