Стража

Страча 2

С Т Р А Ж I

Боој 3

остављајућа и без карата многе која су се с.|учајно > то време негде изгубили и који не знају да је високоблагородни господин блчгијник саизволео издаваги карте, рецимо, од 7 сати и 35 па минута до 7 сати и 38 минута! Тој бирократској надувености м лењости која прела« зи у бе .образлук и несносно шчњнирзње публике треСа једном учинити крај. Поред ових ствар! к )је - наведосмо има још много других које — немамо места да набрајамо. Ако ко уопште води рачуна о тим ства« рима у овој земљи, онда тре ба дисципланокати и васпитати гу господу по железничким станицама и возовима да буду предусоетљивији према публици. Овако, изгледа да путници постоје ради њиховог господства, а не онч ради путника.

РДБОШ — Машина која познаје људе. Разговарајући у Нишу са својим пријатељем Сергијем сазнао сам нешто што би се могло назвати чудо двадесетог века само кад не би била лаж. Мој пријатељ Сергије говорећи о војним операцијама рече ми ово: — Руси имају једну машину која се навије, и онда почне сама да ради. Њен рад је у главноме овај: Уђе у непријатељски ров убије 200 хиљада Немаца или Аустријанце, врати се понова у касарну код команданта батаљоиа. Преимућство ове машине лежи у томе што, она кад наиђе на руске извиднице заобиђе их, 'дакле позна ух и неће да врши убијање. На то сам му ја одговорио: да су најмаже 150 хаубичких зрна ударили у његову камилавку. и услед потреса, остао је ћопав у мозгу. ^усшреска „дубазхосш" Једна сличица из трииаестодневне владавине На жалост. у овој нашој благословеној земљи има још доста ауетрофила који кокетују са аустриском љубазношћу. Међутим, ми који смо се. по несрећи, затекли ту осетили смо највећу горччну у животу и видели смо, у место културе само дивљаштво

Не знзмо како ће ово крстити Аустријанци и они аустрофили што мајмунишу са етикецијом Аустриском. Последњег дана, када су Аустријанци одст^пали 4 коњаника, лусара крстарећи улицом срегну у Браничевску: улицу г ђу Даниау жену Вла-Ј де Петро<ића обвезника ина че бив. бак 1 лина Аустриски .чоњанипи су заусгавили г ђу Дшицу и њеног сина од 11 година рекав* ши јој да положи одмах 500 круна ако иисли д буде сло- ! бодна у противн м ће је од-; веста V ропсгво. Г ђа Даница’ је молила ова разбојнике да иоћу с њом кући у Катанићеву улиау 21, да тамо вици колико свега има новца. Дошавши кући г ђз Даница је умолила њену мајку те је и она нешто од свога новца да^а и укупно су скупили 300 дин. Тада је г-ђа Даница замолила аустриске оазбс>јни> ке да приме тих 300 динара јер она нема ни паре више. Напослетку се ови разб >јници одобровољи/:и и примивши 300 динара отишли су преко Саве. Овај случај каракгеришд Аустрчјанце не као Царске војнике већ као обичне друмске разбојнике. И нека се сад Аустрофили, мајмунс«е етикеције, поносе вазда са оваквом војск м.

„Тан и публикује ратни план шефа немачксг генералштаба фон дер Голца који се у главноме у овоме састојзо: Фон дер Голцимаоје намеру да задржи Французе на Западу са релативно малим снагама а за то време да се баце са силом од 2 милиона људи на Русе уз припомоћ 1 милијон Аустријанаца. У том случају Руси би били бијени и не би могли да се одупру навали аустро-иемаца већ би се тЈ адали у бегстзо у нереду Сад би се са тог бојишта, узела маса војске и пренела би се на западно бојчште и рат би се свршио у Паризу. Дакле овај почетак су осујетили Белгијанци задржава-

јући их док се Французч нису са свим сконцентрисали и припремчли да дочекају непријатеља. Затим, терен на руском војишту, који оскудева у железничком саобраћају сметао је Немцима да добију једну победу брзу и дефинитивну. План је још и због тога пропао ш го су и сувише ч.растегли линкју оперативне зоне. У тм и х је генерал Жофр потукао на Марни, па онда Рененканф јеубрзо дошао до Аленштајна л Кенигсберга са неколико корпуса и тако их је изненадио. И онда су Немни да би задржали надирање Рененканфа прснели војску са Француског фронта овамо на Ренснканфа и тиме су дали маха Французима да се боље утврде и да их одморни дочекају. Даље, Немци нису рачунали ни најмање на акцију Енглеске, која чини силне услуге Тројном Споразуму.

Поглавица Босее и Херцеговине ,Тан“ доноси вест поводом постављења г енерала Шаркптића за гувернера Босне и Херцеговине, да је и Шаркотић један од бчјених генераЛ 1 у Србији. Ко се од сад прима за гувернера Босне, предхоно ставља услов да не ратује против Србије. А пошто надлех.ни одозго не при мају те услове, то се морао овај бијен генерал примити.

Нр КшјМН — Операције према Срби. ји прекинуте „Ђорнале д’ Италаја* има вест како клерикални листови у Аустро-Угарској, непреста* но пишу: о новом припремању нових војних снага, ко'е ће имати за задатак, да понова ударе на Србију и да јој врате реванж. Међутим, највећи војни аутеритети па и сам Кочрад фон

Хенцеидорф, шеф генералштаба, изјављују да су операције према Србији прекинуте.

