Стража
1 .^ Број 305 С ап редакцнје и адмнн. Касмајска ул. бр. 22.
л: си се дају у админнст — Цена утврђена (еплаћева се писма не рвмају. Рукопаси се не враћа1у. 1 (см&, рукопасе, ноеац л е (стало што се односп з. лпст, слатп власништну листа
^ О ( I БЕОГРАД СРЕДА 10 ДЕЦЕМБРА 1914
Година IV
Адреса аа телеграме: .СТРАЖА* - ВЕОГРАД Претплата за Србвју на поштп: на годицу дан. 12. „ шест месеца , в,. трп месеца „ X„ један месец , 1.Претплотааа анострамстк ГЈ на пошта:
на годлну , шест месецн . три месеца
СЛО&ОДф*НИ ОРГАН ЈА8НОГ МИШЛ..ЕЉА
ЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092
дин. 30.. 15.. 7.5С
гттт:
Излази сваки дан у б ч. пре подне
ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092
Борбе око Дшемиела Лропао покушај
ПЕТРОГРАД 8. дец.
Један велики део гарнизона из Пшемисла покушао је да се пробије управцу Бирче. Покушај је осујећен и наше се трупе боре под повољним условима.
Какјви су? Дувтријски е^сбплоЗивни детци
У једном свом писму из Ваљева и1тмпаном у лотанском листу, д жазује профе • сор Рајс на осн Јву онога олто је својпм очима гледао по српским болницама, да Ау> стријанци против Срба употребљавају експлозивне пушчане метке, који су по свом дејству далеко гори од мстака дум ду . Аустријанци се изговарају да су им то м.тци за обучавање војника, јер при својој експлозији развијају дим, те тако омугоћавају контролу погодака. Али су заробљеници аустријски уверавали да ти метци пре рата никако нису долезили у употребу. По љиховом иск зу ти се метци у пакетима по 10 ксмада деле стрелцама и подофицирима. У осталом, у главном стшу у Ваљеву има чак и неколико митраљеза, који се пуне таквим метцима. Изгледа да сви пукови нема ју такве метке, али је то доказано за 78, 96 и 28 пеш. пук. Ти метци косе на својим чаурама аустр. двоглавог орла и пореклом су из држ. фабрике у Велерсдорфу. Жртве тих екслозивних метака релативно су много бројне. Само један војни ле кар, по чину мајор, имао је у другој рез. болнаци у Вал>еву за девет дана 117 рањеника од таквих метака. Дописник се иа крају пита на што нам је онда цивилизација, кад се још у двадесетом веку можа служити таквим метцимз. — Унуства за аустријске трупе У другом једном свом писму пише како Аустро Угар* ска води против Србије прави рат за истребљење. Онто тврди јер је својам очимави- роша’и села. и< к"јихдопис-
ник вади поједчне маркантнаје одоедбе, као да се у села угада с ножем на пушци и на готов; и да се сместа узме неколико таоц| из редова свешгеиика, учигеља и богатих прк ка, које ће трупе
д цније повести ћобом За сељаке који се не би затеклиј ксд својик кућа ваља се известити код оних који су заостали и ако не би хтели лати тражена, обавештења. обесити их. Више од три лица не смеју се појављизати у сслу у груаама, а при сутону не сме вико изаћи из куће, Куће морају до одређ?н<та часа бити освет1>ене. Офзцири и вс јници морају строго пазити на свзког становника и не смеју му д шу стити да држи руг.е у џеповчма, јер у њему има извесно скривенч оружја. Сваког становника сеоског који би се затееао.изван селз, а нарочито по шумама, ваља сматрати као четника ко]и је негде склонио а оје оружје, а ми немамо времена да га трежим \ При најмањој сумњи такве људе вјљз лросто по бити.
СКИЦЕ
— Какв се аове? За време док су АустриЈанци као скакавци и гусенице пошли на наш лепа Београд, један господин, који је узео на себе да игра улогу помирљивости. да буде као пооредник између двеју стЈзана почео је да ређа благодетм ксје ћемо добити из руку Аустријзнацз, те престаће бомбардовање, добићемо воду, светлост и т. д. Саз њсгов говор праћен је речима: ..Кзко се зове?“ Мој сусед, умировљени про* фесор, шануће ми на ухо: ,.избрОЈао сам, сто пута је казао „како се зове?“
Сто рих ја.
