Стража

Број 191.

СТРАЖА

Стрпна 2

ђомбар0о6а»е ^елпког Села — Од нашег извештача —

Батарнј« мод Старчов«. — Опаомо Оамбардов по успаха. — Порушеиа отраћара — Наши г пар ( једиа мрааа и дае

о труда ван : једам угојеи ва-

Испод Вишњице на Дунаву на обранцима брда на самој обали налази се с наше стране Величо Село, које је велико са мо по имену, али је лепо и доста богато, насељено вредним сељацнма, који су Београђанима добро познати са пијаце као вешти баштованв. Швабурији је мало било, што је бомбардовала престоницу но су сада опуцали да нам бију и села, у којима сем жене, деце и стараца никог нема. Тако су јуче у недељу свету бомбардовала и Велико Село и ако у њему није било ие само ни једног војника но ни једне за пушку споСобне мушке главе: Ови су наместили своје батерије код Старчева на насипу и одатле су отпочела бомбардовање јуче око 4 часа азјутра. Избацили су једну масу граната и шрапнела, а резултат тога опасног бомбардовања био је овај: Порушали су једну страћару у којој је била наша погранична стража, алг која је напуштена одмах по објави рата. Повређена је и незнатно оштећена кућа Л>убе Бојешића. Један шрапнел расорскао се у дворишту великоселске механе и убио је на месту једногугојеног вепра, који*је брат брату вредео, како вели газда, петнаест банке, по данашњој јевтиноћи. У дворишту Илије Вуковића један шрапнел пребио је обе ноге Илијиној крави, која ]е преживала пред шталом. Најгоре је прошао Тавасије Маринковић. У његову кућу у дарила су три шраинела и .ву су му кућу разорили, јер је и онако била сва трошна. Ну где је несреће ту и среће има: У кући су спавали Танасијев стари отац жека му и дете и за дивно чудо никоме ништа није било и ни најмање нису повређеви. Испод њпхова кревета лежала је мачка с мачићима. Од мачића је двоје погинуло, а троје с мачком нису ни повређени. Танасије није био код куће јер је војник прве чете другог батаљона седмог пука грећег позива. По подне је дошао кући да се пресвуче и не мало је био изненађен када је у место куће нашао гомилу рушевина, али и пресрећан када је видео да му се породу није никакво вло десило. После кратког бављења код куће Танасије се вратио у команду, породица му се склонила а стари отвц остао је да чува рушевине. — Жив са свога прага не идем, вела он, а ако ми је су-

Велкког Села 28 јула ђено да догинен, *аћи ћу смрг и на другој страни. Велико-сељани се нису ни «ало уплашили и терају шегу са аустријскам топовима, који добро гађају ала ништа не пога'» љ

ШНЈ1

Г. Леже је изјавио да одласком из српске престонаце иоси најлепше успомене и да у својој Отаџбини бити веран тумач иапт осећаја.

Прокламовање рата примљена је одушевљено Петроград, 27 јула Данас је у Думи свечано објављено ратно стање у земљи, уз громке узвике: „Ура** „Цару и нзроду Боже Царја храни!“ — певала је цела Дума неколико путз. Прочитане су депеше српске и црногорске скупштине, после чега је српски посланик, г. Спалајковић. оду* шевљено акламиран. Председ* ник Думе је одмах предложио да се Сриској и Црногорској Скупшшни одговори а такоис то п здрави искупшшне француска и енглеска и да се британско« народу пошаље поз драв на јуначком држању. Чи* њеке су акламације и посланицима Француске Енглеске и Белгије, који су тако исто били у дипломатској л )жи У Наранџанстој књизи, у којој је изложен рад дипломатски све до рата, објављент је и депешом Престолонаследника Алек сандра и одговори коле. Говори министара Го-емикина и Сазанова у Думи, једнодушно су поздрављени. Неколико законских пројеката, као и ванредки кредит 760 милиона руб а ља примљени су једнодушно. Представници свих партија и народности изјавили су беспримерну једнодушност и одлуч ност. После овога, Дума је распуштена до|фебруара иауће године. >

