Стража

Број 161

Страна 2

СГ Р А Ж А

Српско^рватско јединетво је сидмо, оно ее неда разрушити

Од једног пријатеља и брата Хрвата, добили смо у писму, које чудом, није а.-угарска пошта узаптила, забрањени чла* нак далматинске „Заставе" од 17. ов. мес. из кога ће читао ци најбоље виде!и како прави Хрваги, (а не покрштени Јевреји), брпћа и пријатељи наши, мисле о нами сада, када широм Босне и Херцеговине наш народ страда и прогања се због лажног оптужења да је учасник у сарајевској трагедији Чланак гласи: „Пред очима нам је сарајев ска трагедија и епитог те тра гедије: крвави догађаји у Босни и Херцеговини проти наше јед* нокрвне браће Срба. Наглашујемо: једнокрвне браће, јер ми национални Хрвати и данас, када се на браћу нашу Српског имена диже кука и мотика, батина и пушка, отва> рају тамнице и гробови - ми смо толико национално свјесни и јаки, да јасно, отворено громко изјавимо: Хрвати смо исто онак > и онолико као и Срби: ми смо Србо Хрвати. Епилог Сарајевске трагедије за служује коментар. — и ми га пишемо, јер схваћамо прилике, и јер видимо погибељ момента, ми га пишемо журно и тријезно у интересу наше свете националне ствари. Перо нам дрхће, мутно иам је 1 ред очима, видимо пред собом црну слику: видимо зграду Народног Јединства Хрвата и Срба, коју смо годинама и голинама, деценија и лепенија гра* дчли, зидали и утврђивали, ка ко се дрма и |.уши .. Видимо сие то и спопада нас гроза, сграх.... Али разбор је побјелпп РТП.ау - иг\п иаг јо>1_ јаче-од свега.‘Ид ја (е по сре* дн, света идеја: Народног Је динства Срба и Хрвата и она нам гура перо у руке, — а ми се радо лаћамо пе а, да напишемо поруку Хрватима и Му> слиманима Босне и Херцегови* не и да им гр мко узвикнемо: Не тако браћо, на кри вом сте путу. Наша браћа Срби нијесу криви. Не стављајте руке на брата свога, не лјевај

Чабриновић и Принцип почин-ше сво е д ело као индивидуи, појединци, — апи и ако га починише као Срби, — јцијели Српски Народ није крив К да би за сва дјела појединаца чинили одговорним и окривљавали народе, којима ти поједичци припадају, куда би нас то одвело?! Што ли би мо* рали з кључити?! Ра мислимо се мало и питајмо се: Може ли се за дијело Луке Јукића, Дој* чића и Пламенчака позвати на одговорност и бацити сву кри

слимана и франко — фурти^ша нам је добро позната. Ои не само да никад нијесу допрнели ништа грађи зграде Нродног Јединства Хрвата и Срб, већ су увијек настајали и подзимали све могуће како би шили све оно; што је: народо, Српско, Хрватско, Србско-Хк загско Ми све то знамо, и тјеши'о се, да је близу дан, када ћеи наша Босна и Херцеговина отв» рити очи и Ступити у коло 6раца за мир, слогу и јединсто једнокрвне браће Хрвата и Ср<а те пригрлити свету идеју Наро^ ног Јединства. Надамо се да је близу да>, кзда ће Босански Хрвати окр«нути глзву и леђа франкофу^ тимашима и окупити се око п<!штених народних представник.

Израђен је пројекат статута за страначку легију. Км>«гии»а бажи Беч, 25. јуна. »Локал Анцајгер" јавља, да је албанска кнегиња Јзаједно са својом децом на једном Лојдовом пароброду отпутовала, како се мисли, за Румунију.

