Стража

Број 196.

ВНОГРАД, ПЕТАК 18. }У ЛА 1914. ГОД.

Годииа IV

Стан редакпије и админисграције Космајска ул. бр. 22.

Огласи се дају у администрацији — Цена утврђена —

Неллаћена се писма ае прима|у Рукописи се не враћ

Пнсма, рукописе, новац к с«е остало што се односи на лист, слатн власнаштву лнста.

М'

РПЖО

ОЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

УРЕЂУЈЕ ОДБОР

'о* •• тспорав: „СТРА//^. __ ВЕОГРАД Претпганта «н , рбвју ка поштр , ;

НА ГОДИНУ

» ШВСТ МВСЕЦИ » ТКИ МЕСНЦА . -1 с дан мксеп

дии. 12'-

ооеталат« за ииостранство на шк«, а;

н ГОДННУ

-,ин. 3<‘ —

МЕСР.ЦВ

15’—

ГРИ МВСЕЦА

7-50

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

У 0 Д Г Р 0 Б У 1- Понопај* Хем^амовмћа Хартвмга

Смрт је твоја прека наша срца такла, И кОснула наше раздрагане душе; Бол велики сад нам причискују груди, И нЈШа се срца у сузама гуше.

0 вс!ш:.'И сине словенскога рода, Зашгвтииче правде и нације једне Коју си волео родољубљем жарким Из дЈбине срца и душе ти чедне. У да?ИИма овим тријумфа и славе, Кад си још мислио на светлије дане. И исгребан био за подвиге новеСмрт те нам отргне, славни великане. Ал дјх ће твој вечно надСрпством да лебди; И мп ћемо смело ко’ витези зћи Дапвха што следе, и који ће доћи. Из таоје ће смрти нова снага нићи НароДу, којег си задужио много... Започето дело завршено није: Над земљама нашим. где још цвили робље, Ко’ зла коб и авет црн се ор’о вије. ј Стазах а којом си ти нас упутио Ић 1 |;мо гордо, светла сени мила, РГџ ииовском сна!Ом смрвићемо врага, И цриоме орлу саломити крила.

№ № I к Рат је објављен. У име аустро-угарске влзде, чије је интересе, од дана прекида дипломатских односа ззступзо овдашњи немачки Јпосланих објавио је рат Краљевини Србији. Дакле, после непуну годииу дана мира опет у рат, озет у чрвави бој. После славник али крвавих победа српски нзрод је легао на пссао да се призредно и а економски поправи. Како иа Кумзнову, Битољу и Брегалници нису испуњени наши народни идеали, ток српски народ није хтео рад. Али кад му је он у једне насртљиве силе разбојнички наметнут, он га је првмио. Српски народ. народ који рађа хероје који је за две године водно три успешна рата зарадовао се из дубине душе овом чину, који већ година очнкује. Истина он је дошао онда када смо му се најмање надали. Али, што ће бити јесевае нека ,буде вечер^с; коцка јејјбачеиа; награг се не може. После сјајних пебеда на Куманову, Битољу, после величан ствсне битке иа Брегалницч, после увенчан! г похода на Српску Адрију, дошао је тренугак да Србин пређе виловиту Дрину хладну Саву и плави Дунав.

Ш лбац 1914. год. јанкћије Нинопмћ

1П1РИНКИ гусари

[Ководом гласова који круже у јавности о н-сиљима која се с 1 аустриске стране врше над нашим бродовима на Дунаву, добио је Пресбиро од Српског Бродарског Друштва ова обавештења: У Молдави заробљени су теретни брод .Крајина", празан путнлчки брод „Шумадија* и путнички брод „Д. лиград“ с путн шима, који је требао да иде за Брзу Паланку и 9 шлепова плазвих и пуних. Ту је био заробљен и румунски брод „Тр?јан“ са шлеповима, али су га после извесног времена и прег. еда пустили да плова даље. Н ше су бродове зздржали. У Оршави пре 3 дана заробљен је празан брод „Вардар“ и са њега скинута српска ззстава и замењена мађарском. Брод су пребацили у Оршаву. ГЈо телефонском извештају из Текије тробојке на оџацима зфобљених бродова премазане су, а тако исто и са стране где <у точкови премазана је фирма друштва и назив брода. На сџаке су стављени мађзрска омблеми. У д о њ е м Милановцу морао се задржати празан путнЈчки брод »Цар Никола" и .Морава" са 3 шлеаа за што су птотунима пуцали из Свињице на маџарској обали према ДоЊ‘.т< Милановиу. Путнички брод „Цар Никола“ и шлеп број 201 знатн) су оштећени пројектилима те с тога није смео дал,е путовати. У Градишту стоје празви путнички бродови „Мачва“ и „Ср бнја“ и теретни брод „Неретва" са 8 шлепова. И но њих су при улазу у градиштанско пристаниште такође пуцали плотунима са Маџарске обале, ,,Мачва“ је имала уза се један шлеп који је заједно са чамцем знатно оштећен пројектилима. Теретни брод „Београо" који је пре 5 дана са 5 шле г ова лошао из Пеште за Београд задржат је так.>ђе на путу, свак.шо око Новог Сада. Сви ови бродови и шлепови који се сада на»азе на Д. Дунаву имали су наређење да се прикупљају у Брзој Паланци, како би били у сигурности, пошто су и Аустриско и Мађзрсхо бродарско Друштво своје објекте сместили на сигурна места ван домашаја српске обале. Докле се српски бродови т шлепови заустављају на путу и чини им се сметња, дотле Ау страски бродови, као „Калман" ,Арад“ и „Зрињи“ „Мнклош“ у погпуној сигурности и без икакве сметње врше п/.овидбу дуж Саве и одвозе са београдског савског пристаништа све с »оје шлесове на сигуна места.