Јерсе бавике Иавешоај Пере С. Талетова Из Ниша нам телеграфски јављају с молбом да објавиио ово: Г. Наум Димитријевић, власник .Трибуне", осуђен је и издржао је свих 25, а не 19 како су погрешно нека листови јавили. Батинање је било у Рапњу, а не на Торлаку. Ово батинање примљено је у владиним круговима као нешто што се није могло избећи, те нико није озлојеђен. Веле да је сада ред на господина Јову Несторовића. ДОахија

Руски н фрвипуски делегати напуштају Скадар. Цетиње, 27 јула. Из Скадра јављају, да су делегати Русије, Француске« Енглеске, у међународној коигролној комисуји, изјавили данеће више радити са делегатимаПемачке и Аустрије, и напустили су своју дужност. Комисија више не постојн.

Ншп ш

Одлазак фракцуза Српскн повдрав Француској Шеф општинске телиичке управе г, Леже отаутоваб је са осталим члановима француске колоније преко Солуна за Француску, како би и он као резервни официр узео учешће у француско-немачком рату. Опраштајућа се са г.ЈЛежеом председник општине г. Ђока Несторовић га је умолио, да у великој и славној Отаџбини својој буде тумач искренвх сам* патије, које цео наш народ гајл премаплеменитом ивитешком пријатељском нам француском народу.

Наша војска’и црногорска бери лаворике Ниш, 27. јули Стање на ратишту у току од 26. и 27. јала. Црногорци су заузели Челебџић и дошли у везу са нашим трупама. Наше су трупе здузеле Вар« даште и Добрун. У Вардишту је заплењено доста матерајала. У борби код Добруна неприја тељ је имао седам рањених и 12 заробљених, од којих један граничар. На целом осталом фронту наје било ничег важнијег, сем познатих чарки код Забрежја Цара Ни- Смедерева, села Шалинца и Ду* браввце. Са Чук- »»« Ловћену, [почело бомбардовшве Вршче и Горажде са успешн )м паљбом. Дивизијар Букотић заузео Је неприЈатељске позиције: Сесмач Клобак н Корјениче све до Асан*агина моста. Губици са цр ногорске стране : једзн мртав и четири рањена. Непријатељски губитци знатни: заробљено је 13 подофипира и војника. Аустијска флота јуче [је бомбардовала Бар, порушила Марконијеву станицу бежичне телеграфије л шест кућа, већином талијанског друштва.

Сатне вести Каиро, 27. јула У Египту је проглашено ратно стање. Париз, 27. јула Француска влада одредила је поданицима аустро-угарским и немачким, који нису могли отићи из Француске, да станују у њеним западним границама, Цариград, 27. јула Отоманска влада демантује да је предузела изванредне мере у Дарданелима. Дарданели су отворени и даље за трговачке лађе. Париз, 27. јула Француски амбасадор у Берлину Камбон сгигао је у Копенхаген, он је морао да плати 4000 франака у злату да би могао прећи границу. Париз, 27. јула УЈврђења код Лијежа идаље дају јеројски отпор. Немци признаЈу да су изгубили 25.000 људи код Лнјежа и 34 топа; један немачки генерал заробљен је.

Аус/рија против Србл Аустрија нема више вера у својим официрима Ср 'нма И данас још велики је број Срба официра у аустријско! војсци, а међу њима доста их је и на врло високим војничхим положајима, на којима их је затекао и рат. Опште запрепашћење и не малу забринугосг изазвао јс у своју Аустро угарској грви ћесар в указ после објаве рата Србији, л он :Је садржавао наредбу, да се апсољутно свј : Срби официри и многи Хрвати, који не крију својј националност, одмах удаље из војске. Тако данас у целој Аустро Угарској армији нема ни јед ног Србина официра. 1 име су и сами показали колико поузд-ње имају у своју воЈску. А шта мисле са оним стотинама хиљада војника. Где ће с њима?

