Стихови / Сима Пандуровић

ИЛУЗИЈЕ СЕЋАЊА И НАДЕ 38

ПРОМЕНА.

(, тако просто, тужно велим Да нисам више што сам био. (Осећам, чешће но што желим, Велики умор драг и мио. Дани су мојих жеља ређи,

А хоризонти мисли блеђи; Паук у својој танкој пређи На надама се сунча свилим.

Било је добрих, старих дана, Када је срце моје знало,

К'о јасиково лишће с грана, Трептати свакад, много, мало, Трептати увек: у тишини,

У бурном ветру, на висини, У мирном куту, где се чини Да не допире вал оркана..

Тада су један цвет на путу

И миран поглед мутна ока, (Сенка дрвета, лист у куту, Уздах, ил осмех, ноћ дубока, Дизали често силне, веће Шуумове туге, бола, среће

У мојим груд'ма.... Сад се сплеће Све то у ништа у минуту.

(Осећам да се нека кора

На срцу моме тврдо хвата; Да се увлачи тромост спора, Тужна ко дани кише, блата; Да сам већ данас миран и ја, Да мени дуги одмор прија, Да сунце данас друкче сија, И да се ближи старост скора.