Стража
ж;
Број 236 Стан редакпије и админисграције Космајска ул. бр. 22. Огласа се дају у адмннистрацаји — Цена утврђена Неплаћена се писма не примају Рукописи се не враћају. Писма, рукописе, новац и све остало што се односи на лист, слати власништву листа.
:*
БЕОГРАД, ПЕТАК 12 СЕПТЕМБАР 1914. ГПЛ
Година IV
— — «
„СТРАЖА* -
БЕОГРАД
Првтллата аа Срвају иа поата.
НА ГОДИНУ
дин. 12 '—
„ ШЕСТ МЕСЕЦИ
» 6 ‘—
„ ТРН МЕСЕЦА
* 3 '—
„ ЈЕДАН МЕСБЦ
„ г —
Зрвтплат! 31 иностранство ва пошти:
НА ГОЗИНУ
дин. 30 —
„ ШЕСТ МЕСНЦИ
. 15 '-
„ ТРИ МИСИЦА
. 7-50
ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092
Излази сзани дан у 6 ч. пре подне телефон штампарије 1092
Уведништво .Страже* почело је да прккуЈља прилоге за наше рањенмке. Срби и Српкиње, похатајте са прилозима, било у стварима било у новцу. Олакшајте болове својим рањеним јунацима Приложили су: Уредништво „Страже* 20 динара. Све прилоге треба слати уредништву. Имена прилождика штампзће се у листу. >
М И Р
Догађаји, који се данас одигравају у Европи и који су је тако снлнј потресли, дошли су као неизбежан резултат догађаја, који су се од пре 40 година па на овамо, почели одигравати. Слободно се може рећи да је данашњи рат, који је бацио готово целу Европу у пламсн, догаао као производ претеране германске охолости. Фрзнцуско — руски рат, затим Берлински Уговор, а у последње доба насилаа отмица — Анексија, — Босне и Херцеговине, са произвољним распоређем територије без обзира на прицип народности, све су то узроци данашњег стања. Несносан немачки империјализан створен победама и успесима на свима пољима, наметнуо је Европу у такав положај, да су се све остале морале оружати, да би оружшом силом могле уклонити оне елементе, којн су били опасни по тројан мир. И сасвим природно, поред све већине империјаластичким прохтевима и претензијама Герма* на, морале су се стверити какве комбинације, које би биле на сузбијање тога. И тако, услед тежњи Немачке и А.-Угарске, да својим убојним силама наметну своју вољу осталоме свету, дошло је до Европсксг разрачунавања. Одмах првих дана по крвавим борбама кроз аустро-немачку штампу пронео се глас, како Америка хоће да узме ини -1 цијативу у ситању о преговорима о миру. Даље, аусгро-нгмачки листови почела су у својим стубцима писати, како се је нови шеф католичке цркве одмах по своме избору изјаснио за мир. Нема сумње, дз жеља за о* буставу непрајатељства морз да обрадује цео културан и хумани свет, али је исто несумњиво, да би било детињзрија и помислити, да се оркан, који данас бесни по целој Европи, може тако лако зауставити, и то тако рећи на жељу оних, | оја су до сада тучени на свима позвцијама и свима тачкама. „Руское Слово* од 27. авг. у уводном чланку под насловом „Солидарносг* говорећи о миру између Енглеске, Француске и Русвје, с једне стране и Немачке и Аустро-Угарске с друге стране вели: Преговоре о миру могу повести само Франц>ска, Енглеска в Русија в то солидарно са непријатељским силама и то само онда ако буде загарантован пот..ун успех; в буду дате такве гаранције, које ће европској политица дати такве основе. ксје ће ујемчати мирно уживање свих права. У овЈме р;.ту а Србија је у*
