Стража

Р

ј 235.

СТРА Ж А

артвљерије била је хотимпчно управљена на главне зграде у вароши. Било је и више људских жргава. Влада' Републике сматра за дужност, да изложи општем гвушању овај акт одвратнога вандалазмз, која прелајући пламену једно светилиште из наше историје, у исто време лашава човечанство једног дела његоввх уметначких тековина. Из Бугарске Манифест олоаиције Софија, 8. септембра. — Парламентарна опозиција објавила је манифест, која су потпвсали сви ч г анови опозације, сем доктринарних соцвјалиста. У :вему се истиче потреба одржања неутрзлноаи а тражи се, да се образује једна национална влада, у ксју би ушли преставницв свих партија, пошто би то била практична гаранцаја за тачну и лојалну неутралност, како би се оч^/вали земљи њени досздашњи поседи и осигурао махсичум нових тековина, које и досадашња криза требз да донесе Бугарској. Црна Рука У аустриском официрском кору (Наш извештај) Букурешт, 8. септембра. (Јон) У Бечу су настали очајни дави, »оји јасно говоре, да ће се за неки дан у монархији увести апсолутистички режим. Из кругова веома блиских данашњем аустријском посланику, који се спрема да такође напустз Букурешт, дознзо сам да се сукоб између цара и престолонаследника претворио у тако јак конфликт да постоји опасност да ће влада у споразуму са царем извршити државни удар, и да ће престолонаследник, који јеве-1

ома помирљив и који је стао на становиште: Мирио решење конфликтз, морати дз повуче своје право на престо, Уз цара и владу је и официрски кор. Пре два дана виши официри, који се налазе у Бечу, а велики је број стигао и из унутр?шњости, а неки су дошли чак и са бојног поља, олржали су конференцију у двору. Овој кпнференцији присуствовао је и Цар. као и министри Берхтолд, Штирк, Тиса и Кробатин. На овој конференцији измењане су мисли о увођењу апсолутизма и оснивању једне официрске лиге, која би имала да буде упливан фактор у држави. Тврда се да је духовни отац овога сам цар, који мисли да ће уз помоћ официрског корз, моћи да очувт својој династији престо. Присуством својим на овој конференцији, види се. да влада у Аустро-угарској не само да не помишља, да ово сузбије већ му иде и на руку. По једним гласовима влада је у овом критичном стању по државу из лржавне касе дала 500.000 круна на згитзцију. Оснивањем официрске лиге и влааи се на"а, да ћс се моћи извући испод наролног судз.

После дуге и упорне борбе најзад је пао у руске руке Јарослав, једно од најјачих утврђења у Аустрији.

Ош« 2

Прклог нарпдш поснаннка Председник Народне Скупштине прелао је као прилог народних п сланика 24.090 данара, и то: 1. Одбору у Нишу за рањенвке у Нишу 4890 динара. 2. Санитетском одељењу В »јног Министарства за рањенвке по болницама у земљи 15.000 д; нара.

Паданка, ДаЗаревац, ЗајеЧар, Ужице, Смедерево, Тетово, Урошевац, Нвготин: Примљено за Август. Хвала! В. Плана: Примљено за Јули и Август. Хвала! Скопље: За Август примљено. Хвала! Остатак продајте. Чачак, К њажевац, Параћан, Рашка, ТурприЈп. Примљено заАвгуст. Хвала! Дебар. За Јули примљено. Авала. ЈТрокупље: Примљено за Август. Хвала! Зрањв—ДриЗрен: Примљено за Јули и Август. Хвзла! „етра?ка“.

Мисли Водећи бригу о будућем животу, будале губе садашњи живот. • Е. Лесинг. Укус се образује само на најодличнијем Гете. Стари (Грци и Римљани) су једини од старих који никада неће остарити. ЈХемокрит. Вечита лепота вечито је нешто ново. Платон. У великих, осећај замењује укус. Жан Пол.

Премо споразуму уредништава свих београдских листова, једновремено ће бити одузита продаја свих тих листова свима оним ревизорима који пајдаље до 14. овог месеца не измире обрачуи за август и раније месеце. Даље је одлучено, да се ревизору, коме сада као неуред = ном буде одузета продаја, никада впше не да ни један лист.