вицу на Хрвато-Српски Њрод, Хрвата заступника Д*р Лабра^

ззто што су Јукић, Дојчић и Пламенчак Хрвати. Ми већ чу јемо ваш одгов р: Не! Можемо ли . .. али чему да нижемо примјере, којих би м> гли нанизати на стотнне и хиљаде. када би увјек у свима случајевима одговор био: Не, народ није крив за дјела 'поје динаца. И к?д 1 би по стота и првн пут или по хиљадасти и први пут обновили упит: Јесу ли Срби и јесу ли Хрвати јесу ли Србо-Хрвати одговорни и кри* ви за дјело Чабриновића и Принципа, ми би и на тај упит без оклевања, свесно, мирно и три* језно одговорили: Не! за дјело одговарају они и само они што га починише: Чабриновић и Принцип, а не ми Срби, ни Хрвати ни Србо-Хрвати. Срби, као народ нијесу ’'ни криви нч одговорни за сарајевску-трагедију, то добро зна* де сваки поштени Србо*Хрват, — то ће утврдити цијела поштена јавност, цијели свијет. Али зато се ипак са становите стране баца цијела одговорност и и кривица на брађу. Србе. а ирска 10Му И М ЦИјС Л1Г Х^рАГ* Ско*Хрватски народ. Један немачки лист је дапаче утврдио и назвао цијели наш народ, народом убица краљева, против којега треба жељезном руком поступати. Куда све то циља ми предобро знамо; и зато ми Хрвати, као браћа, браће Срба одбијамо од народа нашега ту те* шку и крваву оптужбу, увреду

О одашиљању српсних војника Бич, 2и. јуна. „Албанише Коресподенц,“ орган бечког министарства спољних послова за албанске ствари, доноси разговор свог сарадника са албанским послаником у Бечу, Сурејом, о учешћу српжих војника у јборбама на

јића, Д-р Петровића, Драмање (|У сташе Јеловића. и он

Посланик је рекао, да добио извештај, да су

Надано се да је близу дае "Р е “«У ч “и српсии војнади прекала ће мо у нашем коду наН-: шла п Р ек0 г Р а " ице У и Хрвата Босне и Херцеговив и "о|ачали усташке редове. За задојене идејом слоге и јед»: жаљен>е јС што велике свле неће ства једиокрвне браће Срба , ка У КШ У В0 Ј"У памоћ А “ ба ""1" Ховата а Овамо ништа не предузимајч Када то буде, када Босанси 33 ""Р«""™" такве оотпоре уи Херпеговачка Хрвати буд , сташима од стране Србв,е. Кад нациоиално освјешгенв. а се прочита истора^а балканских буду свјесни Хрваго-Срби, онји д Р жава » аолаз " се Доуверењаи нећемо више уздисати, како д,- сазнања ’ да “о."'" 1 :" 3 полишка нас уздишеао: ,Авај Босно № У изво| > ењ >' св0 1 и1 °ДЛУ а . ни|е

ротипе клета“!

уГрбанија

Туркам у Петрограду Беч, 25. јуна. . Туркан паша је синоћ отпутовао у Петроград. Каио је у Драчу? * Драч, 25. јуна. Јуче је ситуација била иста као и раније. Прошле ноћи на свима линијама предстража, отворена је ватра без икаквојг разлога, али је после пола (!сата сасвим престала

' с крв праведника брата свога, и Инсин У а Ц и ЈУ» те кажемо и по мнлионити пут: ради једног човека не кривите сцијели народ, јер ако ћемо тако, онда рецимо: сви су народи имали убица кра-

|С‘р он није крив. Дјело Чабриновића и Прин ципа је дјело појединаца, .инди видуз, за које нити могу да одшварају ниги м гу да носе кригицу наша браћа Г.рпскога имема. Лучимо народ од појединаца, — лучимо ( рпски Народ од Србина Чабриновића и од С бича Принципа. , I ! бп нијесу криви.. ,

љева, па су, према томе, и сви н.ароди краљоубице. Жалосни догађаји у Босни напуњају нас жалошћу, али не и страхом, јер су нам прилике у Босни и Херцеговини довољ* но познате. Улога Турака, Му-

румунског посланства. Из Аргирокастра стигла ј овамо депутација од 18 чланова, међу којима се налазе више оџа. та депутација је изја* вила да се становништзо Епира иалази у бедном стању и да тражи помоћ. Кнежевски пар посетио је прексиноћ енглеског адмирала Трабриџа. Између разних устаничких логора измењују се сваке ноћи ватрени сигнали. Вечерас је стигао парламентар од Шијака, који носи писма адресована контролноЈ комисији и холандским официрима. До данас још ништа се нез* на о исчезлим Французима. Устаници из Шијака обећали су да ће их тражити и кад их нађу предати.

