Стража

ВЕОГРАД, СРЕДА 1 ОКТПКАР 1914

■

Број 255

Стин редакпије и идмииисграције Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у админнстрациЈи — Цена утврђена Неплаћена се писма не примају Рукопнсж се не враћају. Писма, рукопнсе, новац ■ све остало што се односи на лист, слати власништву листа.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИПГГВА 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Годшга IV

Излази свани дан у 6 ч. пре подне телефон штампарије 1092

Ј0

Иза бране коју ствара флота, живот у Енглеској тече онако исто мирно, снако исто флегматички наосетљиво, као да рат бесни и пустоши на нгкаквој другој планети, а не на неколико десетина миља од Британске Краљевиие. Туђииу, коме је тај живот нешознат, оној иавали добеглица, који се са њим мвшају, енглески народ изгледа© би потпуио равнодушаи према ономе што ге дешаиа с друге страие Лаианша. Треба познавати навике ове земље, па тек онда опазити јасне знаке да и ова краљевина игра врло важну улогу у страховитој дрзми која се одиграва. Сам град и његова предграђа имају сшој свакодневни обачни изглед, сем што су многобројније униформе ззтворене боје и што се на рукавима многог н многог човека налааи прикачена пантљика обојена државном бо» јом, са којом се често мгшају и тробојке савезиика енглеских. На аутомобилима и аутобисима излепљене су и прикачене такође тробојке, иа којнма је јакии словима напечатано: Вашл земља и ваи* краљ вас позива/у. Сва спољашњост само се неприметио изменИла, међутим, народ изгледа да је био задржао и надаље своју уобичајену хладноћу. Али, каква се промена десила од оног уторника, 4 августа (нови календар), када је ултиматум брнтански одлучно и отворено позвао Немачку на поштоване даге реч«, растуривша на тај иачин и једновремеио ону илузвју немачку, да се Ен» глеска одрекла своје традвцио« иалне политаке да буде уаек на браинку правде. Јавно мњење било је придобивено. Оно је потпуно било по.мило, да нитм је Енглеска, нити су Савезници тражили рат, већ да им је тај рат нзметнуло частољубље бруталмог мнлитаризма, који је угрожавао слободу малим Државама и демократским установама, и који није поштовао најсвечаније обавезе и датуреч. Никад Енглеска ншје бранила праведнију ствар, и чим је то народу било објашњено, он је то оберучке првхаатио. Одушевљење у маси такође је било једмодушно и једновремено, као што сето л очитовало два данаРдоцније, када је све то живо поврвело под ваставу, кој/ ]е бао развио Лорд Киненер. Кгд Је једаи представник тих да»а пред својим бирачима почес да напада владу и њеаину појитикј. бирачи су га букиално нај/рили, што је порицао му» дрзст влади у објави рата. Ирландска криза, која је тако сзбиљно претила, наједанаут је ишчезла, в то брвином кеја ]е неиероватна према спорости којом се разввјала. Политичари су осетилв потребу да се утмшају и да од себе не даду слику растројевог противника. Ма да се још ннје дошло до коначног и дефинитивног споразума, данас се већ може тврдити, да ће Ирланд добити опште ораво гласа, а Улсгер опет праведно задовољење. Оно, чему се треба дивити изнад свега јесте овај миран, методвчан и смишљеи вачин, иа који се енглески народ припремио за рат и за недогдедни конф..нкт, ХероЈски отпор Белгвје

