Стража

Врој 185

С Т Р А Ж А

Страна 3

ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА П Е Т Р А I по милости божијој:и вољи народној КРАЉ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДАР НАСЛЕДННКГПРЕСТОЛА На предлог нашег Министра Војног, а по саслушању на’ шег Министарског Сааета, на основу чл. 5. Закона о Устројству Војске, решили с.мо V решавамо: да се наша целокупна војска стави у мобилно стање. 12. јула 1914. год. У Београду. АЛЕКСАНДАР, с. р. Министар Војни, Пуковник, Душан П. Стефановић

— Војним обвезницима Наређена је мобилизација целокупне војске. Нека сви обвезници и даваоци стоке и возова ОДМАХ дођу на општинско војно збориште на Тркалишту, ради упута у своје команде потпуно спремни Обвезници 3-ег иозива имају одмах отићи са потпуном рат ном спремом на положаје према Сави и Дунаву на места на која су били 18 септембра 1912 године. ЧетниЈкомандири и резервни

официри Ш. позива да се одмах јаве VII. пуков. окр. команди ради пријема јединичних спискова за чете и штабове. Сви обавезници Ш-ег позива имају сутра 13. о. м. да освану на познатим им положајима и собом понесу храну за себе и стоку за три дана. Резервни официри У1Гог пука П-ог и Ш*ег позива и последње одбране да се одмахјаве УП-мо пуковској окр. команди- Од Суда Општине Града Бео» града П. В. Бр. 1. и 2., 12. јула 1914. год. у Београду.

ФРАНЦУЗИ ЗА НАС - Мир у опасности —

Париз, 12. јула. Према француској штампи, у овдашњим политичким круговима аустријска је нота изаз* вала опште изненађење. До последњег тренутка није се вероло да је 'бечка влада у стању оеа.ге захтеве поднети Србији. Листови пребауују А^стрији што агресивном политиком већ по трећи пут доводи европски мир у 'опасност и налазе, да Тројни Споразум не сме осга вити СрбијуЈ[на милост и неми лост Аустрије, јер би обо ново

попуштзње било у ствари по* раз Тројног Споразума. И ако берлински телеграми, из немачких поузданих извора, тврде, да немачка влада није била консултирана у редакције ноте, овде су уверени да је Аустрија овај корак ипак учинила по савегу берлинске владе. Немачка је хтела да покаже надмоћност Тројног Споразума и да овом демонстрацијом одговори на руско-француски манифестације поводом посете г. Поенкареа у Петрограду.

јКач у - бобу — Фрлнцузи о\Аусшријанцима Париз 11. јула Лист „Журнал' вели: да је сарајевска афера остала на чнсто судском терену, она би се сама од себе сузила. Али Аутро-Угарска је дала конфликту С 0 литички карактер н каракгер п ретњи. Ми смо пред једном П нтисловенском мером, пред ко-

јом Русија не може остати рав* нодушна. Бечки смутљивци ми* ра премашили су свој пиљ. Аустр:-Уггрска нзлази сепредалтернативом да изађе смешна и забоде свој мач у вопу или да изазове општу катастрофу.

Штампзрији К. Грегсрића ио требна су 2 УЧЕНИКА

Гиал напустио БеоГрад ^ : Ш С1№И око 5 н по чкооа по пвднв г. Пашић је ородао овд. посаанику нокзрккЈа г. Гнзц одговор иа коту Шп по оллзод [. I. Пзшића баров Тш |о (а велошввм ОЕОблем ттт шра нцпи Бевгрвв тт 1№лом лабом» Земув-

Рш л фшр мобимзаја. Добили смо аутентичне извештаје да су руска и француска влада наредиле мобилизацију своје војске. У Петрограду су величанствене манифестације. Пред српским посланством непрегледна маса света френетички кличе Србији!

Мучење Срба Да гдв но у Ауетрији

У Аустрији има окј 30 сриских војначквх бегунаца. Како су се бечке јуначине почеле да боје ВјСвоје сенке, и ови бегунци су им се учинили подозрави, па су почели страховито да их малтретирају. И у оввла, који су због разних криввца били иринуђени да за увек на= пусте Отаџбину, Аустријавци данас виде опасне бомбаше и српске шпијуне. Због тога су их све прикупили у једно место и као мечке воде у групв под најстрожијим нгдзором од места до места. Шта више седморицу бегунаца су ономад стражарно спро«

вели у Земун, а одатле пребацили у Београд, учинивши тиме тежак грех и злочин, јер се војнички бегунци нигде на свету не издају. С обзиром на тешку судбину несрећних наших војнвка који се п о т у цја ј у од немила до недрага, * и мислимо, да би наша влада требала да амнестира војне бегунце и да тражи, да се они као наши грађани врате у Ошџбину. Ове које је протера* ла Аустрија у Београд не треба дирати и упутити их у команду, ако нису раније учинили какву већу кривицу.

