Стихови / Сима Пандуровић

ИЛУЗИЈЕ СЕЋАЊА И НАДЕ 315

И јесен њину у понору јада, За дугу борбу у животу зала,

За слом идеја и неуспех вере, Отрован мозак и срце прозукло, Срам сиромаштва што га немар пере И, некад силно, уздање умукло.

Јер јужне звезде, чини ми се, сјају

- Ко над судбом ми њене очи што су; Јер природа ће у том чудном крају Можда на њену мирисати косу;

јер дане ове свршити ми треба Представом живом сна младости моје:. Јер Бог нам шаље утеху са неба

Кад света овог потамне нам боје.