Стража

Страна 2

С. Т Р А Ж А

Број 303

част Огаџбиие. Спе те миогобројне жртве лежаће на савести онит, који панас утопљени н нгхрањ.ни из заклона посматрају сву садашњу беду људску. Али, још ни у дванаестом часу нвје д( цкан учинити сн > што се четири ратна мес<-ца оклевало да учини. Србија се налази у дванаестом часу сво* га великог - страдања. Ускоро ће Србији сванута Васкрс и гранути светлост. Они, који се са равнодушношћу данас односе према крсним мукама Отаџбине, стидеће се сутра када еване Велики Дан. За то, синови и кћери Србије, пожурите сви, али сви без изузетка, да се одужите евојој Огаџбини, д. јој се одужате и да је задужите за велику и сјајну будућност, коју вам Она носи. Пожурите, српски милијунари да један део свога имгња приложите за спас оних, коиј лебде сваког минута између живота и смрти. Пожурите, сви имућни, да новцем и стварима искупите толике животе. Како су јевтини новци, ствари према животу људском! Само јевтино можете ви спасти толике животе људске!“ В С. Н.*

СКИЦЕ Првих дана кад су се аустриски официри размилелн по Београду, наши гамени почели су да прс дају анзихтекарте, које су и раније продавали вичући: „Аустриски знерства у Ма* чви“. Један официр приђе им са питањем : — Шта је то ? — Аустријски култура! одговори дечко и продужи даље свој посао.

ОШШИН! 1111) Жарко А. Павковић, служб' жел^з. Стар 48 год. Оставио сестру, жену и брата. Јосиф Прокић, обућар. рад. стар 27 год. оставио жену и стару мајку. Одолен Бартош, полицијски

I чиновник, стар 26 год.^ Снет. Миловановић, књи'Гчв. рад. стар 16 год. Ми ан Барјакгзревић, обу! ћар. Стар 58 год. останио жену и троје деце. Петар Марић бравар, стар 46 годана, осг вио само исену. (СвршиНе се)

— Бомбардовање немачких одељења. Енглеска флота којз крсгари око белгијске обзле бомбардовала јака немачка оделења, која су се налазила у белгијском приморју. Бокбардовање је било пуних 36 часова и Немци су претрпели тешке губитке. Споразум — Између Грчке и Румуније о даљем држању. Једна добро инф"рмисана личност на грчком двору кзј .вила је. да се измеђурумунског и грчког двора воде пре говори о даљем држању обеју држава. Српска победа примљена је код народа веома симпатчно. ГовЈри се о путу' В низелосовом за Букурешт, где би изменуо мишљења са румун сквм државницчма.

1ВШ №11 Порвско Одеше Један део чиновника Београдског Пореског Оделењт већ је допутовао у Београд и за дан два иочеће да функционише. Поштз Јуче су чиновници Београд јске Поште д< путовали у Бе< * Јград и данас ће се уселиг.и сместити у згради Тр. ће ;Београдске Гимназије, Гћ.че гак саобраћаја јавићемо накиадно. Рањенм Рез. нар. Коста Повонић, поруч. Косга Ј. Војновић. Нажња Моли се она г-ђа код ко је је Драгољуб Савић досејлио кућне ствари да се кар том јзви Драгољубом оцу Данилу Савићу Босанска број 12. Голдштајн Члан фирме Српска Банка ЈГолдштајн који има кућу у Земуну, ради у Бе граду узима паре од нас а жини у Бечу. За све време рата, до уласка Аустријанаца, Српска Банка била је својина Срп ска, кад је Голдшгајн дошао Он ју је огласио за бечку и мчовину и хтео је да ухаиси пун"Моћника Српске Банке. Нека се и ово зна. Ззненфвлд у Веограду За време аустриске окупа* ције у Бе граду и онзј чивутин Зоненфелд, из Земуна безобразно је ушао у Беогр: Ј д са својим фијакером вичући: И иљем ккрзљу* жи вео м џарски краљдоле„Пе трови дрпавци". Ми бел‘жимо ово колик > да се зна, злу не треба ш. „Руоки Цар" Р^сторација и пивница .Ру* ски Цар“ отворена је и ак) је озо отворање скопчано незгодама. Г. Влајко Рацовић по старш се за добро г.иће, јето и услугу те ће публика као и пре бити увек д)бро услужена. Виљемова болест — Све горе Болест Виљемова иде све на горе. Од сперације, којој се мислило приступити, морало се је одустати, пошто је царево здравље таКово, да би му операција болест само погоршала. Залуд Швабо... А/ш се је зацрнила Дрина Прешо Шваба да туче Србина Залуд Швсбо митраљези тв >ји Кад се Србин од тсбе не боји. Залуд Швабс хаубица љута Када Срби Ј никад не одстуиа Залуд Шзабо та ваздушна лађз Кадте српска хаубица гађа Залуд Швабо аероплан бели Хоће Србин баш да га проаре ш Кад те Србин на Церу победи Спавзј Швабо јог. ноћас на миру А сугра ћеш побећи ПЈЈеко Дрину Бежи ПЈвабо право води Сави Пропао је Франц Јосеф ћелави Залуд Фрањо рефлектори твоји Кад те Србин с’престола обори Залуд Фрањо те твоје штифчетнз Кад те уби краља ГЈетра дете. Драгољуб Карић каплар

