Стража

БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉАК 11 АВГУСТ 1914. ГОЛ.

Годи»И 1 IV

ТРПЖ0 СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

Излази сваки дан у 6 ч. пре поднв

ТЕЛеФОН ШТАМПАРИјЕ 1092

Па<иић°Крад>у Честитка поводом сл?вне победе ни Церу НИШ, 9. авгу-ла Председнчк Минисгарског Савета и Млнистгр Иаостраних Дсла г. Никола Пзшић уиутио ј; 7, овог месеца овај телеграм Њ. Величанстну Крзљу. „Моти.м, Ваше ВеличзнС(во, да примите моје и мо]<лх другова срдачно честагање на велткој и славнгј пЈбеди срчске војске на Јздру и Церу, под врховним загтовеоништвом Вашег дичног сина и краЈвевским сгарањеи и бдлвеи Вшег Величанства. Истог дана упугио је Председник Минастарског Са* вета телеграм Њ. Кр. Влсочанству Престолонаследндку, којим му у и*«е Краљевске Владе честита сјајн/ п;беду н од непријатељем. јишчекив-ти даље догсђаје, чији, ј Не ток с правдати по 1 ерењекоје имамо у наше храбре тру I пе, ко)е [се боре у најтежим |при'!иквма и са незахвалним | задатком. У данама од 2. до 9 ј августа оне су се показале достојне свога ‘позн^а.

Буна у А-угарској марини

КПТВНЈШ! 1 ВВ 83 Шта зблз о ње»у густрнјскн звагичвн кругева НИШ, 9. г-в уста,

Додосимо извештај, који је аустро-угарска влада, преко Кор°спондекц Биро- 0 , објавила о в°ликим борбама на Јздру и на Дрини. У том саопштењу садржано јб и призидње о н шим успесима, али се с друге стране аустро-уггрска втада труди, да цео аустро-углгскн покушај продирања у 1 Срб?ј/ пречстлви у сасвик. другим б >јамз, кат казнгну експгдицију, по чијеи је довршен- V аустроугарск! војска као била наређење, дг се п ; нг своје првобитне пол аје. Та безка депеша глгс*». Беч, 9. авгусга Е г интервенције РусиЈе у иаш нфликт са Србијом, ми смо Оили приморани да с*онцентришемо свз снаге за главгу борбу на сешеру и тога ради рат протдв Срба сматран је према м в ш љ е њ у кло к?.знена експедицијз за ,Срб гју и ова је акција постал! од секупдарног значаја. Али, очштј ситуација и вести, које је непријатељ распростирао, учинип потребним офанзвв.чу акцнју. Према напред каведеном гле* дишгу, ова «кц»ја сматранд је са«о као кратко наступање на непријатсљско з мљиште и по-

сле успешнога иа :тупањс, мора о се немановн > врачити у пргдхидн Ј е сспектатизно држање с тим, дз се пређг у сфтнзиву, кгда се пуде дтла прилика за њу: Озо крагко чает/пање бало је швршено између 1 . и 3. августа једеам д-лом војссе, чоја је иапр 'дтвапа храбро и са азвшредиом брњуром. послед ш! тога била је, да су та наша оделења привук ш ч Iтаву српску ВЈ,ску. Ала њихова напади, узвршени велаком бројном н ;дчоћношћу, 6јли су потпуно неуспешни, Н >, иоак, велики губици нису за чуђење, пошто је нгириј тељ бројно бао «н >го надмоћн тји и пошто се бори) за свој опстанзк. К«д су н .ше трупе наш .е дубоко у сртско земљиште и извршале свој з-дпак, 6 - ув.ч? иовукле су се у реду на евоје пређчшње позгције на Дрини и Сави Оне су оставзлв иа бојном пољу нспријатеља иотпуно исцрпљеног. Наше труие заузнмају данас ви:ове у околвни Шд >ца, У јужној Србији наше трупе, ко ]е су ту прод 'ле кроз Босну, 6 и]у се непрестано а н предују у гфавцу према Взљгву. С пуно поуздшс>сти можемо

$*ш рашки плек Нчш, 9. авгусга. сдсгз До ездз ја кошношо, дз ј? ораш војш задобш т\ ратуи плен: 4500 ззробЈМвш, 53 пољт топа, 8 ХЈјгбвцг, 114 нуниШ|вш Лбрз, 3 пЧЉТНв рЈПННЦЗ |здуу иокпзатну еанмгатану ио10 чу 14 пзљсш аухтг 6 пгоаа храиа, 4 колзиа талзгрзфалог ^штаријала, 5 калш Јпзтт мунидајз, велича Орзј ка. мдршјеш кол), веш број пиоииракнх епрзва, взликн број чоња, једну кзсу са извцем а т. д.

№ а №аш — Чолак Антић код Радославова Софија, 10 ав г . — НАШ ИЗВЕШТАЈ У софијским политичким и дипломатским круговима разно с<ј тумачи посе т а, коју Је учинио иаш посл шик г. Бошко Чолзк Антић, шефу бугарске владе др. Радослзвозу. У рззговору са }?дним послаником кародним дознао сам, да се мсћ/ посланицима влн динс групе појавилавесма јака струја, која је за споразуман рзд са Србкјом и Русијом. Оза струја велике ка-

Двлматикцл 08 буне к неИе да иду нл своју браИу к у братоубипкх рат

де полаже ка а (циј/ генерала Ратка Димитријева! Бошко

Париз, 9. август-з, Јуче су фравцуске трупе, по*

сле жестоке бо;б% заузе :е В ј јлер. ГлЈваокомандуЈућв, генерал Жоф >, телсграфисао је министру вој јом, да су пр јш их дана Фр л вјуси у Елзасу имали зчачзјних успеха, који чнне велику част француским трупама и њихорим шефовима. Некач-

ки су губици знатни. Де}ст*о наше ар.иљариЈз ј« пораж«*јуће и сграхов.Јто Немгхе. У позла^ ењ У непријатељ нам оставља 33 собои рахни материја« и своје рањенике.

