Стража
С Т Р А Ж А
С5>'Л ':22'
угарске трупе беле принуђене I два фр. ита, Аустрија би лода евзкуишу српску терито* сталз елеменат глабос™: рвју, али то не значи и даје непријатељска влада прину- п * П ђена на мир. Овиј резултат ||||||ј| Ц Р|ј^|јј^ ј|
крајња циљ сваког рата, српска војска, остављена самој себи, није у стању да постигне. Али, индиректно и својом моралном вредногаћу, победа може имати општих последица у војном погледу. У том смислу поновзо заузимање Београда дејствоваће чак проширујући тај морални значај. Оно постаје симбол аустријске немоћи, дакле један подстицај за све оне који рачунају на слом или понижење Аустрије. Може се претпоста вити, не претерујући, дасловенске трупе у царевини осећају јаче него ли остале, величину овог подстицаја. Борбе које води Света Русија далеко су од свршетка, ма да иду иовољно. Међутим српске су победе добивене на два корака. на самој граници. Побеђене трупе враћају се у
— Русија тражи одређек одговор У петроградским владиним круговима у категоричкој је форми покренуго питање: да ли ће Румунија ступити про* тив Аутрије или не? Румунији је стављено на знање. да њена акција може бити корисна само у најближим да* нима, јер доцније, ако би се румунска влада и одлучила на акцију, неће моћи рачунати на одзав нп Русије ни њених савезвица. Другим речима, РумунДа зна да њено суделовање у европском кон-| фликту мсже биги драгоцено само у садашњим приликама. Ш 10 се тиче румукског неу ' тралитета, он не може довести ни до каквисх компензација. Такс одлучна изјава морала је имати л нарочити у-
— Конференцнје г. Винтиле И, Братиј1ану, мин. предеед. вође либералне странке (Од нашег стзлног дописнвка.) Букурешт, 28. децембар. Бивши минисгар, угледни ресе наше земље. Ово је за политачар и држзвник Вин- три године већ трећи пожар
средину популације пред коју ј хисак у пре^тоници Румуније, износе беду пораза. Под так- ј 6 р дднас ^ећ има вести, да вим приликама влада види ц е ка-бинет Братијана у најкако расте унутрашња опас- ближим данима изнети пред ност, она иста која је можда парламенг пројекат о одобре* и учинила те је била напуш- | Њ у н редита за вагредне војне тека логика приликом кон-| ПОХ р е б е центрације снага, учинивши од сек>ндарне српске позорнице једну главну позорницу. 1 Све више и ввше мора да еволуише аустро немачки операциони пчан против Русије. Аустријанци су имали да из држе главни напор — у Пољској Немци су игралп споредну улогу. Затим су аустријски неуспеси учинили те је
I №
Завршени преговори Из поузданог извора саопиггавгју, дз су преговори изм еђу Бугарске и Румуније сад В'гћ завршени, и да је између Румуније и Бугарске - - | дошло до потпуног спорззума, број Немаца повећаван, ДОК| КО ј и д а ј е МОГ ућ Н ост И румунсе није дошло до изједначе- ; ским владиним круговима да нОСТИ - 1 испуне народне жеље ангаКо сад може тврдити да!жовањем против Аусгрије. пораз V Сриији неће. пове-! Према грограму- к °ји је већ ћавајућиунутрашњуопасиост,[утврћен, бугарска влада ганагнати генералштаб да при ,рантује неутралитет у случају да још већу важност српскЈЈЈако румунска војска; поседне позорници? У том случају Трансилванију. За тај неутраједнакост између Аустоије и литет Румунија се обвезује да Немачке на руском фронту ће БугарскоЈ усгупиги део ишчезла би. Тада би Аустријанци играчи споредну улогу и од елемента снаге, који је она била у почетку за Немачку, која је ратовала на
