Стража

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 5 ОКТОВРА 1914.

Ерој 259

Стан редакпије и админисграције Космајска ул. бр. 22.

Огласн се дају у адмнннстрацијш — Цена утврђена Неплаћева се писма не примају Рукописн се не враћају. Писма, рукопнсе, новац н све остало што се односн на лнст, слати власвнштву лнста.

к

т

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

к

тамгимш: .СТРАЖА* — БЕОГРАД Прттпмта ■■ ОрваЈу м ■■«:

нд годнну днн. 12*, ШЕСТ МЕСЕЦН „ 6', ТРН МЕСЕЦА , 3', 1*14Н МВСНЦ џ 1'Нрото^ата за кностранство и поштн: в* годнну днн. 30, идст мвсвцн , 15'—

, тгн мжсжцд , 7'5С

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

Излази сваки дан у 6 ч, пре подне

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

+ III М||

Те еграфска жица јавила је и Рима да је талир нски мишстап иннстраних дел^, маркиз Сн Ђулијано, по.ле јаких срчлнх напада, умро. Јапрасна његова смрт, јер се П|«два дана јавило да му је знггно боље, дошла је сасвим изшгда, и и.то је онако узруј. л европске политичке ду*ове као и смрт румунског краља Карла. I је Сзн Ђулвјано умро пре тримесеца, европскајавност би Са.У) забележила његову смрг; Овко пак, она је аеговој смрти шсвегиш питаве своје ступце.Јер као вођа талијанске спол^* ненолитаке он је у данЈШљем врмену пуном дима и барут 31 а шо много. Одмах по објави р.та Ђулијано је у ике талкј-нскс владе изјавио да ће се кталија држати неутрално. И после те Јњегове изјзве, и ако је измећу Итглије Аустр: је и Германије постојао угсвор до« шло ,е погађ -ње. Италија је врдала час на једну час ма другу страну. Она је почела да води политкку „кој да више". Па ипзк и иоред оваквог начина вођења политике, видело се да Сан Ђу* лнјано нагиње ка Тројном Савезу, чији је члац Итзлија бп/.■а. Међутим, борба измеђуТалијааа и Немаца на приморју нашла је тако погодног земљи* штз у Италији, да су Италијанн бзли најжешћа непријатељи Аустријанаца. И само благодарсћи енергич н ј руца Сан Ђулијана, Итади-

јани Са Приморја мало Су попусти и и спор је легао — за неко време. Иако су одвоси између Италије и Аустрије били затегнути И 18 К нису били са вим вреканути. Јер, Ђулијано је увек умсо да нађе згодан излаз, из сваке затегнутости. Међутим, Европски рат дошао је сасвим из/.енада. И Сан Ђулијгно у прво време умет је својом дипломатском вештином да заведе своје колете у кабинету. Алт, то му је биз и последњи дишгоматски у спех, јер убрзо пос. е тога он почео да грефпљује иораз за пораз. Долазило је дотле да су његоаи предлози у министар ским седнгцама кли пропада.и или наилазил л на најжешће отпоре. ј У последње време, услед негодовања одоздо, које је напра вкло силан утиСак на владајуће кругове, Сан Ђулијано је под носио оставку, и да није умро, он би се за који дан повукао са вођства талијанске спољне политике. И.то као и смрт румунског крзљз, и смрт маркиза Ђулијана довешће до потиуног преокрета у спољној талијан* ској политиц*. Какав Не тај преокрет бити није тешко погсди та: и талијански народ, као и све остале н:родаосги које су под Аустријом, био је изложен жестоком терор/ од стране полицијског режима на Приморју.

2огађаји п л Хоресаодеиц јјиро Бечки Кореспонденц Биро корили се сваком праликом да наладне српски Пресбиро и да му пребаиује качо у европску штампу прогура лгжне извештаје. Оним*, којима су нашд иа* вештаји познати излишно је и говорати колико се срзски Пресбиро труди да буде објечтиван и како су кратки и сувопарни наша извешгаји са бојиш т а пре-

ма ратним извештајима Кореспонденц Б <роа, који су богати лепим реччма а сиромашии својом садржпном и који умеју да причају само о победама Аустри* ;анаца чак и тада кад аустриј. ске трупе претрпе пораз и кад руека војска продире у срце Галнније, Лавово, шта више чак и до самог Пшемисла и на Ви слу. Док ма призна;емо чак и наше неуспехе као шго су бали они прилик јм каше неуспеле офанзиве код Митровице и твесни број Срба које су заробили Аустријанци, дотл* К 'рг-