ае:а видна учешћа. То јој сва штампа Споразума признгје. Својим доданашњим успесима Србвја је учинила толико, да су јој Силе из Спорззума изјавиле своје дквљ?ње. Наравно да се у питању о миру мора чути и њен глас. И она је про= говорилљ „Самоуправа" поаузваничан орган владин у своме броју од уторника донела је чланак „Чудне верзије*. Чланак је сам карактеристичан јер је у њему иззето гледиште наше владе о мвру. Ми из тога чланка вадимо најважније место, које се односи на питање о могућности преговора о миру. „Силе из Тројнога Споразума, решене на борбу до истраге, без сваке сумње, неће престаги с борбом све дотле, док не виде оствзрене циљеве, које су себи поставиле. Да се ближе изра« зимо: мира не може бити све док се немачки империјалазам толико не сузбије да престане бити страшило за остали свет. Силе Тројнога Спорззума, на сваки начин, не могу напустати у пола свршени посзо да би се, у кратком размаку времена, опет вратиле на њ, можда са много тежим напорама и жртвама. У садашњој борби мора се до краја истра;ати, до дефинитивне победе ила пораза. Престата дана; са ратсм, — па ма од куда предлог зз то потицао, — било би скоро то исто што и признати немачку победу, и сставити још већи полет иемачком имаеријализму. То силе из Тројнога Споразума, без сваке сумње, неће учинити. Ј-ш је прерано, дакле, говорити о преговоЈшма за мир. Између два принцииа, између пра* ва и слободе с једне, и немачког империјализма с друге стране, избор је и сувише лак за све народе којк себг поштују, и к; ји се морају старати да на солидве темеље поставе живот својих држава. А из свега тога закључак је само један : Рат се мора насгавити све дотле док се Немачка не натера да прими све потребне мере, које ће Јевроаи обезбедитв трајан и пра* ведан мир“...
€шрам Одбеглицама Пуст Београд... побегли сте Од Швабе вас стра, Нод шрапнеле и гранате Сам остадох ја. Арбод.
ПридоИијање Браћанија. — НАШ ИЗВЕШТАЈ Букуреит, 9 септ. | Љсг „Дрентатеа" има из кругова блиеких влади вест, да је краљ Кароло успео да придобије Браћанија за свсју аустрофилску политику. Ово саопштење ,,Дрендатеа“ изазвао јг велику узрујаност међу пријатељима и присталицама Браћнија Јон. 3(о6а опасиосп — Нов пробпен, ноји је отраховнтији од рата — Наш извештај БукмремШ ., 11. септ, — Са једним чиноваиком овдашњег аустријског пославства водио сам дужи разговор о ситуацији у којој се монархија налази. Он ми је са болом у души рекао ово: — У нас се јавља нов проблем, који нвје мање страховит од рата са Русијом. Шта да чинимо с /Томилама људи без рада који су преплавили велике градове? Ако се они побуне што |в велика тешкоћа за живот ко ће их задржати, када се војска налази у бојној линији. Господине ја вам искренз кажем за моју је отаџбину наступило очајно стање и ја већ страхујем за њу. — Јон. —
II! 1М — ИонархлЈа прежхвљује мрах Лондон, 10. сеот. „Дели Мел“ црта хаос, који је у Аустрији завладао после победа руски^ армија. Влада преживљује потпуни крах, њој нико више нишга не верује, престоници прети глад. Цене животиих намирница невероватно скачу, посла свуда је све мање. Читаве хорде гзлицијсхих становника у паничном страху беже испред руских војникз. Бегунци по градовима и по селима пустоше, руше и тероризирајустановништво. Што се више удаљују ове изглгдне* ле обезумљене гомиле, тим се све више деморализују. У Беч их не пуштају, и они сераспоређују у гомилама око града.
— У приморју амаржија (Наш извештај)
Рим, 9. септ. — У цриморју влада крајња анархијз. У Трсту су велики метежи Цеојеживот градски ва улици, и гомила сде* та се непрестано тиска ио њимз, и невероватни гласови иду од усга до уста. Са ратних позорница нема никаквих вести. Листови штампају само кратке официјзлне вести у које нико не верује. Сви су сухоземни путови затворени. Неизвесносг порађа у становништва панику. Ристић.
