Стихови / Сима Пандуровић

СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

ЧЕСТИ ТРЕНУЦИ.

Бледо јутро. Непроспаване ноћи

Свеж, оштар ваздух прашину дигне лако По пустим улицама. У ведрој самоћи Млаз златне зоре чека дрво свако

И живи људи. Г6 сам ноћи само

Ја, у сумњивоме друштву што је пило. Провео: песма хорила се тамо,

А све је тужно и суморно било.

Једина драж тих дугих, празних одења Била је мисо, лелујава сета

На проживелу младост, разорења Подвига силних фантастичног лета.

И када зоре зраци буду бистри Продрли варош, липе у прашини, Кад буду изашли на сунце филистри И драге ноћи крај буде тишини,

Ја ћу, ко често по познатом путу, Док на трг буду ишли људи, жене, (С негодовањем, у старом капуту, И с изнурењем ноћи проодевене,

К'о ноћна привиђења у замкове своје, Ићи, умораг „у свој празан стан,

Да легнем, с драгим споменом на твоје Лице, — да опет сам преспавам дан.