Стража

БројЗОЗ

БЕОГРАД НЕДЕЉА 7 ДЕЦЕМБРА 1914

Година IV

'Г ан редакције и админ. К.ЈСмајска ул. бр. 22.

. п: си се дају у админист - Цена утврђена -

.'еглаћена се писма не римају. Рукописи се не нраћају. 1 сма, рукописе, новац • е сстало што се одвоси х лг.ст, слати власништву листа

ОЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАЗНО^ МИШЛзЕЊА

лефон уредништва 1092 Излази свзи.г дан у 6 ч. пре подне

Адреса 8а телеграме: .СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата ва Србију (:* на поштн: • на годину дин. 12.. шест месеци , 6., три месеца „ » један месец „ 1,* м Претплатава иносграисгвс .Ј на пошти: 1 на годину днн. 30.„ шест месеци „ 15.„ три месеца „ 7.50

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

[РШШОНШо

Еаопеја српска начиниће е 1 г х у анолима народа. Као 1' ?лгијанцн али много сргћн 'је н. I о ови, Срби се боре хе р 'измом који никакав преок;.ет не може оборати! Ноих( ве не^.чекиване нобеде вза 31 вају чуђење и дивљење. По с е два убилачка рата ми их В 1 димо данас ухваћене у кошгац са једним народом десст пута бројно надмоћнајим. У почетку се људн диви.и х( рсизму Срба. Али су их х.алили говорећк: — Сирота Србија! — Јер је борба изгледала тако неје цнака. Изненађење је бил ч егром I с, к ; да су видели српског Д'.вида како обара аустријск 1 г Голијата. Победа на Шапцу н поход га Земун ј.,су страховити г:ој ази за Аустријанце и ве ли■ анствени подвизи Српске Ар* ? 1 је! После више од четири >;есеца, Аустријанци потпо8 С гнути са 30.000 Бавараца г родреше у Београд. Беч и 1г шта пливаху у светлости и ) узвицима. Овз „велика побед.* задо ( квена с толико мука, пошго је прстходно трансформисај а и разрушила четворомесечнчм бомбардовањем извес у е делове вароши, није могла I мати своје сутра. Или. боље [ечено имала је. Да имала је једно своје сутра. А то јг/ но од најсјајнијих јесте погратак Београда. То је пораз г.а (адача, који је у паничном етраху бехсао преко границе на своју територију. То је гр тмовита српска офанзива, пја је аустријској војжи нанеча најкрвавији слом, какав ј г она, без славе за себе, и> мала у овом рату. После трегодишње беспрекидне борбе, после четворо».есечне сурове камп ње—у ‘срби неорвјатељем далеко 6} ојно јачим и способним да ) 1 ек надокнађују своје гу(I тке — вој ка осгаје неисШ пљена снажна и непобедима. Јединствена лекцијг, јединствен пример што гадајеов ј мали хсројсни народ, који Х( ће аа живи! Одлучеи да до краја брани стоје пр?во, да не њ гне глаг> под срамни јарим крвног мприја ељ , бори се засвоју слободу и за своју угрожену независност, бори се и гобеђује. То још није крајњз гибеда. Епопеји српској по 1 )ебан је закључак. Закључак, достојан делз, а . сиа ће то и нмати: То ће Сити слом аустриске империје, и уједињење свесрпског еле-

мента у једну моћну и силну нладу и пуну полета дриову. Они ће видети трагичн/ судбу старца, старца који влада у Бечу, како у сред руцгви' на сломљење империје испашта зла дела и злочии да нашњег рата. Журмал дв Валнан.