се никад устезала и зазнрала од људских жртава Нарочито је увек играло велику улогу одашиљање такозваних полузваничних трупа. У садањем тренутку државе, које су у суседству Албани]е, извлаче користи из незнања и фзнатизма великог дела арбанашког народа, Срби, ови највећи непрвјатељи албанске државе и мира у Албанији, радо помажу да се у Албанији изазову немири и компликације, које би могле имати великих последица. На очиглед целе Европе шаљу они експепомоћ арбанашким

дицше у помоћ ароанашким усасвим орестала. , сташима, без страха да ће им полити,

ујући политику СВОЈИХ суседа. На све ове и раније опгужбе, којима је извор агитаииони одбор арбанашких пријатеља у Бечу, одговорио је Презбиро нарочитом депешом управљеном на све европске агенције.

(КОГ

Потиеран Ке ■ даље остати шсф босансие владе! Сарајево, 25 јуна Из Сарајева јављају да је председнишгво Сабора посегило заједничког министра ^финанси ја Билинског и са њиме дуго конферисало о политичкој си туацији у Босни, створеној сарајевском трагедијом! Како се сазнаје, председниш*

тво је саветовало Билинском да се Сабор за сада не сазива, већ да се одложи за јесен! Даље, је председништво Сабора, у име Католика и Муслимана; који представљају у Сабору већину, изјавило ;Билинском жељу, да шеф владе фелцугсмајстор Потиорек и даље остане на своме положају, у противном они ће у Сабору повести опозицв[у.

уГрбакска круха Есад у турсној војсци Париз, 25. јуна. По вестима из талијанског извора; све вести о повратку Есадовом у Арбанију не одго* варају истини. 0 таквој авантури Есад и не мисли. Више веропатиоће ИМД- ЛРУСа веСТ. која се већ неколико дана одржава, а са Есадове стране не демантује, како ће он отпутовати у Турску и стуиити у војску са чином који је и раније имао!

Роланд Бонапарта, притаидеит на албансни преото Брнсел, 21. јуна. Услед вероватноће; да ће данашњи кнез арбански Виљем напустити свој престо, европска дипломатија се опет почела за» нимати једним крупним питањем, питањем ко би одступелог кнеза имао да замени. Кандидата, немачких принчева је достаЈ Међутим, зао удес кнеза Виљема, учинио је веома тежак у* тисак на њих све, и ни један се не отимз, да грновиту арбанашку кнежевску круну, мете на своју главу! По једној вести, која је пре неколико дана публикована у бриселском листу „Последњи час“, у Брисл у, у дворцу шефа бонапартгастичка је одржана породична седница, на којој је већано о кандидацији једној од принчева за арбанског кнеза. Ппрлр п\/гГ|Г гапРТПРЗЊЛ пешено је да се истакне кандидатура принца Роланда Бонапарте, сина принца Петра, млађег брата Наполеона Ш. Принц Роланд живи у Пари-ј зу и рачуна у најопасније људеј у Француској. Његова ћерка ! удата је за грчког принца Ђорђа. Вееама, брачним, својих предака и рођака он је у сродсгву са многим владарским кућама у Еврспи! Пре неколико година, шеф бонапартске куће, принц Виктор Наполеон, претенден на француски престо подарио му је титулу царско височанство. У^париским крупвима ужива Он глас једног весма угледног оолитичара. иако се он држи далеко од сваког учешћа у јавном животу. У Јфуговима бриселским, а исто тако и у парижим држе,

