Стража

БЕОГРАД; НЕДЕЉА 17 АВГУСТ 1»14. ГОД.

в т«н рсдккавЈе и адинмасграцаје Космцјвка ул. 4џ. 2?. Огласн се даЈу у администрацшјн — Цеиа утврђена Нешићеиа се исма ве мрнмају Рукоонск се не враћају. Пвема, рукевксе, повац в све остало што се одввсв на лнст, слати власнвштву лнста.

5Л0В0Д0УМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

/

«г

.СТРАЖА* — ВЕОГРАД

на годнну дин. 12» ШВСТ МЕСЕЦИ » 6*, теи мвсвца . 3. ЈВДАВ МЕСИЦ „ Г—

Врвтшат* 81 ИНОСТрИС ТВО II МИТК НА ГОДИВУ дим. 30-—

» ШЕСТ МЕСВЦН , ТРИ>ВСЕЦА

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

Излази сваки дан у 6 ч. пре подне

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Наше бојиште Топ. Брдо-Градштв Ввљево, 16, августа. 14. августа непрнјатељ је тукао артилеријском мтро Топчидерско Брдо и Градиште, Од овога није било скоро иикакве штете. Код Смедерева непрфтељ је тукао артилеријском ватром Годомин. Прпбој ј 8 наш Прибој је 15. овог месеца поново заузела наша војска и у овом правцу непријатељ је претеран са наше територије. На Дриви Истог дана на Дрини је било само мањих чарки на адама, без икаквог већег значаји. На осталим деловима фронта није се десило ништа значајниј«.

Фрања Јовиф т судбнна Ауотријв! — Почетан [распада под Карлош \'1 — Наааваоност Шпанаја ■ првоаједнн,ен>е Брабанта — Губитак Шпеатје — Алзао-Порен — Фраиц Јосиф 1 — Буна — Губнтан Сардмнмје, Ломбардије м Вонецмјо — Ввеада почнње да се гаси

1 Данас нема човека, нема јавног раднвка, који није дошао до тог уверења, да је судбина Аустро-Угарске монархије оличена у данашњем њеном владару, у Фрањи Јосифу. Јер, све несреће које су снашле њега његов дом, њевову династију у таквој су тесној вези и тако су утипали на ток државних послова као у ни једној држави. И обрнуто сваки важнији догађа), у овој држави, није остао без утицаја на хабсбуршку динасгију. Дошав на престо у добу рево« луцаје, кад су немири беснили у целој држави и када је претила опасиос да ће династир изгубити престо који се љуљао он ево већ више од 60 година влада. Ачи прнлике унутрашње нису се ни за длаку променнле. Оне су иоте онакве као и пре бб годин* када дошао на пре:то. Када*се буде писала историја, за њега ће се моћи рећд: „Од првог дана његове вла давмне почела је Аусро-Угарска рааидно да опада, упразо да се распада и -смрћу његовом и

она је дотрајзла своје последње дане. Распадање Аустро-Угарске монархије почело ]е још под Карлом VI. После његове смрти но од тада еслне римске царевине одцепила се Шпанија. Одцепљење Шпаније и њене борбе за независност били су почетци распадања једне снлне монархије, којом су управљани хабсбурговци. Убрзо после тога тада већ стоаодаз Ш танија одцеп-т од Аустрије и Брзбант и присаједч« нила себи. Од тада почиње систематски распад ове држ ве. У седмогодишњем рату, 1763 Аустрија је изгубила већи део Шлезвје, којн је освојила Пруска. У ратовима са Наполеоном римска царевина како се је Аустрнјз још са поносом називала. изгубила је ллзас-Лотрин гају, која је удајом Марије Терезвје за Франца Лотргншког прииала Аустрији. Од губитка Адаас Лорена па до 1849 годиие римска иаревина подносила је пвраз за иоразом, како на бојним пољима тако ина дипло* матском пољу. Па иак благоарећа својим соодничким везама и својом лукавом дипломатијом, она је успела да сачува своје з е м љ е. И тек п о ј в в о м Франца Јосифа на престолу. римска царевина почиње рапидно да губи земље и рапидно да губи углед који је ужввала. Године 1849 изгубила је Сардинију; године 1859 изгубила је Ломбардију и године 1866 изгубила је Венеци/у. Те исте године угасила се Је и сјајна звезда Хабсбурговаца, ко/а је вековима сијала: Те фаталне године владари из куће Хабсбург изгубили су право на титулу немачког иара. Година 1848 била је веома бурна ва Европу. У свима ев* ропсхим држивама беснила је револуција и она је захватмла и Аусгрију. Народч, који су стењали под сил зм аустријских ће* сара и властеле, хтели су се 'користити овим новољаим тренутком, ко!и имјје ишао на руку. Међутим, дипломатаја аустриј* ска и овзм приликж показала је своју умешаост. Непопуларног Леополда II заменуо је 18 го-

Ц]1 (|!Ш

Фердинанд, краљ бугарски.

У последње време у бугарској шгампи много се говори о одступању Фердинандовом Кзо узрок наводи се, његова велика наклоаост нрема Аустро* угарској.