КарлФранц Аустриски прсстслонаследнкк твшко раш Тајно је донет у Грац, престолонаследник Карл Франц, који је у последњим борбама у Карнатиматешко рањен. Рана је веома тешке природе, јер је зрно повредило неколико ребара и лекарима, који се налазе око рањеног наследника задаје велику бригу. . душека, кошуља, ћилима, 1 ма, назу-

вицз, опанака, ципела,

моли за поклоне: новаца гаћа, чар&па, слаиарица, јоргана, јастука, поњава, шарсница, пешкира, мара шуча, • анула и посуђа.

— Једна ноћна шетња За тили часак стигоше пред кафаном *Топ“. — Овде је био стан Савеза Добровољаца? — Јесте. — Зар није асто Добровољац и комитаџијп? — Иије! — Па каква је разлика између ових? Добровољци припааају рсгуларној војсци а комите то су четници, који имају свога војноду и воде борбу у виду герилских ратова. Док су они водили овај ра

-• То није тачно г. градо началнича, рече Шнарц г. Боторићу. — Молим вас ја знам да је овг тачно шго говорим а то ће вам сваки од нас моћи потврдити. Ваша је ствар да ли ћете ми веровати, само ја сам казаи праву гстину! — Ми (мо добили извештај да се овде у стану налазе бомбе и да ви о томе позитивно знате! У том се појави и један Бугарин*с поља, који по овоме тт) ћу даље саочштити, изгледа да нкје добро спаковао лаж, јер није[познавао г. Боторића! Тај Бугарин је био њих .в главни шпијјун који је сваког од реда де-

зговор, дотле је Један од оних нунпирао. жандарма претурао по фијо-: — Мени је казао председ

кама и вадио фије слике и

разн акта

фотогра | ник општине да се овде на-

, које је по ј лазе скривене бомбе, гово*

ТомбрижљивопредаваоШвар рио је Бугарин Боторићу.

цу (Шварц је био управник Полиције.)

— Пардон г. н. пуковниче мољаше Боторић Шварца, да

Застуинак влжсннка н одговорни уредннк Добривој Миладиновић Мачванска

управим само једно гитање овом непсзнатсм господину! — Молим, молим ! — А како се зове предсндник општине ? питао је Ботор^ћ Бугаринз. — Боторић Младен : — Е ја сам Младен Боторић и ја свечано изјављујем да вас и неп знајем. — Онда добро, рече Шварц хајдемо сада у кафану код „Гранате", едоше у аутомобил и одјурише управо код .Гранате ‘. Пошго су и ту извршили претрес и нису ништа нашли, јер ништа није ни било тамо што је сумњиво, онда се упутише ка кафачи „Царица М лиц.“. 14 ту су врњили преметачину али ништа нису нашлн. Одетле у .Ругки Ц?р“ таман што су хтели да отворе подрум, и да му источе сво пиво г. Боторић се испречи и рече

— Гј сподо ја гзрантујем св јим животом да је гафеџи а ове радње, један веома поштен и дсбар грађаиин, а што је најглавније он је у једној руци сакат те с тога он не може да буде комита? АКО ви овом чове-у ИСТОЧИте пиће он ће по т&ти пуки сиромашак а мислим да није право, да човек ни крив ни дужан пропада! — Добрс! Онда ћемо за сад гставити ову радњу, док не пргбавимо још неке по датке па ћемо се доцније вратити на њу. И на гоме се свршило. После пола ноћи, пустили <у г. Боторића да иде својој кући, где су га породнца и г. Тажица с нЈСтрпљењем очекивали. Они су мис'или да је он већ смакнут. Кад је наишао г. Боторић у кућу, г.

ка и! — Хвала Богу остао сам жив али ме тролетница ухватила! уздахну Боторић. Тако су Аусгријанци свакодневно потрзали општинаре тражећи да пргнађу комите ■ људе који у опште нису ту. А то треба да имају на уму они људи, који замерају овима што су остали у Београду. И ако сматрају да су они једиио добри Срби и патриоти зато што су побегли из Бсограда онда ћемо ми да пусгимо општинске фијакере да мало проговоре и о њима али онда им заиста иеће бити баш так > пријатио. Боље ће би»и да прићуте и дл не чачкају.

Ђо ица га је дочекао са речима: по Богу брате остаде ли жив, ми смо те већ опла-! * Штампа Драг, 1 регорииа — КоСКВјСк* бр. 22.