После пораза
Гоаф Бврпопд и граф Стеван Тнса, шеф угарске впзде саопштавају цзру Фрањк васт о поразу аустришх трупа ка Дрини.
— Султаи ое молеба а Фернанаид ја тмх, пратах. Петроград, 8. септ. — „Руское Слово* на уводном месту гозори о колебањима која се јзрљају међу неутралним државама. У Турској су Вангелхзјм и Сендерс-паша нуни господари. Када је у своје време Сазснов протествовао прогив ми* саје генерала Сендерсз, по азао се као прави прор^к. Немачка је мисвја обрнула отомзнску империју ухохенцолерн. ску колонију. Припреме за рат с Русијом и Грчком чине се у велико. „Мали Диван" решио је са две трећине гласова да се објави рат Грчкој. Раг није објављен једано с тлга, што се султан још непрестано колебн да учина одлучан корак. Али пораз аустријске марине чини већи утисак на Балкалу. Краљ Фердинанд је постао тих, претих. Радославов се категориччи одриче, да је Бугарска сзгласна с тим, да пропусгв турску војску кроз Тракију и да Србију напздне с бока. Уверавањима буггрског монзрха и ње гових министара, истинз, носле прошлогодишњег искуства не може се придавати велика цена али надирање српских армија у Угарску сведочи, да је престала опасност да Србија буде од Бугара нападнута. Надајчо се
да~бугарски народ неће допустити сзојим управницима, дз буду на страни турс^ој у случају грчко турскога рата. Али колико било да руско јавно мњење счмпатише Бугарској, но« ви престуаи софијскихуправника не могу проћи без последица. Ако Бугарска јЈнаруши неутвалност у корист Турске или ако шта више нападне на Грчку, то ће бугаргке наде, бити за свагда сахрањене. Русија и Србија ке проливају ваљда драго* цену крв својих синова да под* муклим непријатељима Словенства и мира врате земље који су ови изгубили.
(Ш! М1 — Борба иамеђу ауотрофапа а русофова још увои оо води. Петроград, 10 септ. — Дописник „Руског Слова* јзвља из Букурешта да ге у Румунији продужава борба између придворних ингританата и масе нарс да и јавног мњења. Штампа и интелигенција отворено прете револуцијом ако румунска влада пође са Аустроугарском. Акција српске и руске војске чини позицију румунске владе све тежом. Ако румунска акција заузме Ердељ. Положај Румуније у будућем европском концерту биће много бољи, него ди гко сг бу*
курешки дипломата појаве с празним рукама. У овдашњим круговима наклоњени Русаји а противни Аустрији влада уверење да је много часније и боље да човек узме сам што му требз, а не да чека оно, што овај усхте да му удела.
Скоце Збијени у вагону као сардине, једва дишемо. Ту су војници, деца, мајке с одојчаде које беже да се склоне од граната и шрапнела. У једном углу два мала, Додеовски симпатична старчића, у полуцилинорима, сели на своје бошче и ћаскају у смеху. Наједном од ових старчића испадоше из џ«па неке књижице у лаком црвеном повезу. Овај други их покупи, метну наочари и поче да чита наслове: „Весели двори Иве Загорице*, „Лепа Јулијана*, "„Љубомир у Елисиуму“, друго поправљено издање. Хе, мој драги. Па зар ти ово носиш. Место да само изнесеш главу. Или да је сребро, па и литература — реоимо : Законски зборник н тако... али ово и ту иастави да се слатко смеје. Други старчић кога је због малог раста и мишјих очију један мој пријатељ прозвао пи«, шмиркао и тресао се од смеја на ово пецкање свога сапутника.
Спиоаи ДоОровољиих лрилога ној« оу оиулвло г-ђвца вооа ■оовћааа а Хрвотвиа Зораћ: Милева Глигоријевић 10. д.; Мзнојловићка 5.; Цанка Про-