Честитке о имен-дану

спонденц Биро са невероватном истрзјношћу приче о славним победама, које је •- устријсиа војсча однела ириликом првих бо ; раба код Шапца и Лознице а тотзлаи свој пораз ва Церу и Јадру и панику аустри|ских трупа, ксја је била право бегство преко Сазе и Дриае. назива по* влачгњем, које је било наређено са стратегијских разлога. Кад не би већ сам огроман број »аробљениха, које су Србш заробили, и топова, муниционих кара, пољских кухиња, сгнитетских возова ит.д , ко;е су Срби запленвлв, по себи био доказ к*> лики је аустријски пораз био, онда би могла^листа убијених и рзњенах аустриских војника, које објзвљује аустријско војно минастарство послужити к<*о сведоџба за то, како су крваае и несрећве борбе биле за Аустријанцг битке на Цгру и Јадру, код Лознице и код Шапца Кад се једном буду вратили својим кућама аусгријсти офицчри, који се сада налгзе у

српском ропству, аустријска ће публика сазнати мкого што шта што се од ње до сада прикр.чва :о у извештајима с то5ож!В'-)М победама ц тада ће се тек по* казнти ко је од нас говорао праву истину и ко је свесно и намерао протурио у свет најгрубље неистине. То исто наж т и о догађајгма на рат.есм п:пришту последњих дана. Д ж се ми вазда трудимо да сзопштгвамо потпуну истину у кратким речима и без и«.аква украса и призчајемо чак и н*ше мале н успехе дотле Кореспонденц Биро не посустаје говорита о великим операцијама и побгдама у Србији и у Боснв, па ча< оспоравати и факта као шт > су она да се ми нзлазимо на б.санском земљчшту од Ви шеграда до Власснице и твр дити, да аустријске трупе држе поседауто цело земљишге око Крупња^и Пецке, и ачо уопште зна да се у рукамз Аустрчјанацт налази само један ви: на Дрини код Звсрника и да бор-

бама које се онде воде на обе страле ваља тражити рзвних у ратној историји у погледу упор* носги и презирања смрти. По саему овоме што смо рекли, јасно је, да су беспредметаи преко; и, које бечки Кор*сполденц Биро ретком упорношћу чини српскоме Пресбироу тврдећи како су му шзвештаји лажни. Исто је токо јасио, да се аустрњским извешта]има о победама у толако мање може по клониги вере, што садашњи положај аустрвјских н српс»-их трупа на оба непријатељска фр: нта довољно показују колако су неистинкте депеше Коре спшденц Бироз, које јављају само о тсбожњим аустријскам победама, док је обратно истмиа На Котору — Француски адмирал па Ловћену Мнлано, 4. септеибра. — Корлер дела Сера“ има вест са Цетиња, да је фравцуски адми-

рал Дебон, који комзвдује флотом, која се налази у далм*тинске воде, обиш»о све взж 8КЈб Ц?КО?Чфг»Г.е Ловћеау, и п суствоза ) је на* мештању новч . батер ђа, које су стигле из Тулона. Зомбзрдовзњ.м Котора ко,е се очекује за неколико дааа. руководиће адмирал Дебон лачно.

!0Ш111ВВДВД — ОбЈава рата Аустрији и Немачкој. ЦаРиград, 4. окгобра. Овдашњи ззавачни кругови двбвли су депешу, да је Порту* галија сбјавила Герм*нији и Ау» стро*Угарској рат. По истој вести, португалска 1 влзда је већ упутила у немачке афричке колоннје своју флоту сз ја^им одредима сувоземне војске.

ф Е Д> Т 0 Н

ЈШидосрЗна Сеја — Госпођици Јованки. Кад је чуо да је Стана остала у Београау, Петроввћ је био радостан. Он је рачунао као сигурно, да ће голубицу ухватити и тада ће је затвориги у кавев из кога неће више моћи да побегне. Ала тада му паде поглед на писмо које је тамо пре писао, и таман облик просу му се по лицу. Он се ухвати за главу једном руком а другом руком држао се за зид да не би пао. У таЈ.вом положају био је пуних 10 минута, затим манув руком, као да хоће да од себе одгони ужасне мисли, седе за сто и гледаЈући предз се, говорио је више к&о за себе. ...тако је мортло биги. Ја чиним оно само што друге већ уве твко чине. А Анка? Да и она је боља и она врши своју дуж* нсст, к"ју је боље од мене схвзтача. Ах, ја се

ља од мене. Не, не.