дишњи Фрања Јосаф. Када му је саопшгио, дзјеи посгао цар и да ће за некол ко часо* ва положнти заклетву он се је горко заплакао. Многим нацијама дата су обећања. Једино Мађзрн, вођени помађареним Словаком Фрањом Кошутом по* бунише се. Нашав се у незгодној ситуацији, Аустрија се обрати Русији за помоћ. Са 200.000 рускнх козака и неколико десетина хиљзда српских граначара, којкма је обећана, .царскаЈмилост и старање за опстанак и срећу као и повраћање старог повесничког достојанства — Војводства' и кнежевско српских борапа буна је угушена; Прваци устанка делом су побегли а делом су стрељани, иако је млали пар дао часну реч, да ће нм животе пошгедети. Своју благодарност Русији, Аустрија је пок!зала 1854 годане у Крим* ској В зјни. Обећања дата српском народу још ни данас насу испуњеиа. Умгсто да му се даI рује Војводкна, Сраска је Народ дат на милост и иемилост Ма* ђарвма. К—р (наставие се)

Наши пријатељи

ИЗВОЉСКИ, руски г осланик Е. ПОЕНКАРЕ, председник у Паризу. француске републике

Наша војска

Митраљески оделење

ЈУЧЕ Опет монитори Земунске палккуће сваку се ноћ са мониторима шеткају Дунавом према нашој странв: и ноћас су ту њмхову шетњу изводили Дунавским рукавцем

према граду. али су се рђаво провели, јер ма колико да се под ваклоном мрака провлаче, ипак наши их стражари будним оком прате. Тако и синоћ око 9 ча'Ова у вече, ^тек што су били на излазу Дунавског рукавца, наш поздравн их са једним метком, а она

Алекса Шавтић.

ПЕСМА ЈАКИХ Ми нећемо речи где празнина зввчи Као клепка шупља. Ми хоћемо дела великих без речи Жуљева у зноја. страдања и вере, Пелена из чије жучи пчела бере И мед слатки скупља. Нека ступе нама само, само они Што у души носе Распаљене ватре и вихор шго гони Облаке и љуља и плимом и секом, И пролеће светло јавља с грома јеком Низ хридине косе. Богови су наши богоаи што дижу Олтаре лепоти. Они ведра чела пред Пилате стижу, И реч им је блага во силна к‘о река, Поносита, царска, света реч човека, Што ступа Голготн. Ми нећемо речи где празнина звечи Као клепка шупља. Ми хоћемо дела великих без речи Жуљева и зноја, страдиња и вере, Пелена ив чије жучи пчела бере И мед слатк скупља...

На Балкану осећа се жив покрет међу државама. У Арбанији немари и буне су још увек на дневном реду. Кнез осећа да се љуља и баца се у наручје АустрвЈе. Италаја увређена овим његовим гестом, потпомаже струју незадовољника. Мисао о Унији са Србијом хвата у Црној Гори све више корена. Почев од двора па до бедне колебице све се бацило на рад око економског препорода, у колико је то могуће. У Србији, на после сдавних ратова, да се једиом стишају партијске страсти. Нико не осећа судбоиосне даие, којијуре и газе све испред себе. Сви прваци, сви мислени људи упрегли се у партијске таблнце. А судбонзсни дани се ближе. Сказаљка на еароиском сату шоказује, дванаести

бившег официра |у Бугарској такође је на дневном реду партиска трвења. Аустријска дипломатијг саеввм је за собом повукла зваиичву Бугарску. Народ и странке у опозицији иегодују, али не смеју да протестују. Румунија стално изјављује да неће дозволаги Ревизију Уговора. Њени државнипи стално крстаре Европом. Пуно је изгледа да ће оиа — Румунија — из Европског Рата, који мора, настуаити, извући највише ко ј ристи. Њена дипломатија уме вешто да кокетира са свима. Францускз, Русија и Енглеска сматрају Румунију као свога човека, међутим, Аустрија и Немачка такође рзчуна у на њу. Немачка на сродство, а Аустроугарска на пријатељство. А Ру* мунски народ? Он ћути,а своју судбину повдрио је Карлу 1 квјп већ деценијама влада срећно и корисно по Румунију и румун* ска народ.

1914 година — Пророчанство једног Србина

Иако изнурена ратовима Грчка ипак још увек испољава ратоборност својих предака — Јелина. Ичко је игра рата на Балкану проппа и сви се нфоди бацили на рад Грчка још увек води спор саТурском, Због могућности рата, Грчка се оружа и подмлађује своју флоту. У Турској св, такође, чиае принреме. Енергични Енвер чисти још енергичншје. Под његовом гвозденом руком м фтота и сувоаемна војска реформишу се. Под његовим притиском чини се тајаи споразум са Бугарском. Иамеђу Цариграда и Букурешта чешће но икада дотле путују турски државннци и пипзју пулс румунских државника. Апи лукав I Румуни остају до гуше закопчанм —тешко им јеизмамити ма и једну реч, ма и један повољан ос> ех. У Немачкој наступају тешки дани. Сшажан полет енглеске трговине бије стално иемачку трговииу. Занати опали фабрике се затварају, а раднишгво остаје без посла. Уводе се нове реформе у војсци, које стају

много новаца. Ови изданиц још внше пригњављују и инач већ пригњавњеи немачки народ Глад, та нераздвојна друга рица бесоослице обувимд иарод Унутрашње стање Русије сјајно. Положај царства стања веома повољан. Војначки полсжај као никада дотл*. У Француској и«то тако! Енглеска, осећа да се блдже дани судбоносни и спЈема се. Спољна политнка Спорав; мд умела је да у круг својах и (тереса увуче Србију, накоју/ иопо рачунаЈу, Цриу Гору ко а у споразуму са Србајом диста судчи, аатим Грчку, Румуи I ју. Тургка пак и Бугарска пригуђеие су да мирују ма да збе иепољавају своје сампатије према Аустрији а Немачкој. Тако на крајњем југу Европе јУ Аустро-Угарвкој настао је мир, али мир, која предсказује буру. Угарско-Хр* ватско, пољско-рутенско, затим ческо-иемачко пит н ч т,ису још решена. Рутени, Слопенв, Талијана тр«же прошиг^ње сзојчх