Стража

БЕОГРАД. УТОРАК 12 АВГУСТ 1914. ГПЛ

Бцј 305

Стаи редикнмје ■ адммнмсграцмје

&ШШ

Коемајека ул. <р. 22.

ШЋ

Огласм се дају у «м 1 пистраци|и

ш ш

— Цеиа утнр^еиа —

Неалакмм «е мсм« ае нримају

Руммм ее не вр«кају.

У.К. .

Пасма, руквшнсе, вовац к с*е остало

втв се односн м лнст, слати вла-

шшк

сннштву лнста.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Дкдма ■« нмгдм«:

СТРАЖА' —

ВР#ГРАД

Прстпката «а Срввју ма мааштв.

П* ГОДННУ

ДИН. 12—

„ НЕСТ МЕСЕЦН

- «—

„ ТРН МЕСЕЦА

. з—

. ЈЕДАН МЕСВЦ

. г—

иретшт! за мвстранство ц ми:

ВА ГОДННУ

днн. 3§-—

„ ШЕСТ МЕСЕЦИ

. 15’—

„ ТРН^МЕСНЦА

. 7-а§

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

Излази сваки дан у 6 ч. пре подне

ЉпЕФбН 'ШТАМПАРИЈЕ 10«

На белом хлебу

А.-Угарска то ругло од држаае, која је још од свога постанка била из«*ор буна, реакција и револуција г данас је у пламену. Она је данас иа ,белом хлебу; пражиаљује своје последње дане и чека час, када ће је са карте европске нестати! Стални немири, за последњих неколико десетина година, који су доводили целу Европу у опасност и који су кочили нашредак балканских државица одигравали су се на територији А.-Угарске. Цела Европа а р нарочшто 20 милијона Бзлканаца билш су у вечитом страху и трзквицама због А.-Угарске. Нарочито је Србија много пропатила због ње. Још од почетка заснивања српске самосталности под Карађорђем и Милошем, А.-Угарска, одмосно њена дипломатиј« чиншла нам је сметње. Ако нам је кад и кад учинила какву у слугу, она се је за њу после троструго наплатила. Стране маше историје за последњих сто година пуне су доказа о овоме. Да бш нас [сасвим утукла и онеспособила за двљи опстанак и да бш од наше државе створила * своју провинцшју, о н а није презала » и од чега. Као друмски ра »бојник, она је са револвером и ножем у руци тлачида н«ш елеменат у њеним граиицама оптужујућш га за ве< леиздају, а од ‘иас је тражила *а се понизимо, и да је молимо за опроштај. Трпело се годинама ш она је са таквим полнтичким моралом н даље тлачила, затварала и мразила. После силннх чуда н покорш почшњеншх го 1903 годиве, оша нам је 1908 отела Босну н Херцеговину; помоћу Итшлије одузелш шам је зашојеваиу Адбаннју и затворила мам је пут аа Јадранско Море, Црној Гора је отела Сквдар, око којег је падо тодико црногорских Јунака. Затим јо помоћу свога утецаја на краља Фердинанда, натерала Бугаре да уђу у поноану брдтоубилач-

ку војну, да би нас омела у културном н економском пре породу, н 1 којима сг после успешних војнм бацилв и заложили, она је почела да рове про* тив Букурешког Уговора. Претрпев фајаско у овоме, она је натуткдла дивљачке арнаутске хорде на ндс. Н* Лондонској Конференцији њена ди пломација бшда је уаек против нас. Преко своје штампе стално нас је клеввтдла ог.тужујући иас да подбадамо н*ше саплеменике против ње. Каква је према нгма, таква је била и пргма целој Европи. Стварајући своју сферу утицаја у Малој Азији она )е метула руке на Киликају. Изјављујући да је поема Румунији пријатељски иаклоњена она је у Ердељу гонала румунски елеменат и по дизалт утврђења на румун:кој граница! У Галицији душманска је гонила Малорусе и Пољаке. А према Италији, Француској, Енглеској? Ту астораја има реч! И никакво чудо што је под оваквим околностима морало доћи до сукоба на свима лааијама, што је морало доћи до краавог ратд у коме је цео свет устао протиа ње и њене немо ј ралне политике. Нашој нацији пала је тд ретка част, да буде први међу првима, да буде прва чшја се је мушка рука ухаатшла хлздног челика, ТројнИ Савез, који је овога пута представљен само Немачком ш Аустријом, и Тројни Спо рааум потпомогнут Србшјом, Црном Гором и Белгијом бију бој. Италија, трећи члан Савеза неће у рат. И зтго је положај Тројног Споразума много повољнији и већ сада у прашм борбама Савев је тучен на свшма линијама. Депеше које стшжу са бојног поља говоре, да је Аустрија опка зена са свију страна непријатељем. Са револуцијом у себи, Аустрија је данас на белом хлебуи ч«ка последњи час, па да заарши своју политичку н држашну каријеру.