да би био веома ногодан за. Арбанију, пошто располвже са огромним богаством, те би био у стању да финансира Арбанију, а био би ван сваког утица ја са стране, што није случај са данашњим кнезом. Лосле ашеншагаа Нове поједвиооти о атеитату ,Рајхспост“ орган покојног Фрање Фердинанда, доноси у свом последњем броју од једног официра, који се налазио у пре* столонаследниковој пратњи за време атентата, ове појединости. — Готово сви листови донели су вест, како је херцогиња Хоенберг надживела свога мужа, пок. надвојводу тј. да је војвода одмах по атентату умро, а војвоткињз тек после четврт чајр грешно И нетачно. Одмах по првом пуцњу метак се зари у трбух војвоткињи. Ова се подиже са свога места и паде војводи око врата и стаде га грчевито да грли. Одмах за првим пуцњем, пре но што је ма ко из свите могао да учнни што, захорао се и други пуцањ и оловно зрно рани престолонаследника. Граф Хараш, који је јахао поред аутомобила исвојим телом заклањао надвојводу опазио је, да је црестолонаследник рањен наже се над аутомобилом и рече: — Височзнство, да ли вам рана причињава болове? Рањени надвојвода само је махнуо главом, а затим рече: Не, није ми ништа! и ућута се. Барон Морсеј који је са једним поручником већ био полетео на атентатора, окрете се аутомобилу и видећи самртничко бледило на лицу надвојводе, журно приђе аутомобилу и пошто је ухватио надвојводу за руку он га брзо упита: Височанство! имате лч што деци да поручите?! Фрања Фердинчнд је ћутао. гоегово лице оило је страшно бледо. Очи и он сам почео се већ да кочи. После непуног четврт часа он је био хлздан и I укочен. Код херцогиње, пак, смрт је наступила одмах по атентату. — Нова војна попитмка суоедме ионархнје Беч, 25. јуна Генерални инспекторат аустро* угарске војске, којим је пок. престолонаследник управљао, разрешен је. Такође је војна кавцеларија, којом је руководио престолонаследник, и у последње време била највнша инстанција за војне ствари у хабсбуршкој монархији, престала фун* кционисати. Са овим започињу највеће промене у аустроугарг кој војној управи, а ове ће се пром^ догодити и код цивилне управе, „, тто ј е свакако по г

Камени Крст ■д* ШНРр ЂЈШО Сензацц* роман од Виктори Фалк« 146. Глава. ЗАЈЕДНИЧКА ГРОБНИЦА. Да, такви медикаменти ЈКХ.гоје, рече млади доктор уморно. Имамк^атаквих ередстава, али морам да одбијеч [ваш предлог млади гоеподнне Нама .чекарима је заброњеио да болесннке спасавамс на тај начпн. ^ Како то? ‘ -• ! * Закон нам наређује да »рема сеојој моћи и према своме зиању укажемо ћом оћ. Буде ли она успешна, Аобро >је. Не буде ли пак никаквога у&пеха од нашв помоћи закон нам наређује дја болеснике у таквом случају оставимо вољи Божијој, па нека он решн ли да умре или да оздрави и остане У жж&ту: Али каД вам кажем дЗД је тк јадница неивлечно луДа, рече Исидора. Зар се

живот у лудилу може назааги жнаошм? ; Та 10 је права срмт у *кивогу. Такав је жцвот мртав. Мкоги лудаци полако вену у лудницама, дркле бих много 'боље било |кад ј би их неко умртвпо једном кали јнекОј га отрова. Кад су веК по.мс г ц : '" г памећу, шта НМ вое/ТИ живот кал. је жиног ч« . нако постепено умцрање. Е, тако не иде господине. Живог се свакоме мора одржатл па <ма ш га бнло, или се бар мора учинити (што ентшљивијим. То од нас господине захтев. т.ч - , кон, држава, иа ако хоћеге и ла,г.ЈО чс вечанспво! Ја ниеам гога мишљења, рече Нсндо ра. Човечанство, напротив, захтева да се тако болеснц људи унишге. У зсталом, жао ме господине докторе, шго иикако не можелчт да се споразумемо. Не прнстанете ли на мој предлог, оићу ппггнућен да погоалшм црупога лекара. , Рекав то, Исидора се диже и пиђе вратима. У овоме тренугку је у грудима младога доктора беснила јака борбд. Иза побочних врата се разговетно чуло сте*ваше и јецање његове болесне жегге. Она н&ти/ш, од глади. Јасно "Те" виДело како се лз сваког утдд у љего вој кући на њега цери, *ргцаиоскудипа Сад му се даје прцлика дд здради