ФЕД>ТОЦ

Детлев фон Лн-иенкрон

— баписник из једне летње битке — Немој ме без разлога потрзати; а ако ме истр гнеш, не остављај ме у корице, док се не напијем крви СШара кзрека. Први гнђео спаситељ (којн је такође гледао испод очију, као какав в»љан коњички генерал;) могуће је,да је то најтежа вештина, уаравЈБати исправно у рату махом коњаника) био је јгцам мали, лебео пруски генерал, који је, као каква лопта, све ближе долавио. Његова сабља, којом је као праћком, махао преко себе, блистала се; његова лепо обојена црвена брадица светлила се као два пламена врха. Њему узастопце следовала су два нај-

ближа анђела, у малом размаку, а у истој линији: један драгунски и један улански пуков* ннк. Оба са широким грудима навалили се на вратове св л јих коња. За њима више стотина анђела- једна збијена коњичка бригага гао грмљавина. Рататата! Мали дебели пруски генерал већ се потукао са непријатељем. Тада се сударише (две локомотиве, кад бч се у највећој б ;Зинч с>дариле не би био такав прзсак) а затцм к»о да се хиљаду беочуга какве велике змије у круг окрећу. Али наскоро прашина све по кри.... Е... е... да, шта... |шта је то... Боже мој, да... Један јединл непријатељски оклопник јурну на нас В жао је као да риче... То је Антихрист... педесет, тридесет, д?сет корака... код нас... Ниједну пушку не управисмо нз њега. Као да смо опчињени... Сад... и он зздаде један ударац, као да је пао с неба.. Погодио је једног пешака усредини прве врсте; расцевио [му шлем, главу, врат до кичме... Тексад се тргосмо из ваноса.. Цицан

је био први.. Двадесет, тридесет цеви се подигоше и коњ и коњ и коњаник падоше као рђаво зготовљен „пудинг"... Неколицина скочише и одрешише ЈЈхрабром јунаку палошину. На унутарњој страни кајзса стаја>о је: оклопник Тајфел, први ескадрон регименте гро фа С. Неиријатељскт оклопници по» тучени. Храмало се и храмало од разбојишта, где су били коњаници, па д > нас. Ишли смо нм на сусрет, да им помогнемо и да их узмечо са собом. Ах, гл«, ту је и мој пријатељ Кар ло, краган улански официр.. У гарнизону је нззван од нас друговз потпоручнак „страши ло за шнјадере", п што кажу, да је један капут, који му није добро стајао осамнаест чута у Берлин враћао. Имао је двадесет и једну четку разне величинс и. веома ]е волео да их употреби за своју ко^рџасту косу. *• И он је сзд ту, нешто је тужан капут и панталоне беху му сасвим исцепане: „шапка*

отвшла до ђавола. Добио је са«о лаки ударац (коњичка борба није тако опасна као шго изгледа).. Пођох му ва сусрет. Он је намигивао па мене. „Проклети лопов бацио је мој ,лорњет“ у блато, биле су му прве речи. „Али имаш још нос!* Смеј >ли смо се; али Бог би знао, да ли је било места смејању. Веома сам волео доброга младића. У пркос њ*гових толиких/четака разне величине имао је здатно срце; речи и дела' су му била свежа и јасна без лажи.

обзиром на негу његове косе био је прави квекер према моме пријатељу Карлу. Верујем, да вишс цени свога вишег генерал интснданта, него свог« малог дебелог бригадира, што долази к нама са завајеним леђимЈ, на предњем трапу топов ских кола, кој« вуче један за плењен кјњ — бојиштс већ после једног сата изгледа, као н»јразноврсније натрган сто бадњег вечера. Журно по јурих напред да по?дрЗвим познатог уи и веома цењеног •енерала. Дозволите ми, господин ге-

з лалчп. 9 ди<ЈВШ1№1 с ти, I уи 1 шм ,|и 1 ^ Де->ом руком наслоњен на нерале да Вам у саоје и у им сабљу, а за леву вођен одјед-| С вију захвалим за чудно«*™ ног улана, приближазао нам I спасавајући напад*. лл АлЈмЛг ПЛП.О 1/Л 1Ј_ Т1111/1» Г7 • лпплп

рало«, а један ме глупак, оклопник, у»арг по |потиљку, да ми се шљем заљуљао. Тада се раздерах на дерана: Зар не познаје пруског генерала... Али он се већ саже према меаи..." Мали"дебели господин азаенада се онесвести. Десно од њега био је гроф Гласханд, а лева мој пријатељ Карло; и тако се вазијосорни генерал, кога искреним срцем сажаљевам, *• сред фарисеја и светских на превијалишту. У нст'’ 4 време јср* а ађутаат на Х '-*Рском 'оњу, чије се ,шбраке“ -ахерале на Једну сграну, дцнесе *.п*тачу мапедбу, ј\» *

се са бојног поља коњички капетан, гроф Гласханд ('данас гроф Шталфауст). Он се већ озбиљније припре* мао од м>га нријатеља Карла. Од увек ми је био несносан и. непријатаг Припадат је тако! „данас је сваки звантм „Високо црквеним". Ијдужност.. ови безо' не осећајући какав упутарњи 1 паци праве се, Г’ нагон, без разумевања и срца пруског генера за цео живот, судио је строго рим ко!ико м' оштро о својим друговима С дпжим са

Е, шта*, одговори која је у овом тренутк седела на предњем трапу, „е, шта“, т ’ хукну, да се један гове брадице под|