Ф Е Д> Т 0 Н

Кроз Београд Вршмена се мењшЈу и људи у њима Пре непуних шест месепн седео с^м са једчим полицијским нисаром код ,Славије“ и очекивали смо да почне представа. На пет минута пре но што ћа се даћи завеса поред нас прођоше две елегантно обучене даме, са дубоко изрезаним сукњама и блузама. Не беху ваљда честшто ни селе, а полицајац зошну добро познатог Мику глумца и нешто му шапну. Нисам знао шта му је рекао, али после два минута аећ сам анао у чему је ствар: обе дамс биле су из полусвета и строго моржлни писар полицијски није могао да дозволи да ова залутала стада седе у једној дворани са чистим и невиним. Чшка Мика је навршио своје

и обе су морале нзаћи напоље где их је већ чекао жандарм и отпратио до кварта. После кратке процедуре упућене су у управу где су сутра дан кажњене са по 10 Јдана затвора. То је било пре ш г ст месеци! Месеци и дани су пролазили и јуче сам се опет нашао са мојим старим пријатељем и полицијским писаром. Сала је био у цивилу. Напустио је полицајску и отишао у „судску". Док смо се ми још здравили поред нас прозуја један фијакер са знаком црвен 01 крста У њему су седеле две у црно обучене даме. Око руке имале су широку белу платнену гшодвевицу са црвеним крстом. Обе се насмејзше на мога поананика. Он се насмеја и дубоко скиде шешир. — Ко су те даме? било- је прво питање које с м му |упутио! И он ми исприча исгорију и једне и друге. То су биле наше старе познаница из Браниног позоришта! Ти се чудиш? питао ме је

Руска победа Ниш, 10 авгусга Оадашња рускш отпр.вн-гк послова С10пштио је г. Мани стру Председиику Пашићу: Да је после дводневне упорие борбе у реону ГумГизена руска војска одржала побелу над немачком војском, која јр била јача одтри корпуса. Немци су са огромним Тубитцим • одступили. Тај успех, постигнут је на фронту армије генерала Рененкамлфа, „има нар > чмти стратегијскн значчј “ Наш, 10. август . Председник Министарског Савета, г. Накола Пашнћ, одговорио је царско-руском одпоавнику пословз г. Штрандкану: Да изволи доставити најтоплију благодарн^ст Краљевско Српске Владе, врховном главнокомандујућем на радосном чзвештају о величааственој победи руског оружја. Српека војска ће с новнм одушевљењем примити ову радосну весг, коЈа ће јој дати новог полета у борби против заједничког непријатеља. Кзп Н № 1101 ! — Краљ Фердинанд пред абдикацијом НЗВЕШТАЈ И СТРАЖИ“ Софија 9 авг. У дворским круговама ј говори се о абдикааији крзља Фердинанда као о свршеној ствари. Као узрок његовом одступању са престола паводи се полонгј у коме се Бугарска налази. В-зан род-

(Ш I! Ш кпш

бинским везама зп нема чки и аустријски двор, краљ Фердинанд је више нагињао Тројком Савез^, докје бугарсчи народ већ вековима уз Русе. Кжо II кртљ бош да м-

гова ш)лпш, шњањ« на С«-'н«нд мвд Дц ћ*евојим одсту«««13 н« «р8трпи порм, кзјл б« ш погођ« два уснод Сзчуваће д«в«о у питањи и онтцск ди- пријат«л>1тв8 №иш н Аувтрнјс н ш«је, а квко с« пр«стола«ас- сачуваћв, краљеввки првсто својој ледиик већ у векодчко ијхн де- днаетији. шрмсао каз ивлнкк слов«нофид; и привржш Р|8и]1. то Фардн-

РЕВЦЗОРДО Молнмо све наше ревиворе у ј унутрвшњости који до данас нису послали о брачун ва месец јули дд то учине најдаље до 20 у противном обуставићем* им лист.