„Стража*. Полнтама", ,Праада“, „Пијенонт 1 *, „М. Журнал 1 , „Депеша*.

Наше бојиште Сишшф јв побсљна по кзше тгупе ВАЉЕВО, 10. сепгембра

На фронту Зворник — Лозница и Митровица — Шабац водили су се и 9. ов. м. упорни бојеви. Ситуација је повољна по наше трупе. На фронту према Сави непријатељ је тукао артиљериском и пешадиском ватром Скеланску Аду и Забрежје. Код Београда непријатељ је покушао напад на Малу Аду и на Аду Циганлију, али су ови напади били одбијени. Ноћу између 8. и 9. септембра, почели су од 7 саги у вече непријатељ је тукао артиљериском ватром Београд, град и савско пристаниште. Ка фрохшу према 5 ук-бу спречехп су хепрвјатедскв вокушајв да вре|е код Острба Сшарч«ба блвзу §еограда в Скеле блвзу Смедереба. Бомбардовање Которског Залива ЦЕТИЊЕ, 10. септембра. — Француска ескадра бомбардовзла је са успехом обалска утврђења на улазу у Котсрски Залив^ Том приликом запзљено је неколико војних слагалишта и порушени су магацини, ОЗалске батерије су одговарзле, али пису причлниле никакву штету ескадри.

Лондон, 10. септембра. Лондон, 10. септембра.

НА МОРУ Немачки подводни бродови потоптли су 3 стзре енглеске крстарице. Енгаези су до сад ухватили 187 немачких парнах бродова. а Немци св/га 12 енглеских бродова.

Ђ. Рашић.

Ратна Пеема Здраво нам будите, Сртже земље миле!... То вас Србин здравн!.. Мржња Вранковшћа Вука ишчезла одавно Нестала је она - што нам оте славу Удруженом снагом — борећи се славно Одкуписмо својом — својој браћи главу. Здраво нам будите, Српске земље миле!... То вас Србин здрави!... Ал душману клетом то не беше мило Хала, — у свом бесу, — прождро би нас жељно Да се наше Српство не развије мирно Мрзећ нас у души, силно, неизмерно. Здраво нам будмте, Српске земље миле!... То »ас Србин здрави!... Ал чуј само, шта л’ то кроз хуку; Потмуло пуца — тутњи и сева, То Дрина брза, валовита хучи; Жесток се бој бије — другог спаса »нема. Здраво нам будЛе, Српске земље миле!... То вас Србин здрави1.. Спаса ћемо наћи; само напред, ура!.. Нека живи Српство. Смрт душману клету, Сажаљенл нема! — Онда ће га бити Кад буде његова саломљена сила. Здраво нам будите, Српске земље миле!... То вас Србин вдрави!... Београд, 1914. год.

фЕД>ТОН

П. К. Гр.

СТА РИ бака Ја једнократко „р. зумем* млади потпоручнкк ободе свога коњица и у бесном каријеру одлете ка штабу. Око његове главе зујали су непријатељски куршуми. Али он није марио га све ово. У његовим очпма, у његовој жив ј, бујаој младићској м: шти опет се појави малопређгшња слика и док је коњиц цабио 10 д њике, млади је офвцвр ва аему сањао. Са полузатвореним очима он је са њао. Иаједном он загрли врат свога коњицл, и стаде му миловатн свилену гриву. Његове усне, су стр. ; сно шапутале: Данице, Дзнвце! Сунце жнвота мога! Коњнце је грзбимлааи офкцир је сањао а непријатељсхи мгтци су зујали око њихових глава. —

Са једне узвишице стари пуковнич је окружен својлм шгабом је посматрао младог офкцира, који се све ввше и више

