Стража

V

БЕОГРАД СУБОТА 20 ДЕЦЕМБРА 1914

Гопииа

С.пи редакције » адмнн. Мосмајска ул. 6р. 22.

?! Л! «■ се дају у админшст — Цена упрђена —

1 ,<еглаћена се пвсма пе (.пмају. Рукописн се не нраћају. ! еема, рукопиее, новац н е гстало што се одноеи лпст, слатн власништву лнста

ОЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Адреса за телеграме: „СТРАЖА“ — БЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: на годину дин. 12.„ шест месецн „ 6,, тјн месеца „ 3.„ један месец „ 1.Преитлатаза ииостранство Гј на пошти: .•( ч иа годину дин. 30.„ шест месецв „ 15.„ три месеца „ 7.50

•лефон уредништва 1092 Излази свани дан у 6 ч« пре подно телефон штампариш 1092

Савез између Румуније и Италије БУКУРЕШТ 17 дец. Односи између Румуније и Италије најпријатељскији су и најсрдачнији су. Талијански посланик на букурешком двору посетио је Браћанија и са њиме је дуго конферисао. У круговима блиским влади држи се као сигурно даје на овој конференцији говорено о Савезу између Румуније и Италије ради заштите саплеменика који се налазе у А.-Угарској. У букурешким владајућим круговима говори се, даје већ готов и проглас који ће се упутити на народ. У прогласу се вели, да Италија и Р/мунија не улазе у акцију као Савезнице Сила из Споразума, већ да ступају по својој сопстзеној иницијативи, да би сачувале своје интересе, којима критично стање на аустро-немачком бојишту прети да буду угрожепи од других сила

Италија и рат — Писмо из Италије —

Војна која се води данас у Европи сссћ< се овде исто као и у државама које воде рат. Блага клима која овде знми влада, привлачвла је хиљаде посетилаца да у топлом поднебљу ватрене Италије’по траже лека својој бољци и своме — џепу. Данас Венеција, Флоренцнја, Ркм, Напуљ и многа друга друга места готошо су без иједиогстраица. А шта то значи, то може да појми само Талијан који је од тих из^етника живео. У разговору са једнам угледним хотелијером иа Венеције рећи ће ми ои: Господине, ако овај крвавч рат устраје још три месеца Венеција је оропала! Не бол>а судба очекује и сде оне варошс, у које су дочазвли богати странци или да се разоноде! Ето ;то је верна слива градова у Италнјај којш су живел* од странаца. А њих ниј« мали Орој. У другим пак варошима завладала је толшка скупоћа, каква се не памт*. Италија је чувсна са својим зисским монополскнм таксама и царинеким таксама.

Рим 12 дец. Тгко напр. со се продаје у паклицам:) од пола килогр. 80 п. дин. Мсђутим, још много горе стојн са осталим жавотиим намирницнма. Нарочито је поскупело месо и брашно. Влада је поднела парламенту нредлог ?о спуштању царише на брашно и' месв. Парламенат је ово изгласао али та мера ништа није помогла. Хлеб се у Риму продаје по 0.70 п. д. по килограму а калограм меса стаје 2.50 дин.. маст је достигла цеиу од 4 динара. Оваква силва скупсћа оте жава живот радном свету, који се налачи у великим мас.ма као беспосличар. Влада је а ту похушала да колико до ње стоји помогне. Али све у залуд. Још увек огромме масе беспосличара дрежде ир?д општанском кућом н чекају ма в иајмизернчју помоћ. Међутим,| фивансиЈСка снага талијанских општина није баш ва најзавиднијој висини. Петомесечни рат у Европи исцрпео је и снагу њихову. Услед овгквог стања иису чести немгри. Готово сваког

дзна стижу мкнистарству унутрашњнх дела вести из унутрашњости о радчнчхим немиримз, који се готово као по неком прави^у увек заврша*ају бурнам демонстрзш«јама" против Аустро Угарске и Немачке. Готово сва тз;,ијанска.шта мла је уз Русију и њене савегнице. Један само случзј. Аустроугарско посланство у Риму успело је да кроз званичне ковине протури вест о великој победи у Карпатима у којој су заробили 40 000 Руса. Међутим после пола часа сви римски двстови из« дали су ванредна издања у којима су донели да је аустријска победа у Карпатима измишљена и да не одговара истини Покрет против Немаца јак је и сваког дана све јача. Италијански нгрод никада неће моћи да заборави уврс-ду, коју му јенанеоњегов савезник Виљем II, када је склопио са« вез са Турском, са којом се Италија налази у спору око Триполитаније и неких острва Против Аустрије пак, постоји мржња још од толие их година. Италијанске финансије да иас су у веома рђавом стању. Иако је ништа друго не буде нагаало да ступи уакпију, то ће бити рђаво стање финачсија и беспослица, која може

сваког часа да се претвори и револуцију. Италајани не крију своје жеље. Данас се јавно говори да Италија чекз сгмо свој тренутак пз да се умеша и да узме оно нашта полаже право. • Јовановић.

„Берлинер Локал Анцајгер“ љубамзц берлиаске публике, који се у Берлину ргстура у сто хиљадз пркмерака и излаза у лва издања донео је после наше победе иад Аустријанцима, између осталог и ово : — Кааа смо добили прве телеграме о продирању аустриских трула у срце Србије ми нисмо више ви једногтренутка сумњали у трагичну судбину Србије која је требало да пође путем Белгије. Ми ско били одушевљењч аобедом нашег савезннка манифестујући нсту на нлјсјајнији начин. Победили народ, који је јуче нзашао из три рата као победнлац, који је с правом присвојио себи име вајачих војске иа Балхаиу збиља би нам чиннло велику част. Али, после тога, само две недеље доцније стиглв су г ам

|азвештаји о поразу аустриских трупа у Србији. пишући ове редове о томе ми се ка* менимо пред опим фактом, које се назива чудо у историји ратовањз, да један тако мачен н.фод, бројио и у оску* дици обилат истера за непуних 7 дана са своје територије убојну силу од преко пола мвлиоиа спремнвх војвика, који су се пет месеци око тога мучиаи. Што зна> и: да је тај народ свесан своје традипије и зна зашта се бори. Ова| чајновији подвиг Српских трупа представља Срце историје Српског народа. Ми као противниии, морамо хтели не хтели, ово да ззбележимо."

СКИЦЕ — Добра реклаиа Кад су Аустријанци вршили пљачку у Београду они су по галантериским радњама барали шта ће однети и сву* да су однелв оно што је најбоље. Ето напр. магацин Благојевнћа био је предмет њихове пажње, све нгјбоље гаће н кошуље однели су оставили му ону ситницу, што су могли и у Земуну да се сортирају. Правм пљачкаши, одвели све оно што је најбоље.