он! Их какав си! Па времена се мењају! — И људи у њчма! — допуних га ја. Он се само насмеја и ухвати ме испод руке и пођосмо код „цара!“. — Иа, да, размишља г сам уз оут! Сасвим тачно. Времена се мењају, и људи у њима. - Коааци долаве, или бев-! жична телаграфија у Београду Идем улицама и размишљам о свему што сам чуо. Свакм се I прави важан. Сваки зна! Сваки то мма пријатеља, који је у стању да буде добро информисан. Сваки ти то зна све, ама бжш све. У блнзинв „цара* среомеједан пријатељ. Задуван је. У лицу се зацрвенео. Сав је окупан у заоју. — Долаве Козаци! била му је прва реч, коју мж је рекао. И победоносно, као да ми је јавао радосну вест да смо заузели Нови Сад, отишао је даље, да и другом ово јави. Код Делинијеве ааотеке срео

ме други пријатељ. Но, да ме и он не би чиме изненадио, и мене, новинара, довео у забуну, ја му још у сусрету до*ацих: Дошли гозаци. 2000 козака нам послао баћушка. Он ме ПЈГледа неверујућа ми Ала, кад му ја ту вест понових још јвдаи пут он се пун радоста растаде од мене и оде право ка Врачару. После д^свтминута бмо сзм пред „Славиј'>м*. Једна група од шест људи не што је живо расправљала. Приђох им ближе. Говорили су о коаацима. Прмјатељ, коме сам саопштшо долавак 2000 ковака, I аећ је пронео ову вест тврдећн, да ју је чуо из устију самог: начелника станице. Број је био ј порастао. Попео се на 20 000. ј Са ретким задовољством слу-1 шао сам шта се све о ко ацм-; ма прмча и препричава. После четврт часа походио; сам једну прм атељицу вмше .; Светосавске цркве. Још првих! дана бомбар^овања преселила се у подрум Ммслмо сам и њу да извесгим о доласку козака.; Чли ме је она предухитрмла. И у њен нови стан — подрум,;

допрла Је вест о козацима и тек што сам крочио преко неколмко басамака, а она истрча и викму мм: — Јесте ли видели козаке. Госпа Цаја сада дошла из ва роши и прича ми к?ко јој је г. Јоца рекао да су дошлн Козаци. Он их је видво. Доњи град их је пун. Г. Јоца, каже да су здраво мали, и да имају мале али здраво широке коње. Они на њима и спа вају и једу. Ретко се кад силазе! Нисам имао куражи да уђем у подрум. БоЈао ом се да не чујемјош какаих вести о козацима и њиховим коњима, који су мали као телад а имају широке ноздрве, да би им човек могао песницу метути

— Ваздушна флота А.-Угарска В Од свију Велмквх Сила у Аустрши је ваздушна флотај

иајслаб*Јс рззвијеиа. Велпких ввздушних лађа мма трм, од којих мајаећа и м а запремаиу од 5000 т 3 . Ваздушна првстаништа у А.-Угарској мма свега два, а потреба жа већа број а неосећа се. Ваздухопловва армија састојн се из глааног штаба са 10 пловних паркова, који су овако расп' ређени: два у ВммерНајштату; два у Мотору; два у Аснеру; један у Кракови, је* дги у Бечу; један у Гериту н јеиан у Новом-Сдду. У прорачуну министарства војног бвла је предвмђеиа буџетска сума за установљење још 13 пловних паокова. Где би се она имали распоредитн, није било одређено. У круговима војним анало се само толико да би се повеђањем ваздухоиловног парка имао образовати један батаљон четири чете. Свака чет* имала би по 24 аероплаиа. У почетку 1914 године на зустриска ваздушна флота бројала је јср војиих пилота. У опште авијатшма је у Аустрмји веома неразввјена!