Стихови / Сима Пандуровић

18

СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

НОВЕМБАР.

У мутном збору оголелих грана, У старом кругу оронулих клупа, Уз позни шумор знаног шедрвана Мре младих дана успомена скупа, А мртво лишће пада са платана.

Мрак, туга, вече... У њиховој сенци Труну сви дани ко давнашњи венци.

У жутом лишћу, са којим се титра Јесењи ветар, пролеће се смеје;

У мразном хладу моја мисо хитра (Сећа се јулског сунца што нас греје; А дрхти, јеца новембарска цитра.

Прохладни ветар мрке гране крзне И наде суши, повија и мрзне.

Као да има нешто да се: жали: Будућа пустош, ил прошла лепота, Спречене тежње и уздаси пали... То је стара песма јесени живота, Коју позна суза успомена зали.