Стража

БЕОГРАД ЧЕТВРТАК 4 ДЕЦЕМБРА 1914.

Година I ' Ј

Број 30^? ■ '■ "и 1 "

тан редакције и админ. Космајска ул. 6р. 22.

'Јгласп се да(у у адмнннст — Цена утнрђена

Неплаћена се пнсма ие прнмпју. Рукописи се не враћају. 1исма, рукопнсе, новац г е остало игго се односп јз лист, слаги власништву лпсга

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

ОЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Адреса ва телеграме: .СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата ва Србију на пошти: на годнну дин. 12. „ шест месецо , 6., трн месеца 3., један месец , 1.Претплатаза ииостранстас |.Ј на иоштн: на годину двн 30., шест месеци , 15,, три месеца , 7 50

— '■ Излази свакидану 6 ч, пре псдне телефон штампарије 109'ј

№1 (П В01СК8 у Шш

Јуче 2 децеибра, на дам Цара Уроша Српскову био је иајсвеч! нији и нзјрпдосњји дан за нас Србе а специјалио за Београђане. Јуче је био чаш Ускрс и ми Београђзни пмамо пуно разлога да < вај дан просланљамо док траје Српског имена и Срп к .г племена. Били сно 13 дана и 13 ноћи под јармом аустриског дивљаштва, преж) вљтпали смо горке д&не, ј(р смо својим рсђеним очима гледали како аустриска чизма, убија. реша и злоставља нашу браћу, би ли смо (.чевидци како гу стриски војници пљач ају имаовину наше избегле брЖе гледали смо, па не можемо да дођемо себи, како су аустри ски „културни" командант« на сред Теразија пред Ба<каном направили в?шала и на њнма обесиди, извршивши прво „кулгурно" дело. — Ми хаила Радојчића из Роче. За тринсест дана и тринаест ноћи нисмо смели да се к; ећемо Слободно у својој рођепој престокици, сваки је од н с био потрззн и узпемиравн од њихових власти. Душа и Срце нам је плакало за Српсчом слободом. Ми смо нзј б ље увиде .и и осетили аустриску ку,.туру к-д су оног да> а објзвили плакатама, да ће се издавати помоћ у>_троугарским иоданицима, ј*.оји су се затекли у Београду. А нашу сиротињу <у или су њихови пијани перјаници, интернирали их и одводили у ропство. Колико је наших

подгнака об> шено и убијено 1 то Не се увидетв доцније. Али јуч^, — око 8 часова пре ј подне када се појавио од Спо меника први српски коњаник: поднареднкк Сава Петр вић, наше стгноаништво је као е лектризовано било већ на оку пу код Звездаре, — еинуло нзм је српско сунце. Жене, деца и људи љубили су му н гу, руку, љубили су ксња ње! 0 ва и <а сузним о-;има гово ри. и су: Живели Срби браћа, јунаци и ослобсдис ци Српст? а и Српеког имена, живео Српски Опанск. Пешкири, новци и цвеће спуштане су српском коњзнику на крило. А он ј<плачући од рздости поноспто узвикнуо: ,Сад морам д<^е, да вид где еналазишвтп ска коио[ а па да јавим мо м? старешини.* Каот ца/.е тео је његов коњ ћ радујућн се што је први уш о у Српску прзстоницу ла д< н се вест дз је Српска X; абра Узданица, потукла и изгонила нечасгввог са нашег земљншта. Са с шју страна из шао је вет да ввди наше спаситеље .: ОС’ ободиоце. 3< тили ча: биле су свуда нзмештене српске тробојке, он >ј радости н члицању није бнло краја нити се може тоотисати. Г1од н:јвећом грмљав.чн м топовакоје је разбијени Шваба I з монптора иалио, у. азиле су првс извидничке патр-сле, м.ђукојима се наш о и жандармериски наредник Милун кз Савамалског кв *рта, за ов ма су еледовали кг њичка одреди по ручника Шуновкћа и мајор Миће.

