Стража

Страна 2

Број 277

валношћу на услуге, коју јој је учинила моћна рускх империја под 1912 и 1913. Ја мислим да ће вам довољно бнти кад кажем да је та услуга тако велика, да грчки народ њу не може никзда да заборзви!

ЗА ОШБИНУ _ Палм *.рој« Ниш, 20. окт. Резервни пешад. капетан Мплорад, М. СамовиН. Миладин Ралојчић, пелициски писар I кл. среза таковског, умро је 14 овог месеца од задоби-ј венах рана у борбн са непријатељем у путу за болницу. Слава салим жртвама.

Ситуација Бчоград, 23. окт. — Руско-немачка-аустријска ратна поворница И у Источаој Пруској свн немачки иапади одбијеии су са велаким губитцима п т н»вх. На Вксле још се воде борбе успешне по руске трупе. На Сану руске трупе су откриле нова аустријска утврђења. — Руско-турски рат Цар је издао манифест поводом рата са Турцама. Манифест се завршује изразима непоколебљизе вере у победу руског оружја, коме неће бити првина да трмумфује над турском хордом. Персиско посланство у Петрограду изјавидо је, да не постоји никакав Туоско-персијски Савез. Пре спога поласка из Петрограда турски отправник послова прочитао је минкстру спољчих пословаг. Сазанову депешу коју му је упугиовелики везвр. \У својој депеши Великн везир, жали шт) је дошао до прекида добрих. одвоса. — На Заплду На свима .фронтовама западиог бојишта није се десиле нкшта значајније сем што је Поенкаре у праињи министра војног, Миљерана, отпутовао на бојиште.

Париз, 20 окт. „Матен'* доноси да су досадашњи немачки губитци на свима фронтовима преко 700 ј хиљада мртвих

ПОМЕН ХЕР9ЈУ — Днугарска пашн»а Ваљево, 20. окг. Наш дописник из Ваљева пише нам: Јуче су официри I позиза дринске дивизије, приредили у 9 часова пре подне помен у ов* дашњој пркзи своме команданту п. пуковнику Душану Пурићу, који је јуначки погинуо при јуришу па Мачковом камеиу, остзлим официримг, подофицарима к редовима из њиховог пука, погинулим ира опсади и зауз ћу Вишеградз у осталнм борбама Помену који је био затрсн доказ другарске љубдви, :соја рлада у српској војсци, присуствовао ј<* пре :толонаследник Алексзндар, генерали Мишић и Кондић, сви официри Врховне Комкнде, дивнзијар са скојим офицврима и маса грађанства! Слаза палим жртвама и хвала витезвма, који се сетише својих палих другова.

— Спмсам кобрвжољнах понлога Копу Београдомах Мипосрдних Сестара, ноје је снупипа г-ца Мица Н. ЈованеваКеоа Г-це Рајићеве днн. 10. Г-ђе Стани'.:лава Станковић инвалидкиња дик. 0.60; Јованка Хаџи Саревић дин. 10; Зорка Марјановићка дин. 1; Видосава Јовановић дин. 10; Стана М. Николић* дин. 5; Ленка Међери дин. 1; Маријанка Илић пенашонерка дин. 2; Бошковићка дин. 2; Сотировићка дки. 5; Несторовићка удова дин. 2; Јелена ј Петра Крстића трговца дин. 10; Ј Даринка Трифуаовић удова попаднја дин. 0.40. Г. г. Драгомир I Павловић трговац дии. 5; Тихомир

С Т Р А Ж А ■■ Марић*писар полициски дии. 1; Обрад Радоњаћ жандармериски потпоручник дин. 10; Димитрије Гашић дин. 2; Михаило Јовановић дин. 2; Исидор Црвенић берберски помоћник дин. 0.50; ЂокаКоленчевић магистар фамације дин. 2; Драгомир Лазић полициски писар дии. 2; И. Н. дин. 1; Ђорђе Ревић кафеџија дин 3; Димитрије Ј. Антоновић кафеџија дин. 10; Никетић и Радојевић трговци дин. 1; Д. Подунавац дин. 5; Јаков Б. Арон трговац дин. 2; Браћа Мандил трговци дин. 5; Коста Јова новић обућар дии. 0 50; Петар Крстић дин. 1; Коста Стојановнћ кројач дин. 0 20; Павле Купи лимар дин. 0.90; Душан Тадић писар управе вароши дин. 1; Богољуб Вујичић чиновник БеограДске Задруге дин. 10.