и један пут, одгово*
на „Стражу" стаје један днвар иесачно.
99
Монитор
Самош
Н
Наш извештај из Н ша
Један заробљени аустриски марински официр изјавио је, да је приликом свога преласка на наше зем-
како је аусгриски монитор „Самош" експлодирао, кад је наишао на мину више савског моста.
д<о нзредбе издатс војсци да без и • акве поштеде убија гр<р ђанско станоБНИштвоЈ дч дтале села. Он имз у своји« ру кама једно упуство ксје је ауетријским труоама | аздато ао наредби њихсвог коман данта. Упуство је штампано Н! немачком језику к носи наслов; „Команда ц. кр. 9 корпуса. Упуств 1 за понашање према ст^новнишсву у Србији“. То упуство почиње овако: I Рат нјс води у једн\ кепреко моста код саве видео тичком мржњом противу вас, у земљу, где се, као што је показала сарајевска катастрофа, убиство сматра као допуштена ствар, и то чак и у вишим класама, где се преузноси као јунаштво. Човечност и доброта срца нису на свом месгу према та квом становништву. оне су чак од штете, јер би такви обзири, који су понекад мо* гућни у ратним временима, излагали опасностима наше сопствене трупе. ј Стога наређујсм да се за све време трајања војничких оаерација према свима показује највећа строгост, највећа окрутозт и највеће непове рење. Пре свега не трпим да се неуформисана а наоружане лица заробљавају било да са сусретну у групама или појед-начно: њих свакако треб« погубити. (Аустријанци добро знају да српски в јници тре ћег позива, 1 оји одговарају нашем ландшурму носе свзје грађанско сељачкЈ одело). Ко би у таквгм сзучајевима показавао благостл искусиће најоцприју казну. По том до* лззе упуства заокупацију ва
и) тт
Бог поживи имало је естајте па гурну, са оним њчхоји за „корзо“. Понео сзм двз!вим перјанцима, у канал? |ћебета једно за простирку друго за покривање. Једно
Каналација Обсћао сам вам ^писати писма из „станова" у којима сам станввао за време аустриске окупацијс у Београ* ду. Ти „станови" нису били баш тако добри али истина нису ме ништ ни коштали. А што се тиче хигијенских услова, то нзјболе знају да кажу груди и глава. Па ипак морам признати да су ми би* ли верни савезницв, нигам никад по умњао у њихову верн ст Али капал! Какав ли јз то сила« ? упатаћете се. Одличан и нгјоространији! Уђе се негде тамо код Елек« тричне фа'рике а изиђе се на Теразије. Дугачак да га
мало фенерче бкло ми је де сна рука једно што ма је осветљ вало тако „просто* ран" стан а друго с тога што ме је до некле „загревало". Силан страх од Аусгриских варвара, који нам је не* престано био у памети, з> д&вао нам је велику врућнну па нисмо толико ни марили 31 топлотом. Главна]е ствар била сакриги се и од свакога криги своје место стано* вања, ј р у Аустрији се сматра да свзки човек предста* вља два шпиуна. Управо ја не знам како се сматра али, да ја сматрам и ценим, да у Аустрији сваки човек п; ед .ставља два шпијуна то је тачно. Помишљго сам и на то ако се неш-о Аутријанци се-
Али сам б 10 при томувевен да неће смети да улазе у канал због бомби пошто се они ужасно нлаше од бо* мби и комита. И на тај психолошки моменат заснивао сам своју одлучност. И да видвте нисам се пр^взрио. Говорили су ми да су Аустријгнци фини и интелигентни људи ама, ја сам баш због те њчхове интелигенције и финоће, спремио себи бла* говремено одстуиницу у канал. Помишљао сам у себи: боље је да се ја поплачим у реду, док ме непријатељ не узнемирава него да га чекам па да иосле заглавим у неку маџфску шатронџу. А после тога у овој општој бежанији досвољено је да се то учичц и вз „сратегисквх" рвзљ,га, јер канализација је била најсигурнија неутрална зона, Истина осећао ге силан