учинно је, те је овај народ уздрхтао дивећи се, али кад је бујица немачка захватала и Француску, јасгн му је био значај претње, те је могао тада тачно одмерити и величину потребних жртава. Лична иницијатива, која у Енглеској и у мирно доба прима на себе врло тешке задатке, испољила се овом приликом у свој својој племенитости. 0 трошку појединих чланоза гристократскмх породица организоване су рсзервне болнице војничке, ство* рени су небројени комитети за сваковрсне помоћи, отворенд су уписи на хиљада страна за помоћ добеглицама, за породице војничке, за радничке породице, за оне који су без рада, и зз Црвени Крст и т. д. и т. д. Нриватни бродови претворена су у бродове — болннце, понуђена су призатна подт. зна средства за што брже извођење мобилиззције. Ово је само у главним погезима шта се тамо ради Да је ма и један од немачких професора, која иосе велики део одговорноста за овај рат, могао својим счима посматрати о* вај дивна долет и одушевљење енглсског народа од почетка рата, ие би му ваше никад пало ни на ум да говори о декаден цији лнглосаесонској. У целом Цчрству одушевљење и лојалност најбоље цоказују да је ступање у рат схваћено као впшта заједничка ствар, Иа оне Иидије, већим делом муслиман* ске, у којој је Немачка рачунала да ће, првог даиа по објави рата, планути буна и устанак, стижу гласови који баш противно томе потврђујујединство и лојалност. Ништа није учинило тако леп и тако добар утисак у Индији, као одлука владина да се индијске трупе из Хиндуса боре поред енглеских трупа. Сутрадан по објави рата једап од најмоћнијих махараџа послао је у Лондон телеграм ове садржине: „'Каква је наредба Његовога Величанства за мене и моје трупе.* Други један махараџа понудио је влади око осам милијуна франака и све своје трупе. Све колоније шаљу људе, намирнаце, новац. И Фалкландска Острва која не броје више од две хиљаае становника послала су такође свој обол: по тридесет и неколико динара на сеакогста* новника. На Капугеиерал бшиГћз електризовао Је парламеиат својим говором, у коме је рекао да ће Уједињена Краљевина вршитм своју дужност и да ће припомоћи уииштењу немачког мвлитаризма. У иремену, када по немачком лвсту „Форверцу" Немачка има дневно ва 45 милијуна марака шгете, дотле по службеним податцвма енглеским, у Енглеској се и не осећа нигде ни у каквој граии трговине и индустрије ни» какав застој, што је опет пре* ћутна победа енглеске индустри* је над Немачком. Снажна једнодушном потпоромЈсвих земаља проширепе цареване, снажна праведном ствари коју брани, снажна својим финансајама, знајући судбину која би постигла Емглеску побеђену и опасности од полупобеде, еиглеска влада решила је да тера све до оиог треиутка, кога би био потписан мир, који

би дикговала она и њезини савгзници. „Овај рат неће- ге довршити у пола, неће се стати на пола пута“ — таква је тачна вољз и девиза Енглеске. В. Рабош — Неутралност — Турска Тау својој војспи Немце, сад гомила врло много, али стално изјављује неутрална да је строго — Италија Увек иста! Она правац баш не мења, ала ипак ззто прави, неутрална утврђења! На адрмсу Господ. Маниотра Војног ■ Миниотра Уиутрашнкиж депа. Човечанство до сгда наје за* бележило, веће неправде, но што се према нама општинским деловођвма ново ослобођених крајева чими, од стране појединих среских иачелника, који приликом одласка нашег на вој ну дужност, наша места попуњају, учитељима, млађим пнсарима и д^угим неспособним људима за војну дужносг, д*јући ■м наше пла.е предвиђене по буџетпма, а нас лишавају том приликом једиог срсства за излржаваже н:ш«х фамиаија док се у рату налазимо. Ово је Госиодине Министре за нас велика неправда. Јер. док није печео српско-аустријски рат, ми, општинске деловође неуморно смо радили и дању и иоћу, на темељу те нове српске облаеги. А сада се лишавамо платесамовољом појединих среских начелника. Док сви чиновннци, пвсари и врактиканти, рааних надлештава своје плате уредно добијају ми, општинске деловође, протнвио законима лишавамо се тога и наше фами* лије, остају на милост и немилост добрих људи све док се рат не заврши. Господиие министре ако ћет* нам помоћи, сад нам псмозите а не дозвољавајте да се закена газе и изигравају. Деловођи.