Из Русије Цар је рекао Петроград, 17. јула Кад је цару саопштена депеша, да је Аустрија објавила рат Србији цар је извикнуо: ДОСТА СЕ ЈЕ ТРПЕЛО СЕДАМ ГОДИНА! ове цареве речи учиниле су ванредан утисак. Из царских двора, онесу муњевном брзином разнете кроз Петроград. У густим масама одушевљена маса иде улицама певајући руску и српску химну. Одушевљење неописано. Победа словенетва сигурна Ратни Савет фрамцуска мобилизација Париз, 17. јула Послс одржаиог ратног сзвета под председништвом Поенкареа донето јз решење да се целокупна источаа војска сгави у мобилном стању,

Енглеска Флотг је потпуно мобшзина Лондон, 17 јула Све три линије енглеске флоте налазе с> у мобилном стању и под пуном ј» паром! Говор Грејов направио је најбољи утисак ва све кругове. Јавност је на страни Србије и Словенства. Грчка Корак у Софији Букурешт, 17. јула Атинска влада је наредила своме посланику у Софији, да код софијске владе изјави, да Грчка неће трпети никакву акцију, од стране Бугарске према Србији. Онога, пак тренутка, када Бугарска буде ма и покушала да ма какву &коију у намери повреде Букурешког Уговора, Румунија ће упасти на бугарску територију.

В асник Драг. Грегорић —Космајска ул. бр. 22. Штампарија Драг. Грегорића и Друга —Кссмајска ул. бр. 22.

Румунија Корак у Софији Букурешт, 17, јула Букурешка влада је наредила своме посланику у Софији, да код софиске влазе изјави, да Румунија неће трпети никакву акц ју, оа стргнс.дБугарске према Србијв. Онога пак тренутк ј, када Бугарска буде покушала да ма какву акцију у намери прареде Букурешког Уговора Румунија ће уаасти на бугаргку територују.

Јупркјш војска Подела и наименовање команданата

У министарству војном ради се журно на размештају виших командирајућих официра. Том распореду присуствују ерцхер цог Фридрих врховни командант трупа, начелник штаба Хецендорф, оба министра војна, министар марине и сви инспектори. Врховна команда дата је ерцхерцог Фридриху. За његовог помоћника назначен је начелник главног штаба Хецендорф. Целокупна убојка сила подељена је у четири дела- У јужну појску, која ће оперисатм према Србији, северну војску, која ће оперисати према Русији, источну војска, која ће бити избачена на румунску границу и Босански Кор, који ће бити избачен та српскс босанску и црногорско херцеговачку границу! Све ове војске већ су добиле своје'1 команданте. Пошто се у војним круговима држи да ће се у случају ору= жаног сукоба, решавајућа битка водити на северу, то ће главна команда ићи са северном војском, којој ће бити при«

додаг и престолонасладник. Он ће командовати пуком коме је поглавар. За команданта северне вој* ске наименован је фелдмаршал лајтнант од ПЈираснбурга, помоћник шефа главног ђенералштаба. Њему је придодат, као начелник штаба, пуковник Урбански (чувен из Редлоае шпијунске афере). Босанским Кором командоваће шеф босанске владе Фелдајгемајстер Потиорек. Источном војском, према Кр.° љевини Румунији командоваћ ерцхерцог Салватор; љему за помоћника^придодат генера/. Ауфенберг, ранији министар војни. Све велике ^јединмце добиле су своје команданте, који су већ отпутовали на своја зборна места. Стан северне војске је у Лембергу. Коминда јужнефојске која би имала да оприше према нашој граници, налазиће се у Новом Саду. —•.•о:—

Претходница српске војске Све живо кз Босне у Беогргду, што је способно пушху носиги уписало се у четн-Јке. Босанци су силно одушевљени што је куцнуо час слободе нихове миле уже Отаџбине и сви дз један готови су да положе своје животе за остварење тога свог и нашег идеалз. Б.санске чете траже да оне буду претходнице храброј и неустрашимој нашој армији, којој ће бити додељенз тз част, да Босни одпесе сло5оду и да на Требевићу и Ивш-планини развоје победоносне српске тро бојке с двоглавим белим орлом Немањић*. С нами је бог!

Јрци за хас Грци остају верни савезпичким обавезама

верна својим савезничким обавезама и да можемо рачунати на њену пуну помоћ у нашем рату с Аустро-Угарском. Како сазнајемо, грчке трупе имаће специјалан задатак.

Над Београдои ауетријека заетава Што је баби мило то јој се и свило Софијско „Јутро" пуно је извештаја о нашем сукобу са Аустро Угарском, а преко целе стране је наслов: „Над Београдом је аустријска застава*. С' То су Београђани предвиђали још од пре три данз, али им се та лепа жеља ннје испунила и неће им се у опште испуниги; у то нека буду потпуно уверена браћа Бугари. Аустријанци ће проћи горе но они на Брегалници.

Како поуздано сазнајемо, наша савезница Грчка известила је нашу владу, да ће она остати Одговорни уредник Миша Милојевић Космајскз улица