Стража

) ДШЕМБАР 'ЛИ 4

Гоцин: IV

Бр<уо20 ‘Члш редакцаје » -вдмин. :<јсм»|'сн(* јп . 6р.' 22.

3! дгсн се «а(у у аджинвст — Цела утврђска —

1с(.лвћеиа се пвсма ие , Г 1 вма)у. Рукоопсп се не враћају. I (сма, рукописе новац к« сстало што се односп ( лпсгг, слати к.таснпштву листа

БЕОГРАД

>М(Ј'1С'

ЛОЈзиЛОУ^Ни ОРГАН ЈАВИОГ МИШЉЕЊА

телефон уредништва 1092 Излази сваки дану 6 ч« нре подне

Адреса ва Т) леграме: .СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата а( Србвју на пошгв: на годину дин. 12,, шест месецн , 6., трв месеца , 3., један месеп , 1.—

Претплатаза иностранство ... на ооштв: на годнну двн. 30., шест месецв , 15.трп месеца , 7.50

ГЕЛЕФОН ШТАМПМ^јР 1092

Пропаст аустријске флоте

5амб§рбо6ше Иодс. - Иропзст „радбцког"

РИМ, 27. дец. — Талијанска атенција јавља да је 25. децембра била код Поле ужасна борба између англо-француске и аустријске Флоте. Прецизном ватром са савезничке флоте, аустријска флота ]е била пркнуђена да изађе из пристаништа и да прими борбу. Али одмах чим се једна мала крстарица показала на морској површини Савезничка флота је уништила. Одмах за њом појавио се адмиралски брод „Радецки“. Али ужасна канонада са савезнмчке флоте засипала је „Радецког“. Његов покушај да побегне осујећен је једним француским подводним бродом, који га је свог разнео. Са „РадецкиЈм“ потонула је и сва посада са адммралом који је командовао. Остали бродови повукли су се у пристаниште. Савезничка флота је још пуна два сата са самог улаза у пристаниште бомбардовала варош и нанела јој велике штете.

Поран 031

Већ неколкко путаза чреме овога рата мн сио си«*али о држању Бугарске. И ни у једном чланку нисмо могли, аисати што похв^лно, ]ер лр* жање Бугарске било је такво а и данас је исто да се о њему може писати само са негодовањем и незадовољством. Па не гамо да смо ми писали са негодовањем о Бугарима. О њима су исто тако пнсали сви нашн листови, па и листови Француски и Еиглески, о руским листовима и да не говоримо. Сви они писали су са крајњим негодовањем. Руси су чак и претили. Па ипак Бугари су осгали Бугари. Ри за тренутак се нису променули. Где нису помог/1е лепег речи, нису помогле ни претње. Али за све време ове ратне кампање, иајгоре је било држање Бугара за време наше дефанзиве. Каз какав мародер, Буга-

ри су се рздовали нашој тренутвој несрећи и почели су да траже «екакве компензације, и кад су од>ијени они су почели да гретесз уп дом у Маћедонију. Пад Београда прослављен је у Софаји исто оизко свечано као у Бечу, Пешти и Берлину. Немачки принц. крунисан краљевском хруном бугарЈКцх крзљевз, лнчно је честитао Фрањи Јосифу на успеху. А у данама када се наша отаџбина налазила у иајвећој кризи, када се ломнло биги ил’ не битн, Бугаг и баиају мостове у г ваздух, јкако би нас одвојили од Румуније и од Грчке. Сада, када смо отвџбииуј очистили од непријатеља Бу гари сањају о нек квчм уступцима и у том смислу бугзрски листови пуне ступце својих листовз. И мн, као и сав трезвени свет чврсто смо уверени у

нашу и иаших савезника победу. Битке, које се ноде горе ј на северу н запзду, уверавају >нас у то. Па зато се ми ситзмо, аата мксле Бугари оваквим својим држањем. Зар онн ие <виде да је њихово држање зДсловано на погрешном рачуну. Ми верујемо да они и сами увиђају, да Саве« ни у ком случају не може бпти победилац, али тај факат, да је у Спорззум и Србијз, н да се њој од стране осталнх чланова шжлања необична паж -1 ња, тера Бугаре у крајиост и они су до сада почипили силве лудосж све на рачун своје отаџбине. Нас бСли оаакво држање Бугара, јер и они су Сл вени као и ми. Зато нека се приберу. Нека се освесте м - 1 и у | дванаестом часу, па Не им Словенство са сзојим пријатељима бити благонаклоно и опростити им њихсве досадашње грешке. Још није доцкан, још се вма времена да се поправи оно што је месецима рутено. | Иначе сваки други рачун по !

грешан је. То нека упомге Бугари и њихсви управници. Епиграм Сат Ругија борбу бије, Ту преко Картата; А за кој’ дан закуц^ће, На - Пештгнс^а вратз. Ђ-ца.

У Бечу се већ у велико осећа беспокојство. — Разговор са једним мађарским магнатом Дописнчк .Месађера* послао је своме листу из Беча дооис из кога се види како је напуштање Србије учинило веома тежгк утисгк не само на грађ^нство већ је унело бесаокојство и у највише полвтичке кругове. — Беч је у грозничавојј узрујано.ти — пише дооис-, ник — и не личи више ни најмање на онај лепи безбриж- ј ни и весели Беч. Данас нема

ни корзз, јер је у сед^м часова већ цела варош затворена. Како је у Бечу тако је и у његовој околики По кад кад пролети који а.томобил. То је хургр са бојишта > хчта у двор, да извести ц<>ра о сттуаци и. Око редакцнја листова унек је иуно свегз, који чека најноаије телеграме. Напуштање Србаје направи :0 је на Б-члије тсжач утисак и они су ириредили демонстрацију против II ћорека. Жандармервја ]е б^ле немоћна да нх растера, те се морала умешатн и натрогаска ч*та, која ге шприцевима ра* стерала и ргсхлааила Бечлије. Колику је помегњу унело аустркјс о одсту| ?ње наЈбол.е се вчли из службеног одговора гр аф 1 Тисе пред парламентом. Па и граф Андраш«,а претња Румунима није ништа доуго до грдан С1р'х, који в>;ааа данас у Аустрији и који је сбузео целу Монархију од цара па до последњег слепца. Имао сам разговор са једнич угледним мађирским вл»сгелним политичарем. Он ма