— Краљ у Београду М ло а гим к д ,Славчје“ п.-ј вио се и зутомЈбид. Ту је био Њ; В. Краљ Пстар са свој .м ађутантом. Дакле наш кр љ, кбга су :устраски офл цири већ били заробили у Нишу, појавао се међу први ма. Сад је тек маса ак амовала краља недзвши аутомобилу да прође, гледали су ко ља и плакали од радости. Клицање и поздрквљање кра* љу и в ј.ц г <, било је тако силно, да се топоаски пуцњи ннсу ни чули губили су се у оном си ном гдушевљењу масе. Свет је непрест но излззио из побочних улипа и бурно поздрављао в јнаке, башјући цвеће и д?јући иовац нашеи славном Сриском оданку. Долазак 11, естолонаследника и Принц Ђорђа Око 11 'шсова ш јазио се опет код „Славије” и други аутсмобил. У аугомобилу су седели П|)естолс)наследки.ч А лексатдар и наш љубимлц Принц Ђорђе. Скет је з »уставио ау 10 мобнл поздрављајући дуго оба брата јунака, дичае синове нашег доброг Краља. Војска — коњич‘-а диви зија пр »миче непрест. но улвц м. Коаљ је огишао у Саборну Цркву д.) се помоли и злблагодари Српском Богу Звона на Саб рној Цркви трештала су а свег је био про сто опијен у мору одушевље* ња. Пред днорем су већ ссми Београђзни образовати дворску стражу а један <е п старао да иста не и српску тробојку. Кад се вратио краљ из цркве, многобројне ма е светн

чека. е гу краља да га пон во поздраое. Ту је поиова од ветине задржан краљев аутомобил и ноздр вл>ању не беше кра;а. Кр.љ је био усхвћен и на лицу су му се прпметиле С} зе радогниие. Војвода Вук Поповић Поред к фзне ,Три Сељака* ишао је војвода В ; к Попсвић са својсм четом, увек скромлн и солидан ал* овог пута радостан видезша нас т. ко усхићене и одушевљене. Дечац« су га погнали и шоздрављ^ли клнчући му „жи* вео втјвода Вук* он је сиешећи се одговзрао' .живелн сви ми и цео Српски народ*. Дочек војводе Стспе у Београду Мало доцнаје стигао је и трећи аутом бил опет код „Сдавијс" и ту се саустави#. 14з шао је војнода Степа и пот ук вник Милан Гр. Миловановић „Пи ац“. Жене и деца ухнатили су војвоау Степу са свчју страка љубећи га у руку а Цигавке у ногу кличући му: жввео војвода Сте па Он се бран. о од жена и деце ал8 жене и д ца не пу" тају га в/ћ га ста.гно љубе. Најзад -е једва усп о да се попне пвнвва у аутомобил, заједко са г. Милован вићем н одвезли су се ка Теразијама. И ако је било време ручку ни<0 није ни помишљ "0 ка руча", сви мушкарци дали су се )а пос о. Дечаци и старци, спр ,.води 1 и су аустриј ску к' мору, која није имала врамена да пређ- 5 преко Саве, а други су опет спроводиси заробљенике што су тх наша децз и жене разоружавале.

фЕ/ђТОН

[ 1 . М 11 или ПАТРОЛЏИСКИ Ш НОД V« М-ла сказаљка показивзла је десети час. Ј ш само н:колико тренутака па ће се повесги патролциско ко-о. Старе мераклије, у к< лико па* тролџија мсже бити мераклије, зебле су, јер Ристе не беше, а он је био мајстор у нгрању кола. Наједном вздалека загрмеше кола. Њих' ва се тутњага све в: ше приближавала и јако је узнемирнла господу из одбора. Ко ли то може бити?! упита дсмаћин, председн. приређивачког одборз, једног старог патролцију, белог као ован. — Да није г. командир! одг< вори овај н сам нсверујућа и то.

М-ђутим, грмљавина је долашла све ближе. Наједном фијачер ста е пред „Ч дина“ Цео одбор, мисл: ћи да је то ксмандир упаради се и напра* ви шпал)ф. Цчгани умЈКоше. Коло престаде и свачији по> глед прикова се за врата, од куда је требао да дође командир, који је обећ-.о да ће но« сетити забгву. После крзће паузе врата се отворише и кроз њих прво уђе једна сва у бело обу чена т.ама. Преко главе имала је бели шал пребачен, а о врату виси п а јој је белалепеза. На руца и ис од грла бљештали су дијаманти купљени к* д „Краља Дијаманта.* За њом у столу вшзо је — Риста. Поносан н горд као цар Авгу^т Риста и Лг.за прођоше кроз шпалир запре* пашћених патрслџија. Они су очекивали комагдкра и сно аошао и Риста, и то .фвјакеријално 1 ” како Јече један