тњме Брагијану, шеф либерал.че странке. брат данашњег шеф’а владе, одржао је на први длн Божића' у клубу либерама јавну конференцију. Г. Брзтијану је на> овој конференцији говорио о ннтересима Румуније « Европском рату и људи политичари и људа од пера, којн су присуствоаали ово, конференцчј» дали су овакав суд о његовом гозору: овакав бр».љантан говор са оваквим доказимз у Румунији се још мије чуо. Кзо и већина Румуна који стоје ван владе и којј су независни и Братијаку је великш русофил и у новинарским* ступцвма неуморнс пише про' тиа данацгве неутралнопи„ која је Румунији само од штете и која ј-О) неће донети оне користи, којој се надају људ» који данас управљају/ Румунијом. Како сам и ја арисуствовзо овој конференцији то вам ево шаљем сратак вдвод са ње. Управо шаљем вам само. говор Братијанија,. у колико сам га могао прибележкти, попто је био преквдан веома често бурним. знацииа одобравања од стране присутних. —• Б раћо, ми се данас налазимо у врло чудно&о положају, јер тре 5а једном нећ ј да се определимо на ко» ју ћемо страну, управо. уз љујем
који гори око наше куће. Први . ожар* угушен је у ЈТондону а друго у нашој прес-о* ници у Букурешту. И ако еу се у гашење овиж пожара умешале и велике силе ипак су остала два питања нерешена, и то питање о Д1арданелима и питање о А.-Угар ској, која је преживела и која као држава већ од пре педе-
јој јг место, то јеЈнеопростивњ грех данашње влзде. На? којо) се страни налаз« наши интерееи то није тешкопогодити: тамо од преко Кар* пзта до нас допире плач и : шкргуг зуба наше несрећне браће коју тако немилосрдно гази мађарска чизма. Ја понављам румунски народ није уцењавачки народ. Он не зна за деклерације и ноте. Он ј није за неутралност већ хоће напред, преко Карпата да ослобађа своју јадну браћу!“ в п.^т
м.
Јшго"
Под тим насловом францусет година не би требала да ски лист Д1е Ј№атен“ публипостцји. кује извештај свога кореспонСтворена је и)Арбанија, да дента о пљачкашким аусгриби се измириле Аустрија и,ским трупама, које су у БеоИталвја, Црној Гори одузет граду врииили пљачку и оСкадар, Србији излаз на море. скрнзвњења И&међу остале ЕтО' то нам је донео Дбндон- пљачке исти лист помиње да ски Уговор. Није бољ среће су Аусгржјанци опљачкали Сани Букурешаи Уговор. виначку и Марксву цокву^из Он је Бугарској скресао којих су и поједина акта одмного од територије м она је »оли и тиме ложили ватр)'. напустила савез у. којн је до- Иконе црквене, које су они тле била. Где ће се гасити изнели из цркве избоди су трећи п )жар — то нико не ножевима и унаказиси »х. зна. Како ће се,. пак,. он за- На једној Икани, која се вршити и то је тешко про- њима учинила, да је слика рећи, и ако су сви изгледи краља Петра напра»г«ли су о« на страни Споразума. И зато ловком. ко»опч«г око врага и пред свима овим догађајикма доле ваписали: да се обеси. деклерације о неутралности 1 У Главној Полицији су инису ништа друго до вешто сболи слике престолонаследспремљена уцена, да- се у ни: 1 Српског„ и савнамештај згодно време убаци на ону канцељармски исекли на с.итну страну која буде победи-па.!парчад'* оСтагжљши ћуМ:ђутим, румунски нар^д ни-ј бре по канцеларијама. И пре-
Добруце и исправити румунско-бугарску границу. На тај начин отпада питање да ли ће Бугарска омеги Румунију у остваривању њених иамера?