лепу суму. новца помоћу које бц био у стању да шдзжавја : И кућу .чигаву годину дана, паш вигце. А 'за; годнну дана се може мно о (шгго шта Да нзмени. За то време би мождја јмагао себи омогућити с-олидну егзнстенцију и онда би био спасен невоље и сиромаштине Нагза тг. на оел« шое толико ни ,мислит Али га је ‘било жао ^гајке и жене. Као 1 би ое «их сегио. :чинило му се да ће сместа подлећи ИОкушењу, које га тако свцрепс куша. Неко впеме јо пбсрон 0 главс \ЛППЏ тао и размишљао. Кад је гјјсгВу опет дигао, са Јсша ку бе отеше бве речиОстаните, господДгу »е иднте још. Имао бих с вама да говоррм. Исидора се поврати. Јесте ли ее иредомисли.тн ? Запнтала га р Исидора. Јеслм, нисам.. Нисам. 'Јвг/аМ, ох Божс, Дсг.јтд, № дгсгга да вам сд говорим. 1 (сидора је већ аочела губити стрпљење. ' 1 | 1 Зато рече: ј < Ја нема ммного времена росподине докторе. Не могу м*ого да чекјам ма ,вд|ш коначан и одређенјодговоЈг. Треба одмах да се реигите те учшпгге ми ‘го, у осталом бићу пћшуђен да погражим другога лекара, фјм се неће толико ■ Г I - ; •V,

мислцти и којц Ке вероватно Цдмах прл- . стати. За Бога, помислите само 'нд своју жену, на своју мајку ц на (овоје-дете! Зар није боље да ове евоје јадникц, болсснике и сирогане учиниге среКнима и задовољнима не! о да спдсаватео д смр ти једну луду жену. ко к>> жчтп г и опчилше и (невредн. Зашго више волиге да једној лудц д>ате :опо •штонгреба вама и вашој породнци. Дакле што се мислите. доиста, право имате, удвикну доктор. Бог ми је с.ведок дд/и.а ро шристајем само зарад своје мајке жоно и Дегета. Него, рсците мн, пристаје ли « муд: те жејне да се опа лајтродочин Гпасе сјвоје тешке болести смрћу? Он много воли своју жену ц (врло радо би јој помогао. Сав јој с^е преда ои непрестапо се >н ада да Ке се њеио (> агве кад тад поправиги. Али |на жДлогт све је у залуд. Сад [је у тако дубгжој несзестнци иб које Ке се тешио моћ.п пробудити. Брат ме замолио да потражим некога лекара. Обузет цскреним саучешКем н према њему -и пр& ^олој .јадници решио сам се, господине докторе, да вам предложим оно. Молим вас спасите је. За н»у Ке сто пута бо.ва , бити смрт од живота, који .јој је д рнако мрачан. А н брату, < 1 л.’ ^бпти лакше I

кад зна да З е мргвд, Ж-,.. ^ ^ у овој мучној неизвесности. Е па добро учинићу, пристајем^__ че млади доктор. ХоКу да прцмим Ј аш ваш предло!'. Не остаје ми иншта друго него да вас послушам. Новад јмД је потребан. Колико нуднте, господине? хј»јј_у чт, иа сш, патр и сама зачуди колико је новца бнло У н*>ј. Бцло је ни мање ни више него седамнаест златника, а оснм Тогајерилоп ВбВМЗУ 'ВЈОШППЈИОбИО (,‘2 'вЈсЈзбз шпоД тај је новац био у стан»у Јх лредстав.т»а читаво имање. И то све дајете менц? ЗапиТа младп ДII лехар у чуду. Све вама, али тек онога Тренутка ка 1 ми дате часну реч да Кете .учинитп ш:о од вас тражим. Е па добро, ево, дајем вам чвдну (рсч да Ку учинити с-ве онакокак!о|;геЧи прсДложили. ' ,СчАб исГоШгорЈ зГ оижХбп ‘ог апмзџ а ова девојка, одевена у мушко <Улело, брзо је прихвати као д^1 ве бојдла да ое доктор не ПредомислИ и ,да сдустане од свога пристанка. Наставиће се