Галерија наших хероја Моје се колегинице ужасно боје аустријанаца. и при самој помисле на њихов долазак оне добијају нападе и!Гпадају у постељу. Глупост. Ја сам у томе много практичнијаОд мамине кошуље направила сам белу заставу. Слике пак ауетриских официра са којим сам се упознала за време мога образовања у |слостеру, ја сам извешала у предсобљу. Више слике једног, који ме је обожавао обесила сам штиковане теразије и у један тас напунила сам слике и карте које ми је он послао. На картама се налазе силни потписи аустриских официра! Једна из подрума.

Непријатељ се повлачи. Цетиње 27. јуа Нагиа северна колона заузе ла Ј е ЈУ че вароњ. ЧаЈниче, не пријатељ се повукао према Фечи. — На Требиње Херецговачки одред , подкомандом дивизионара ВукотиАа пошто је заузео Кор\ениче, наступа у аравцу Требиња.

Дуриш ха Сјехокос Данашња наша слика прсставља препад аустријанаца, који су извршили пре три месеца на црногорској граници. И ако малобројни Црно орци су ипак неколико сати одбијали далеко наомоћнијег непријатеља. На )• зад се морали повући. За овај злочин офипир, који је командовао аустриским војницима добио је медаљу за храброст. Сада иак кадЈе планула пушка и оглашен швапски рат, Цгногорци су прво освоЈили отета им места. Слава палим жртвамз.

Српске комите у Угарско ( , — Од нашег извештача - Други ш одред прешао на непријатвшо земљиште н среРно се вратно Велико Село, 27. јула Пошто је нашима требало да добиЈу извесна сазнзња о поједвностима са угарске сбале према Пзнчеву формаран је један мањи одред од 8 комита, 12 добровољаца и два војника трећег позива, и они су се на три чамца у у 11 часова пре подне отиснули од наше шњице и Сланаца и упутили по мрачнс' лу, да Је извиде. У првом чамцу биле су комите с коЈи су веслали, док је крму држао вољци су вм у остала дча чамца следог Без икаквих препона наши су коју је преплавво Дунав. Како се шипражја врбе добровољци су С скочиле у воду и газећи увек пр избили су на доугу страну аде. Тј дунавски рукав, на чијој је другоЈ ска караула. Како нису могли да Јој приђу, '< одолета, а да Швабурвји не даду на земљишту, комите су опалиле плотун _ За м8ло са угврске обале им је о тав вод, ала су наше неустрашиме кок јућн на непријатеља успеле да се доче у моменту када је стигла на пушЈСом* чамцима. И комите и добровољци отво{. торне чамце и натераше ове на бег несметано као и при доласку врата скозорЈе, у 3 часа изјутра у суботу Смелост наших комита учини храбре и непрвјатељске крви жељк ћим нестрпљењем очекују онај сре бајонете укрстити са Швабуријом, , останути царство. Вера ће нам у крв огре<>. Биће боље која не по^оне. а* * Оно што су комите ушеле овам пр потпуно је задовољило нашу хоманду. Све неустрашиме комите, к0'и су из одреда Танкосића, предложени су за одликовање медало

лења. Заоушим уши и побегнем уГдругу собу. Морала сам да попустим и да се повучем у подрум. Дошао је и он, да нас испраги. И опет са насмешљивим лицем. Ништа друго и не зна, само се смеје. Благо њему. Молао ме да примим од њега једну ружу. Цримила сам, и заденула ам Је у косу. — Како сте лепи! кликнуоЈе ар' ч в длан о |длан, — лепи ква вила. ~.ам како ми крв по оади, м и с пш ' прнме-

аа.