Драг. Грегорић Космајска. ул. бр. X

губио. — Био је необично блед. Па ипак био је веома млран. Осећао је да му скн чини свегу душвост. Ако падне ? Ах, не, ннје о томе хтес ни да мисли. Свита око њега сва је дрхтала, и преко њихових лица беше се навукло живкасто блеаило. Сз укоченик погледом они су гледали у старог баку. — ј Млади внтев јурио је нзпред. Он је носећи на снажнимле- ; ђима коњица још увек сањао. Наједном непријатељско арно загвира и зари се у груди млалог официра. — Данице! сунце живота мото су биле послед ње речи његове и облавен вре лом ирвљу која му је покуљала из ране он се стропошта доле. Други метак се зари у глану племените животиње и она паде поред мртва господар\ Пуковник је на догледу ј<‘Ш увек пратио младог офнцирт, на једном из руку му испаде доглед и својом потмулом лупом трже официра. И он бојаж* љиво погледа у пуковника. Овај

јс страшаи. Бледило оловке боје беше му греко лица. Очи беху разрогачсне и ззкрвављене, уста полу отзорена. У тазвом етану. Али то је било само зз тренут. После тога он је опет био стари ба-'а. Са промуклим гласс м он рече ка!;ет?.ну — аћутаиту — господине кагетане одјашите до глгвног штаба а поднесите извештај! ,— И нечекајући његово „разумем" пуковнак одјаха ка пуку, који је јако укопан чекго наредбу зз даљу борбу. Уз највећи пљусак куршуиа, који су око њега фијухали пуковчик је обишао чету по чету и примао рапорге од командирз. И пркосећи нспријатељу, који је осуо на њега још жешћу паљбу, он стаде ка чело пукз. — Војници! Краљ тражи од вас нлјвсћу жртву. Тражи вате жввоте От;џбина је у опгснссти. Положимо наше живоге за њен спас. Живео хр 1љ! Из три хиљаде млздих грла јекпу громоглас.ш узвик: Ура! Ура! Ура! — и као оаујом но шени војници са ножем на пуш' ца псјурише за својим пуковником. — — — — — — —

Отвори"а се крвава битка. Људи су падали као зрно снопље под сн .жн )М руком вредна косач.-. Гологлав, без капе, СсВ упрскан непријатгљском крзљу сггри пуковник је јур.чшао у најгушће непр) јатељске редове. Његов промукли глас, налик на урлање рзњенз гава, нлдмашао је прзсак гтушача и звекет оштрих сабаљз и ножева: Сине, еинс, где си?! Сина ми дајте, сина ми дајтс: — грмео је стври пуковник. Али, аво;, сина не беше нигде.

Огорчена се борба водила. Сав разбарушен, захрвазљен и упрскан крвљу пуковник се још увек застао у најгушће редове нгпријатељске. Два су коња под њим пала, а 1 рећн је рањ н. Он тражи смрг. Али га она неће. Зрно га не бије. Сабља а нож га не секу. — — — — — После два часа ужасног клања непријатељ је натеран у дивље бегствз. — Сине! Добро млје! Сине, цадо мојм! Сине, витеже мој!јадиковао је пуковник над мртзим телом свога сила! Счно,

погледлј ме! Дошао је тв^ј дадзјко да те обрадује. Сине, душо мојз! Али авој мртва усна не говоре. Млади офицар лежао је укочен. Као да је заспао. На уснама још му се лепршао осмех са којим је погинуо. Нзједном“издалека залута је* дан непријатељски метак. Долазпо је из далекз, али је имао још толико снзге, да угаси жи* вот стврог баке Смртно погођен стари се пуковник испружи поред мртвог сина и још д п а трв самртна крика и он испусти своју витешку душу. После — мало, дојахао је командант армије да му честита победу и да га одликује најввшим одликовањем. Нашао га је мртва где лежи поред сина. Разумео је све и скиде са својих витешких прсију одличје и оба витеза закити њима. Затим, пошто ј* одао последњи поздрав витезима одјаха даље. — — — — Ветар је сочео да дува и причао је равним пољима, Срдима и горама, цвећу и потоцима и хладној и крвавоЈ' Дрини дивну песму о витешкОЈ погибији старог баке и сина му потпоручвика.

ШгампариЈа Драг Грегорића и Друга — Космајска бр. 2*1.

Одговорни уоедник Мкшв Ми.нжваћ КосмаЈскз улиоа 22