од учеснина ове св^.чаиосги. Миоги су се мргодили, али најзад сћутали су и ,прогу^тали су“! Ћемаиета опет писнуше. Ко !ло се опет поче витлаги сада ;силовитије, бурније. Није ни чудо. Ту је био Рисга. најбољи играч, и патролџијама, ксји су већ почели да очајлвлју што ће им жандарм повести патро/џиско коло разведркше се чсла. Овако част и углгд патролџиски спасени су и оки су са крајњом за печошћу очекивали да сане К1ло, и да се поведе патролџиско. И нису мо|али дуго да чекају. Објавље< о је чако дуго очекивано коло, и патролџије се упараднше. Риста је као и увек до сада псвео коло, а до њега била је Лиза. — — — — И ћеманета чвнише своје а нсге под пустгм патролџиским главамг играле су као око у сле> цч.

Риста је играо бесно, бешње но ? кадз. Лиза сва у бело није се дала на Ристу. Зној е липтао и правио дубоге бразде по њеном нзбељсном и нашминкан< м лицу. Али где је срећа ту је и несрсћа. Лизи у игрању спаде доња сукња и један од њрача стаде јој на један крај од исте. Лиза дрекну, пусти се из кола и хтеде да кидне у ,гардеробу“ да сукњу подигне. Али су трчању сукња је све више падала и таман је она била стала на праг од гардеробе а сукња спаде са* сввм. Ј ! Ја! украде чаршав! проломи се кроз с?лу, јер пргдмет, што лежаие на патосу беше чвст и као снег бео чаршав, кг јим се Лиза у недостатку жипона, обавила. Не че! ајући на Ристу Лиза дуну на врата и изгуби се у ирну н< ћ. Као кроз шибу Риста се незујно взгубио из

На све стране орила се песма и свнрка, и то по највећој киши и треску аустријскгх топова. Све су к; фане, које су до јуче биле затворене убрзо отворене и свет је улазио у њих и живот је почео у велико. Ми смо јуче дожнвели најрадоснији и најсрећнији дан у животу, дочекали смо нашу храбру и јукачну Српску војску,_и ако смо тринаестдана и тринаест воћи туговали и јеизли под аустриским јармом, ипак смо чврсто веровали: да ће нас наша храбра српска мишица у скоро ослободити. Наша славна и јуначка војска учинила је оно што ће се цео свет задивити. шго ће се спомињата док траје српског имсна, апоредтаквих јунака Српски род мо» ра стално да живи. Наше потомство поносвће се оваквим саплеменицчма. Д) бро нам дошли јунаца са Космаја. Ви сте, борећи се за Српски род и Српску слободу, физички доста уморени али се на вашим лицима огл-да челични дух и енергија која ће вам, с надом у Сриску п, аведну сгвар и Српског Бога, дати новог полета да нечастпвог сасвим уништите. Н ше мисли а наше наде уперене су у вчс и ма смо увек с мислима^код Вас. Хвала Вам јунацв и соколови ви сте осветлали Сриски образ а Српско оружје.

Епиграм Ауфенберг понренуо , Н« Србкју сад сву силу, Ал сад рек ох, спремио 1е 2а себе — , могплу ..." * ч«

сале. Да ли је било ,< бјас* нења“ са Личом. то је гаЈна. Али је зато Рнста још дуго био предмет о који се свакн ша/винчина окачињао! —

Позориштв Јоши Вуп' 1 „Балкакка Цавнда*' Од Николе I. 2 Крушевац, 12. нов. 1914. год. Али, пардон! Не верујте ми. Покушајте још једном. Покушајте са „Алкестом" — од фр. нц. песника Жана Ришпена, у одличном препеву г. Ри* сте Одавића, професора. Раз* делите улоге, употребите на спрему и пробе 15 дана, и сљда извђите пред публику. Радоваћу се, ако саи се преварио у оцени. „Алкеста" је мало и отмено дело усткховима, али довољно, да са још једн» Ј м ајнактером, испуни вече. Покушајте?... Можда с* ја варгм?