фраицузн 0 Н81ШШ победама — Сурова лекција краља Петра Стефан Пишон у „Пти Журналу" пи г е: Док се Ср* Зи ш.кривају славом, јунач ки бранећи своју земљу, Аустријаици и даљн сручују на своју глтву срамоту, вр&ећи свирспства на српској гери торији; пљачкајућл домове, силујући жене и девојке и пушкарзјућа децу и сгарце. Ништа нецостаје свирепствима солдате ке, која је сад 1 аобилт једну тако сурово и славну лекцију од крзљаП-*тра и његовнх хр^брих трупа. Мрски злочини су попр скали крвљу теригорију Босне, у којој словечско стано вништво чека са стрепњом своје ослобођење. — Част малој Србији Сенатор Беранже у „Пари Миди*' пише : Нека је поздрављен сгари краљ Петар и Његов сив Ачексгндзр, којп су били одлучили или да победе или да умру међу српским | одољубима, а који су са њима задобили победу. Ти, који у рату нксу очекивали своје спасење од другога, достојни су да заузму место у великим саветима о миру. И по други пут некз је част малој Србији, која је била тако велика у својој дојучерашњој политкчкој резигнаиији, као и у своме данашњем искреношћу. .Фигаро" пише: Нико вкше не пружа тако херојску слику као тај мали карод, к ји се већ пет месеца бора противу толкко многобројнијег протавника и који му, у тренутку када смо се свачега мо раш плашити, задаје крв.ви пораз. Кадц д ђе треиутзк да се оцсни задата''-, који је у заједничкој борби гзвршио сваки савезник, задатак Србзје ће се још боље оцртати у истинској својој величиии. Пуковнчк Русе пише у „Пти Паризијену*'; Какав величанствен призор пружа свегу тај мали српски народ. Већ три

године он готово не престаје да рачује и још налази средстава из својих скромиих извора да баци на колеча зустро-угапског џина, који се спремао да га прождере. Ни када до сада нисмо доживели да се на тако еклатанган начин посведочи несавладљива моћ његових моралних снага, која сачнњава, много боље него брЈЈ војника или множина убилачких граната, безбедност народа, који хоће да живе.

Тошев Како говори један отнадник. Бугарски посланик Тошев, који је за балкачсхог рата био носланик у Беогрзду и био један од сарадннкз на Балканском Сзвезу, преме штен је овах дана из Ц.ар-Iграда у Беч. Он је сматра) з з дужност да пре свога одласка, у оаз говору са уредник^м „Та:фир-и Ефкиар," нагласи кнко је Бугарској стало до најсрдачнојих однос! са Турском. Гласови, да Бугарска мисли на Једрене, без сваке су основс; 10 су интриге бугарских непријатеља. Еугари ингпомишљају на Једрене, јер знају да с\> због њ га изгубили Маћедонију. Они остају неутрални. Изјављујући да се радује што иде у Беч, он је дао св »ју потпуну каракгеристику.

— Енглези признају Срби ји заслуге Лондон, 26 нов. Војнн Кореспондент „М >рнинг Поста" у једној дугач кој аначизи српских о ераци ја хвали хероизам српсках труоа и дпдаје. Значајне услуге, које су Срби >чинилн сзвезницима треба у о ните већма признати него што је то сад случај. То није мапа ствар спречити 230.000 људе аустријских трупа да уђу Н‘ позорницу одлучних операција у Пољс<ој и Галицији за време од четири месецн.

РАБОШ — Боји се буба шваба У писму једнс Београђачке у коме се говори о јединој теми последњих петнгест да нз: о Беотраду, налчзи се и овај паг.ус: *Бојим се само да ми буби Швабе нису поЈеле моје ствзри у Б ограду."

„Култура“

• \п' џ * * -

Прва жртва аустрш културе: Михајило РадоЈичић, из крагујевачке Раче

! 101111 ! Петар Марић, столар, стар 46 година, остзвио само жену. Јован Петровић, скретннчар на трамвају; стар 24 године, оставио за собом стару мајчу од 60 годвне. Борив)је М. Богдановзћ, гимназаста 14 год стар 17 год. Риста Николић, грзђеаингр стар 53, оставио жену и гроје деце. Љубомор Ристић, цимерман. Стар 53 године. Осгавио двоје деце. жену и тару мај-у. (Наставиће се)

Епиграм Дошле Швабе до Раље, Чуше српски Шон; Натраг беже све даље, Д’о раснинен поп. Дад дођоте до Саве Заглавише ту, Многи оде без — главе, А комору сву —

Заробише деца гола, Две хиљаде кола. Арбод.

Накнздно сазнајгмо д ће Општински Суд приступити одма* из давању сиротињске иомоћи. Зато нека се сиротнг становници пријаве општини (Трећа Беогрзд. Гимназија на Цветном Тргу) и собом понесу старе листв по којима су примали раније помоћ. И ми са наше странв поздрављшо корак Суда да се овој напаће* но) и намучсној сирот њи што пре помоћ изда.