да дозволим. Отићићу. Морам да идрм! — и ту млзди Поповић скочи са свога седишта и полети на врата. Стгри фамулуз иоскатрао га је у чуду. — Ах, да, шта је мени! рече Петровнћ мало позне пошто је дошао к себи. Слуппј стгри. Док се моја браћа боре ја седим овде и нгричем као какво дете. И Стзна је боља од мене. Ја морам напред, тамо где су ми браћа. А сзд збогом прежи одмах кола и терај у Београд. Нађи госпоћицу и кажи ■јој да сам отишао да соложкм свој живот за отаџбину. Нека ми опрјсти и нека се за мене који пут помоли Богу. И готово ругајући доведе он старца до врата. Кад је остао сам млади Петровкћ прегледа Београдске листове, и кад је нашао што је тражио то место обележи ирвеном писаљчом а затим полако оде у ссбу, у ксјој је лежао стари Петровић. Пошто је прво ослушвуо и уверио се да стари ј попа не спава он куцну полако,ј и пошго доби одзив уђеунуфа.ј Стари Петров^ћ је био изне-

сада сама себе стидим. Зар о_на жева даје бо- наћен овако позком п-Сетом сво ! могу га сина. И не чекајући питање

свога оца млзди Г етровић рече: — Драги оче, дошго сам, да ти се јавим пре свога одласка на бојно поље! Као што виднш наша Отаџ* бин 1 је у тешким данкма. Свака мишица је данас тако потребна Отгџбчни, да бихја сматраосе бе за злочиниа када себе не бих жртвовао Огаџбинн. Стари Петровић је у чуду посматрао свога свна. Од изневађења није могао да каже на једву р-ч. У прво време он то није веровао, зли вк д^ћи озбињност на лицу свога сина, он устаде и достојанствен кео какав пгтријарх рече: — Сиве чјни како најбоље знаш и укеш. Само једно да ти кажем Пази, да не окаљ:<ш с» браз старвх Петровића. И благоснљзјући га он му рече: А сдд поћи у име Бога напред. Мајци се на моргш јављати, уштеди јо* ту непр - јатност! Зб.гом. — И стари свештеник допрати свога сина до врата. Још Дачица није помолила своје лице, а млада Петровић ишао ]е преко друма прав ј на Торла«, да се јави чети која је сутра имала да се крене на

Дрину, ла се са непријатељем огледа на јуначком мегдану Кршзн в дичан Петровић је одмах без и једне речи примљен у чету. А одмах сутра дан по пријену, у пуној ратш ј спреми Пе тровић је са четом ишао на Дрину пеемениту. После пет дзна чета је д била своје прво ватрено кретање. Сви су били дивни, али је нзјдивни,и био млади Петр вић са оштрим ножем на пушца. Он је налетао у најгушће непријатељске редове и својом младачком мчшицом сбзрао гх јв као снопље зрело. • Равно трећег дана ратовања у једн.м љутом окршају мзади Петровић паде тешко рањен. Непријатељ је свом силом нзгрнуо на малену чету. И да није брло верног побратима, са којим се Петровић на бојном пољу побратимио, он би остао на бојном пољу, да му вране очи кљују. Овако пах побрз га је из боја однео из боја изнео и на свој) м плећимз до првог за* војишта донео. Ту му је рана привезана. а одатле је Петровић иренет у К. - у болн-шу. Глас о храбром држању мла,дог Петровића брзо се расчула. '• 1 '

Сва јавна гласила з бележила | еко вашим одласком одлази ансу то. Глас о његовој ран« до-|фо чз ове к>ће, ја вам велим пао је и до сеје Ст не, која ј? идите и желим вам сваку срећу, Нека Бог подржи и

радила у резерврој болници у Б. — Кад је прочитала вест, она није моглт у то да поверу* је. Оно фамулуз ј ј је јавио, да је млади Пефов ћ отишао у војску гли, она је лржача, да је и он ка) и многи други придодат каквој бллници и станици. У то да је млади ПетрОвић отишао на бојнз поље никако није могла да верује. Истог дана по подне лепа милосгдна сеја закуцала је на вра** та управннка бо нице. Послс поздрава сна гз замоли да је отпјшти и» болнице, Јпошто је дужност зоче ,на друго место. За своје кратко бављење у болници учитељица је уссела да задобије љубав свију. Она је била душа и болесни^а и сс'бљч у болници. И није онд 1 накавво чудо, што је стари и симпатични управник одвраћао младу учитељицу од њене намере. А«и вид+ћи да она баш хоће да иде, он јој се згхчали га дотадашњем трулу и рече јој: Госпођице, ја почињем да разумем по-

поживи онога, ради кога капуштате нас. — Свршиће се —

КДФДНа Сгаари Јвајдах скреће пажњу својим п.чнт. посетноцима да је за све време борбе била отворена и у будуће се ирепоручу е са својим фришким пивом и српском кујном. 1—5 КоЛОНИЈАЛНА РАДЊА (т. В- Тшишт I Бо№пав8ћа БЕОГРАД

Киев МихаЈлова ул. бр. 48 вгради

у сопсгвено ОТВОРЕНА ЈЕ

Ццди ПјЈо 1 Мијаило Тоскић, јавља јим муштеријама да има дају крсна,

ног,

одласка, и зато и ко пута