сам зда е

воља. 16 јула Подрум Је тесан, мали и узан. Једва у њему дишем. Бар да има најнужније потребе. У другом делу, има један новинар. Страшно досадан човек. По цео дан звири кроз рупу на дасци. Ја сам му се смејали. Причају да се спанђао са једном женом, чији је муж отишао на границу. Страшне жене. А и он бес* тидник један. У место да Је узео пушку па на границу а он тера Сојке по Београду. Па мало му је то, већ јури и за туђим женама. 17. јули.

љутња. Решила сам се да бу-, грозници. дем љубазна према њему. То Метнула сам краЈ постељеуће га сигурно одбити. миваоник, па у хладној води 20. Јула квасим рубац и њиме хладим

Изванредан успех. Јуче сам га довела у забуну. Ако, баш ми је мило! Што га ђаво качи где му није место. Он мисли да сам му ја његова ајнлегерка. 21. јула. Страшно. Јуче је тражио да говоримо кроз рупу. Вели да не падне у падне у очи његовој гсспођи. Ја ту жену већ почињем да мрзим! 22 јула Прошао г. Стевица и кроз прозор подрумски убацио ми ружу. Дивна је. Бела! Одмах Ово се неда издржати. Овај I сам -е њоме закитила. Око 3 бесрамник опет агакирао на ме-: часа по подне дошао је новинар. не. Али ја сам храбра. С*ика Нешто је тужан. Кад је одла-

Стевице непрестаџо ми ]е очима! 18 јула. овинарско шкрабало ■»а да живим. Непретоз рупу. 19 јула и не помаже више

зио уздануо је дубоко и — о* бешењак један — ухватио ме за руку и ре че ми: — Ви сте најмилија девојка коју сам икада у животу срео! И пре но што би му 'спречи ла, притиснуо ми је пољубац на усне. Већ је други дан како сам у

усне. Пољубац је остао. Још ми пламти. 24 Јула Крв ми ври. Устанем кадкаД из постеље, упалим свећу и станем пред огледало; збиља ја сам лепа. Усне су ми Још увек зажарене. Уабуђена се молим Богу. да ми растера грешне мисли и да ми допусти да са херувимима и серафимима заспим. Али Бог ми није услишио молитву: целу ноћ сам гледала новинарско шкрабало, како извија своју шију да ме Још једном 'пољуби.

25 јула. Дђнас сам се сама са собом разрачунала, Чекам да дође шкрабалО |[па да се са њиме обрачунам. Рећиг ћу му све. Казаћу му да се 4 не вара... Али ево виде. А Боже мој. Срце моје како куца.

Поедедње вее’ И по другм пут Италија одбцја да узма ук Париз, Немачка и Аустрија поновиле су кораке код и она узме учешћа. ИталиЈи су Немичка и Аустрг територијалне добити, али је Италија одлучно одбт учешћа у сукобу, пошто Је рат, који су изазвале силе ТроЈног Савеза, популаран у ИталиЈи. Пораз нпшш труоо вод Алшоцнеоо Париз, ^8 Француске трупе прешле су олзашку граннцу, стоке борбе код Алтонкирхена, која се свршил Француза. Немачке трупе боре се у повлачењу гс цуским трупама. Ишчупани су гранични дирепи. Иеирцавање 30 хиљада Енглеза Париз, 28. ју... Тридесет хиљада Енглеза већ се искрцало у Кало-у; епглеске трупе искрцавају се такође у Останди и Дункерку, ож ће се упутити у помоћ Белгијанцима. Днлвонатски Содон Петроград, 28. јула. Овдашња штажпа назива план Јагова дипломатскнм Содомом. Хвали Сазанова, која Је успео да претвори с поразум у савез и да учини популарннм рат против Немачке код Фре нцуза а Енглеза. Нов порат Нонцв Парнз Јављају ив Брисела, да је једна немачка визија, која је бала прешла Мозу, скоро потпуну Лнјону 35.000 Белгијанаца држе у ш корпуса. Ова се вест потврђује као и бел* ма је раниЈе јављено.

осмајска ул. бр. 22. Одговорни уредник Жг '