Господину Министру Грађевина, Српском Бродарском Дџуштву, Команданту Вардарске Дивизије и Команданту III пука из Дебра на давању превозннх срестава. У исто време свима лицима и Трговачким Омладанама у Нишу, Крушевцу, Врњцима, Краљеву, Ужицу, Београду, Ваљеву, Шапцу, Ковиљачи и Смедереву и Трговачкој Комори, које братски дочекаше, проведоше и испратише Омладинце из Дебра. Ж. Поповић

Уз иаше слпке Напад на ааиан Ових дана одиграо се пољском добру старе мађарске

племићске породице Грашалковића крвава туча између неколико сељала и жандарма. Сељаци, који су радили под најам код Грашалковића, тражли су да им се наднице повише. Као одговор не њихово тражење, дош о је моменталан отпуст и закинуће исплате зараде. Огорчени на надзорника добора, јер су веровали да је ово његово масло, надничари нападну на замак, у намери да убију надзорника.Ј Но убрзо је дошла жандармерија и између ње и сељака отвори се борба, која је у пуна два часа трајала, кад су најзад сељаци разјурени. И на једној и на другој стра ни пало је доста жртава.

ДНЕ8НЕ ВЕСТИ

Нема избора Њ. Кр. В. престолонаследник Александар потписао је у каз којим се наређује, да се до даље наредбе обустави свака изборн а радња, те су према томе^избори заказаниза!. август одложени на неодређено време.

Ристнћ у Бвограду Михаило Ристић, с^пски посланик у Букурешту, допутовао је прексиноћ у Беогргд. Врагио се Д-р Велизар Јанковић, министар народне привреде, који се бавио ради агитације у унутрашњости вратио се, по позиву, у Београд. и јуче пре подне присуствовао је министарској седници у;министарству иностраних дела. Бугари и ии Софијско .Јутро" је најбестидније оклеветало Њ. В. Краља Петра и за то је његов уредник-јсамо оптужен. А ми смо тим поводом увредили само овд. бугарског посланика и наша по-

лиција нам је број забранила. Докле ћемо ми бити већи католици од Папе. Београд-Земун По реду вожњејуче је између Беогрзда и Земуна требао да саобраћа српски брод, али је његово заповедништво још у вече добило наредбу, да за Земун не плови. §76 Светозар Радовић, помоћник благајнице округа брегалничког и Александар Тодоровић, помоћник благајннце округа крушевачког, отпуштеии су из др» жавне службе. Захвалвост Сматрам за дужност да пу-1 тем јавности изјавим захвалност

Румукпја в уТрбаиија — Румунија неће иитервенпсата у АрВаинји Букурешт, 12. јула Талијанска Телеграфска Агенција јавља, да је румунска влада одустала од тражења, да јој Силе повере увођење реда у Арбанији. Одустајући од своје намере. Румунија тражи, да и она са осталим Силама узме учешћа у еспедицији, коју ће ове предузети. Међутим, по једној другој депеши из Букурешта, Румунвја и не помишља, да на ма који начин узме учешћа у решавању арбанског проблема!

Сазокоб-Зибианв Сагласноспп у европским\ питањима Петроград 12. јула. У разговору са једним рус« Ским новинаром, Вивиани је изјавио своју радост, што може констатовати, да се у свима политичким европсквм питањнма потпуно слаже са руским му колегом! На питање новинарево: каква је ситуација у Европи, Вивиани је одговорио: Да је ситуација веома повољна. О каквим променама нема ни речи. Аустросрпски спор биће најзад решен повољно по обе државе.