Гједешке СТАН са три елегантно намештене собе издаје се одмах. За услове обратити се уредништву овог листа. ТРАЖИ СЕ једна соба са намештајем за самца у близини Теразија или у реону кварта варошког. Јавити се кафеџији код „Руског Цара\

у Ваљезу Дчнас у 11 часова пре п јд не одржаће се у Ввљеву под председнкшгвом престолона следника минисгарска седннца.

У Српсквм Новинама, бро* ју од 26 за ову годину објављено је: да је погинуо резервни псшадискм потсоручник Милан А. Стогиић. Међутим, утврђеко је да је овзј извештај. који је послала његовз команда итчзн. Потаоручннк Стошић је жив н здрав! Једна нзправда Уарава Народног Позоришта, према правилима о аутујућим поз ркштимз. из^ала је субвеицију управницима путујућих позоришта, наравно ова се субвенција даје управницнма да онз у случају рђавих прихода, расподеле својнм члановима. Међутим, управиих позоришга .Стерија“ д )био је 500 д шра на име субвенције и с тим новцгм отворио је кафзну у Ва-

мом; н чујсм, као да сзм крај вас, усклике ваше; и олушевљен, отварам прозор својемале собице, и пружам руке тамо, где сте ви... Тов сјаио* здрављам и летим к вама, и певам и ктичем с вама,а душа ми полеће као птица у висмне, дз вас одозго гледзм и сањам о будућности, коју нан војујете, браћо и уздање наше, војско наша! Дс.ч беху лепи дани, молио сам небо, да увек буде тако; а сада, кад хладиа киша засвпа земљу и све на њој, мени је тешко кад помислим на вас... .чито будни и на мртвој стражи, с пушком у руц« нли са митраљезом и крај топова, вн осећате сву теживу времена, кисиете, мрзнете се, иа ипак се борите, као и да ничег нема, што вам терет отежава. Тоје ваша јака и силна свест о шеликој дужности, коју ваша душа и взша плећа носе; то је ваше

Серг«је Михајловијј . , СРПВКИ ВОЈНИК Скините завој, рана не боли! Очајну борбу сад наши воде.... Другови моји, срце вас воли Збогом, докторе! — И ратник оде. Војска се креће, нагло надире,Душмане гони, успехе ниже; Јаук се бола свуда простире. А њега ено, у чету стиже!... Напред! Јунаци! — Чета се креиу. Од праха и крви магле се ноља, А смртиа ватра кроз ваздух сену, Бојиштем лебди демон поквља. Он је међ прве, к’о соко летн Лице му блнста, ведар к’о зора. Злотворе ништи и рану свети, Удар му силан к’о талас мора. ОдЈедном клону, о шта би сада Теби, јуначе? Да рана није? А он се смеши. Умире — пада А крв му врела по лмцу лије. Октобра 1914. год. Крушевац.

фЕД>ТОН 11 ИД ИП № 01 Ш... посвећујем : СрпСК/* ршшн. Кзд ставим руку на срце. ,ј* осеткм: како је вама твмо! И тада задржмм руку на ср,цу, и чујсм в)ш глас, и слу| шам вашу борбу, и чујем јасно, како ми у грудима све јаче бије, брзћо моја! Устајем и мислим на вас, лежем, молим се Богу, молим се за вас; и кад креием пером, оно, сачр г ше о вама; оно чгшће у мојој руци, као и моје срце - :гћа, моли и брине за вас, јунаци земље ”’те, браћо моја! Кад чујем вашу победу, сама се песма Оуди; сама се рука маша пера, и чини мп се, да а само перо осећа и говори ми о вама; и тада велике речи зазвоне у слуху

љеву а чланове је распустио, који се сад потуцају од немила до нгдрага. Ови чланови се жале да нису добнла никакву помоћ. Ако је ово у истини, ми се надамо да ће, упрана Народног Позоришта извндети ово и предузети по« требне мере да се правда аадовољи. Шеф кројачког одвлвља У офицмр:кој Заарузи фунгвра као шеф кројзчког оцелења познаги, симпатични г. Јанковзћ, чија је породипа остала у Аустро-Угарској. Р. Јанковић је један спреман и способан старешина са н -јбољим школским сведоџбама. Сад како чујемо, један безобразан тип, сталао бушкара код власги и код управе Задруге против г. Јанкћвића. Ма ћемо строго водмти рачуна о махинацијама тих денунцијонаша и ако буде требало сроговорићемо коју и о томе главном интриганту само што онда неће битн за њега баш тачо пријатно. С друге стране вааамо се од надлежних да се неће обазирати на денунцијзције поједмних интри ганата. Јџшцт еаоЕраИзј Трамвзји на пругама Теразије —Смед. Ђерам, Теразије—Славија—Ч } бура. Теразије—Гробље -- као и онај палаиулски — Ратарска ули ца - Жагубица пуштени су од јутрос у саобраћај. пеуђен Консгантан-Коча Поповић, управник млина „Константиљ' који је огт- жен да је мешао песак у жито, осуђен је војним судовима на четирп годин 1 робије. Поповаћ Не ночети казну да издржава, тек по ззвршетку рата, а дотле ће имати да се бори у лзнац, где је по ражаловању упућен. Нвзе допкш карта Г. Брана,директор позорншга израдно је нпведотисне карте. На једној страни кар:е израђена је карнкатура цара Виљема какзв изгледа пред рат, за време рата и пз Васли, где су Руси потукла Немце. Погле ове карте г. Браиа