(ШП№№ К*п«т»« Ипаја Оп. МатијцвиИ У „Стражи од 21. о»*. мгс у диевним вестима, иод насловом „Светле жртве" написано је ово. „Илија Сп. Матнјевић пешддиски кжпетан II. кл. командир чеге у 17. пуку Ј. позива, јуначки је погивуо браисћи прелаз дивљих аустријских хорди преко Дрине". Погвнуо је капетан Матијевић; регастрована је једна истина; те, кдо брдт његов, смшрам за дужиост да ту тужну иствну допунаи још и овим: Рођеи 9. марта 1885. год. у кући сиромашиих родитеља он се је доста иапатио до уласка У кдупу наших иојннх академапа. Радио је предаио а са најиећом вољом; старао се да буде ■справан, ваљаи ■ бар блнзу онима, коЈи су сматрани зз најбоље питомце. Нзегов је труд бно награђен; јер су, после четирш година оваковог рада, на његовнм раменима заблистале потп^ручначке еполете.

1914 .

О, како је био сретан, како задовољан и пуи воље на живот и рад... Као поручннк и командир 3. чете, 3. батаљона, 8. пука I. позива, тукао је бнгку на Куманову, маршовао и прсгазно земље и градоие да .6« стагао и тукао битку на Битољу, од»кле се је, као капетан и командир исте чете вамуо „Црном Врху“ где је одмаздно Бугарима за Слинмицу. После ових јуначкнх подвига, док су се многи његови пријатељм беабрижно шетали корзо•м кнез Михајлоие улипе „славећи“ победе српске војске, ои је са својом четом чувао границе ослобођених земаља код Кочана и Радовишта уз сарадњу ■еселог пок. Брапкд Јагодића пре* зајући из дана у дан да изгуби млађани живот од бугарских комита и положара, Доцније, буде одређеи за комаидира чете у ново основаном батољском пуку са седиштем у Ваљеву. Ту, у томе пуку, имао је свети задатак да од нових синова Отаџбине наше створи јунаке, будуће осветнике Босне и осталих неослобођенах српских земаља. На томе послу. радио Је силно, много, радиоје од срца. Мобилизацаја га је затекла у Ваљеву, далеко од оних, које је свом душом својом волео, а распоредом буде одређен за командира 4. чеге, 4. батаљона, 17. пешадиског пука 1. позива. Весео, са песмом коју је жар-

ко волео, отишао је у трећи рат, тукао се у њемудуги низ дана ^рабро одбијајући непријатеља пред собом и нетом својом све, док није, 31. августа у саму зору, на Ади Курјачици, па самој обали валовите Дриве пао погођ.н непријатељскнм зрнсм кроз оба кука... Живео је само пола часа; и пре но што је издануо, на његове јуначке образе кануле су две крупне сузе које су јасно казавале: „Збогом Отаџбино ! Лепи и мили свете мој! Збогом саи ви, које сам познавао и волео, далеко од вас, лежећи у блату, под хладнвм кишним капљвцама умирем на рукама свога верног поснлног. Збогом сви вв. који ће те преко моје просуте млађане крви сретно и спокојно живети у проширеним границама наше лепе Отаџбине, у великоЈ Српској Царевини за коју радосно положих млађани жавот свој... Скопље, 27. 17. 1914. Јермаипја п Лоршугалија — Корак немачког посланика при португалској влади Лисабон, 29. септ. — Немач ки посланик учинио ]е корак код лисабонске владс, поводом писања енглеских и франпускех

листова, да ће Порт} т ија арг ћи уа Спораз., л. Овај корак немачког послИкика направио је веома тежак утисак. Лисабон* ски лисгови пишу веома огорчено против овог корака немачке владс и траже од своје владе да против тога протествује. Б. Петроавк

26 а бппкза Пољем јаше два витеза смела, И по пољу газе мртва тела. А око њах свуда пустош сама, Док им туга срца бола слама. Један рече: „Ја жалим на срећу, Мајку више никад видиг нећу.* „И она ће умрети од бола, Кад не види сина свог сокола." Други тужно више кроз плач збори: „Опустоше моји лепи двори.“ „Имао сам само »ерну љубу, Паде болна кад чу бојну трубу.* Вране лећу око поља пуста, Док лешеве крије тишина густа, Гракћу тужн* прелетај)ћ тела, Два витеза јаше даље смела. Зрак трепери широм поља цела, Са два леша пуши се крв врела. Зиа лн мајка, зна ли љуба бона, Да су мртва два витеза оиа. А над њима вране сад пирују Леш кидају а очи нм кљују.