кога ћемо- — Ето са тим, речима помео је Братијану свој 1 красан, ј овор. И тих нек »лијко речи бичо је д вољно па ј да се ц,ела сала претвори у једно-ухо у Једвог човека. Сва* к Ј је са напетом пажњом очекивао шта ће даље рећи, — ораћо, данас око нас гори на све стране в ми сви радимо на томе да сачувамо своју заједничку кућу — РуМ У НИ ЈУ» Д а заштитимо инте-
када није бно уцењивач: Он путем уцене није никзда ништа ни тражио. И зато ја у име румунског народз изјавд? румуњжи народ не-
ма с»ему томе може се рећи да су Аустријанли верни са везввци ђубрета и неваљалства» “
ће да зна за владмне декле> рзцнје и-коте. Румунски народ, као што је уаек доеада, I оће и сада, д*» погледа сва-, к^м слободно- у очи и дј ка-! же шга хоће. Цео ова 1 рат потекао је услед несносног држања Немачке и услед оипломатског пораза аустријске. дипломације на Балкану. У овом рату л Румунија је заингересована, и што се онг. већ сада не налззи тамо где
№
—- Румунија ће у најблп«©ј будућности иредуаети одлучан корак Последњнх дзна све се више и више < овазу|е правац који предузима Румумија у свом држању. Под притиском јаннога мњењ’, Братијано је већ одавно у разгов >рима са
ФЕЈБТОН
Приликом уласка Аустријаиаца у Београд, неко од најпих .добротвора' дошануо е Аустријанцима да на Чубури има највише бомбаша. У том крају, говор/ли су Асгријазци, станују махом Циг«.ни, ксји су по својим кровињарима посакривали бомбаше. Аустријанци, мислећи да у истини на Чубурв леже саксивени комитаџије, дали су се у потеру за њима. По 15 наоружаних внјнвка с бајонетима крстарили су по улицама на Чубури. Дођоше и у мрловску ^ул'-цу. Сад или никОд наћи ће ту бомби и кпдатаџЈ Јз, мислили су Аустријанци. По улицама су се виђале
овда онда Циганке, али Јчим би угледале Аустријанце с пушкама оке би брзо утекле у кгћу и затвориле би се. Сретоше једну жену, која је ишла да купи палидрвца. — Хзлт! викну цугсфирер којг ' предводио оне војНИКЈ Цгганка поче дз клецз коленима и разрогаченим очима посматраше питача. — Шча тражите господин Аустријанац! питаше она. — У овој улици стану1у све сами бомбаши. Казуј где су се посакривали! — Молим лепо, у Орловску у п ,у станују Алија бубњар )ш Онај други добошар о је свирао у Перову дружину. Сад су они отишли у Крушевац сигурно тамо свирај/ сад, прзадала се она — Бити ћеш смакнутц, као онај на Теразијама ако тако и даље говориш, грмео ]е Цугсфирер.
— Ја те не питам за свираче и добошаре већ за бомбаше. Говори где је кућа. Донке бомбашице комитаџије. — Донка? — Дз, то те питам. — Ено онз кућа што се накривила, показивала је циганка. Аустријанци продужаше пут управо тамо. Стигнувши пред означену кућу, Цугсфирер комзидова на готовс. Пушке и затварачи закркљаше и би готово. Уђоше у кућу. На сред „собе“ поседали су циганчићи, крај бакрача у коме се кува амаљуга — качамак. Кад угледаше Аустријанце сви се ускомешаше. Која је од вас Дона? Једна лепа црннх очију омалена женска издвоји се из оне гомиле и дохвативши једну чинију и кашику захвати из бакрача кашиком качамак и плесну га у чинију.
— Ја сам та Дона. Изволте маш од наше мелшпајз?. господине. — Не лудуј море сад ћу те везатн, говори гдс су ти бомбс? — Немам господине жив ми ти^ правда се она. — Ј бомбаши? — Примаши су сби у Скопље! — Ти СЈ сакупила неке сопске војаке и комитаџије. — Куј? јел’ ја? Нисам, те мереч мар канч, поче да се куне лепа Дона Кад се т- - о куну цигани они онда г ,жу јер ове речи значе: Дг ми умире иишта. — А шта ће ти та »ушка ту? — Со ка вачаравле се? питала је она ону другу што ј * уз њу стајала. — Господин Аустријанац, ја сам гу нашла тамо на пољану, оћу да зал^жим ватру сас њу. Немој да ми дираш,
љубим ти рустриску ногу и руку само немој да ми водиш, зОог качамак. Ко ће рани ови циганчићи. — Нема од тога ништа та морзш са мном у Конак, грмео је цугсфирер. — Немо| молим тн се господин генерал, ја нисам научила да смавам тамо. Узми некоја друга уместо меее. Аустријан?ц поче претурати по соСи и испод миндерлука. Испод миндерлука лежи једна пуна торба. Аустр8Ј?аац наређујг да је извуч .-напоље. — Шта имаш у овој торби? — Купила сам мало брашна шећепа и ;:лфе. Сиротиња господине. — Добро, добро одзежи ту торбу да видимо чега ииа гу. Дона одвеза нрећу и збиљз: чигав маг^цдц цереалија беше иаслаг» н у 1ћ ој. Али бомби нигде< „ и од кОЈ^она. — Немој д4 ми водиш ие зн»и да говоЛим Ау триски. V..
1