ће израдити читачу ссрију ратиих карикатура. Сав приход од ових карата намењен је овдашњем Одбору за причупљање помоћи за наше ратнике.

На обачи Дрине стајало је једао Босалче, и посматрало како Дрина својим хучиим таласима ваљаше дрвље н камење. Мисли његове биле су у дичној Шумадији. Д\ г ша његова шапатом је тражзла од Шумадинаца слободе; злзтне слободе, за којом су сви тамошњи Срби жудели. Напаћена млада душа љегова бнла је сита мука, које су под..и Аустријанци њему и његовој сородици нанели. За то је оно и дошло да се код валовите Дрине [изјадз, ве би ли она јауке његове собом понела и показала их браћи Србима. Већ је и сутон почео пздати. Босанче је и даље стајзло ка једкој узвчш^ци покрзј обате. Очи његозе гледзле су мајку Србију, која је стајала на ратној нози, подигнуте главе као каиав гордч сфинкс. Али мисли, мвсла тога дечка прод^рлле су до дна душе тога сфинкса и ваделе да он и ако тако поносно стоји иаак, осећ?јво посматра две јадне с^ротице Босну и Херцеговину. Северац праћен хладн ?м кишом, је звиждао. Хладноћа н влзга допиралк су до сржи. Мало Босанче је тоиуло у 0сећајима. У даљиаи се чуо лав ж паса, а иедз^еко од овог места, светхела Се је кућа где су пребивзли аустриски финансм. Шеснаестогодишњи дечко се трже видевши да га је мрзк затекао далеко од куће, С тога п«ђе лаганим корацама, мнслећи на <воју јадну отаџбииу. Северац је све жешће фијукао носећи собом хладне кааљице кише. Недале;о у тамној ноћи .видела се нека црна прилика, која се све више прмближав-.ше. Дечко стаде. Дршћућим г.тасом прошапута: „ф мзнс“. Нн часа није часио већ без предоми-

убеђење: да мора иобедити онај, који се тако бори као ви, војско н славо нзша! Ја мислмм чгсто о великим жртвама које дајете, и неописанвм тешкоћама, које подносите, борећи се га победу једне прзведне ствари, која је нашз, српска, и зато узвишеаа и велика. То је иаша идејз, на којој почива опстанак и будућност наша. То је — Велика Србија! — Ове две велвке речи као два неба, блистају пред вама, и ви гледајући у њих, јуришате, борите се, побеђујете, ганете, падате, и сањате велики сан свију нас, да се ма и преко хнљада жртава оствари и постане — дело. Ја гледам вз даљине ваше разапете шаторе и ваше повиције, и ваш починак са каменим узглављем, у шињелу, када вам је једино небо било гтаво или тамно, покривач; и, где ви, далеко од својих,

проводите у вепитој борби часова, даче, ноћа, месеце па и године, остављени случају ила судбини, да ли ћеге се здрзво или ма кахо вратити свом дому, или ћете остати у каквом клавцу, гудури или дјлкни, размрскани, рањени, убкјеии, закопани или не, изгубљенд и остављени без 0бележја и гроба, или утоаули у речне таласе са последњим уздахом, да умирете за св ју Нацвју, која је исто тако крвава, као и ова борба, коју водите, браћо и веро моја! Често кад падне ноћ, ја сањам о вашим сновима, који су велики, као вашадуша а нежни, као љубав, којом лубите вемљу своју. Ј* са * њам: далеко од вас, у вагсим домовима, ваши мчли и драги моле се пред зап?љеним кандмлом и иконом за вас; они пружају руке у небо за вас; они сваког, ма од куда