ОБЕШЧАШЋЕН А или Без невестинског вела ПЕДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА К А 3 Н А

мало пз ће морати клонути г и онда му је смрт од курс чељусти неминовра. *дном — једва је био у стању абијс и зздржиЈузвик радости ји грудима — наједном је зек прапораца. Кад је взнова рс н овим тоновима,; мало богледао у страну соазио је и касту светлост буктиња. се светлост по снсгу распро* 1а као свежа крв, а падзла Је гири до пет саонипа, које ]е н предводио на коњу. Саонијуриле као муња. [Сенв! Спасени! 1 је чисто дође да падне на з и захвали Богу, али али га га уздржа опрезност. Саонице пе још доста далеко, а вукови 5лизу њему, који нема више 1 нога метка. Кад би то уч

нио, зверсви би, разуме се, одмах искористили; ту прилику, па би га напали и растргли. Најзад и саонице стадоше до Јулија. Било је и крајње време. Из саоница искочише неколико сељакз. За тренутак одјекнуше неколнко пуцњева и пет, шест вукова се претури у снег и обсји га црвено. Остатак ее окрете и побеже у помрчину.— К?д су пос/е сасниие изврнули на шине да извуву Јелену, она је била више мртва него жива. Била је изгубила сваку наду да ће Јулкја затећи жива. Кад је видела жвга в зрравз, зајешла је од радости и гала му је на груди и рекла. — Ви сте мој херсј, ви сте мој Бог! Ви сте ме спасли од сигурке и страшне смрти! Да није било ваше присебности и ваше храбрости, моје би кости зад разбацане лежале овде у снегу Дали ћу взм вкзд моћи захвзлити за све ово што сте

ми данас учинили. Сел>апи за чгс ооколиша Јулијз. ни су му се дивили и честитзли су му на храбрости и јунаштву. И они само, који су већ нзввкла

на борбе св курјзцима, сматрнли су просто к о бајку тај факт — да један једвни човек издржи сако са јрдним револвером борбу са читавим чопором гладних вукова. Али се Јулије трудио да избегне све ове авааије [и сва ова чгститања. Он се и сад брлнуо само о Је лени. Од силнога страха били су јој нерви^у таквоме сгању. које је врло блиско кризи. Кадкад 'би погледала у кога од мртћВх вукова, који су лежали унаоколо, увек би узвикнула, пндајући њихове мртве стакласте очв и још топлу крв, која се пушвлл у снегу.* Кад се колико толико умирила, Ј^лије се са њом попе у једне саонице. Напред је сео Анатон и потерао. Тако је Јулије после велнких 0нгсности одвео Јулеву жвву н здраву кући у замак. У замзу је услед дугог изостанка Јелениног настала велика узнемвреност. Слуге и слушквње су се крствлв од чуда кад су чули у каквој је страшвој опасности била њихова господарица. Кад је ушгв у једну топлу и добро осветљену собу зампа.

Јулију су се |последњи стр?ховити тренутци, које је гроживео пред чопором курјака, сад већ чинила као језовит сан. Осећао је неизмерву захвалност оцу небесном, што је своју моћну руку за све оно страшнв време милостиво држао над њим и над његововим пратиоцима и спасао их гако страшне смрти, какву није у стању да замисли ни најбујниј? фантазија. Али није ду о могао сасввм да се преда својам мислима. Чим су остали на само, Јелена му опет приђе и поче му зихваљивати на херојском држању, којим је сиасао од сигурне смрти. Из сваке њене речв ооисала је према њему безограничву љубав, коју је она одавно осећала и коју сад није бвла у стању да уздржи. Јулвје, рекла му је а у очима јој засијзше сусе, ја знам да ви презирете моју љубав и да за њу не марвте. Можда би сте је презрели и кад ваше срце не би боло заузето. Знам да би сте презрели и само себе, а и мене, кад бисте ми се сад предали свом душом својом. Али, зар ме баш ни ма*ло не жалите?!

Зар сте се решили да ме обавез ом за захвалност толико претрпава те да се сувише спустим, чак до земље — теко да не будем у стању ни да вас догледам оа вашој млеменигој виснни?! Заб није страшно и ужасао кад једна жена мора сала себи да ( призна како увиђа да њену љубав презире онзј човок, који на њу има највише права?! Па добро као ме већ одбијате, допустите ми да вам се бар захвалим на неки други начин. Ја вам се морам захвалити какогод било. Намерни сте да се жените, Јулије хићете да будете муж Ј'едне друге, али вас врло незгодне матетијалне прилике спречавгју да ону, коју од срца, волите, изведете пред олтар и учините својом женом. Меви је све то познато, Јулвје Чак знам и то да сте се служжбе примили само зато да себн једног дана створате могућност за извршење те своје једве жеље.

— наставиће се —