Сшпуација — Крагки иЗвеШтаји са свих бојишта. Београд, 2. јан На Западу Савезници стално напредују. Фрапцузи отели три опкопа од Немаца и нанели им велике жртве. Сви покушаји Немаца да поврате опкопе остали су безуспешни. Енглези и Белгијанци такоће имају успеха. У Пољској још увек влада рђаво време које омета сваке операције. Нема никаквих већих промена. На Кааказу застој. Око Пшемисла руске трупе направиле су гвозден прстен, који се непрестано сужава. Непријатељ је учинио покушај са једнлм омзњим оделењем, да се пробије, али је осујећен у намери. У Ердељм руска "аваигарда продире све дубље у земљу. На Југу прошао је дан без икаквих промена.

СКИЦЕ — Па што не кажеш Чисте аустгијски заробљеници оеоградске улице од снега, а један Чех, мало, мало па лупне лопатом о електричне диреке, при том увек мумлајућч: — С-биг- Р-то11, О биг, и т. д. Жандар који га је чувао, гледа га па га напослетку опомену. — Ама шта бре ти мумлаш ту? — Пардон госпон цугсфирер, ја нијдем тонови, зашто сум ја, не познате ме, музикер. — Па што се ниси раније јавио да знаш да музеш кра ве, бар не би гулио лопатом ове сокаци. — Але ја не музим, ја сем свирач. — А циганин!.. Патакоми кажи, — одговара жаца и гони га дзље на рад. Ђ-ца

оп ошн Епидеиички лекгр Услед тсга шго ми у опште ни смо имали специјал« ног епидемичког лекара, министар унутрашњих дела поставиће за округ београдс.-и т ’сдног сггпдсјдкчког ле::ара. Ово је у толико нужниЈе што су аустријанци својим присуством, загадили цео округ. Плотиву уцењивеча Сутра ће се извршиги ревизчја свих радњи, који су несавесном продајом уцењивали гр^ђане па су због тога кажњени. Ако се ухвази да су дотични. због тога затворили радње и прикрили робу, биће најстрожије кажњени. Сопственици бакалница треба да се помире с тим да се она роба не сме скупље продзвати, која се ту затекла на дан објаве мЈбилизације. НаредОа Ставља се до знања свим? војним обвезницима и грађанству да је најстрсжије забрањено кварити телефонгке и трамвајске построје и пуцати на њих и да ће се сваки онај који се ухвати да противно овоме поступа предати преком суду на осуду. Долазак бегунрца За иоследњих 5 дана у Београд је дошло око хиљаду Београђана — бегунацч, од којих је већина остала на саојим огњиштима и неће се више враћати у збег код .љубазних“ Нишлија. Нишлкска радост Каа је Београд пао у аустриске руке, Пишлије су се радовали јер им је онда запала сикира у мед пошто је тек онда настала пр?ва пљачка и уцена. Али кад наши повратише Београд, Нишлије су са болом у души зажзлили: што не могу и даље пљачкати Београђане. Нозив осуђеника Према наређењу г. Министра Војног сви осуђеници обвезници свију позива и по-

фЕЛ>ТОН КРДЉ ПЕТАР НА БУЈИШТУ Из збирке : ,Ратна Епопеја" Чујете л’ хуку што векове ломи, И поклич дана крвавих и дугих? Чујете л’ (орбу што к’о вулкан громи. Јер ми немамо одгогора других? Земља се гуши од крви што лопи, А тамни облак над сунцем се склопи. * Ћесарске хорде наступаху ближе, И час одсудни пламтео к’о пако, И наша нааа ладала је ниже, И гасило се сунце вере тако; И задрхташе дивови са бола,

С литица стрмних и крвава дола. * Туђинске чете са мржњом што гори На домак наших споменика свети’ Тамо Тоиола што Слободу створи, Такову тамо Историја, лети; Зар дотле стиже, мач туђинских жеља Да нам поруши живот из темеља? * И стара крв се побуни у Њему, Она крв Вожда што векове пуни; И борац стари што је вичан свему, Носећи живот народни у круни, У страшном часу што је ступ’о бпиже, Из брижне своје самоће се диже. • .Мач, м?ч, ми дајте’ — још ми саага стара

Умрла није за борбу н славу!" И крену где се Историја ствара Носећи веру велику и здраву, И љубав ону што к’о снага леће, Клонуле диже, и напргд покреће. * Као визија подигнуте Славе На страшном месту из тонова нали: „Напред јунаци! — Нек’ се окрваве И ми и други, велики и мали, И сви што знају неустрашно мрети Ил’ васкрс Српства, ил’ боље умрети! '1 са два лавз, са два своја сина, Он у рзв слете, а пушкои нишани, И банч огањ из дубодолина, Огзњ .цтс земљу уздиже и боани,

Огањ што ствара, док крв лопи воућа, И нове борце и нова прегнућа. * „Ја морам где се Смрт ил’ Сзава спрема, Остати, бдити, борити се, мрети; Ил’ да победим... или да ме нема, Са оба сина овде ћу умрети; Морамо светлост створити од ноћи Победу нашу да народи виде; А који нема храбрости и моћи, Нек’ пушку баци, нека доиа иде! Ја кукатце нећу да познајем, Ништа му нећу, реч краљевску дајеи!* * Ал’ ко да оде када земља грца, И ко да оде у одсудном часу? Као олуја закуцаше срца, И наша снаг» све видике засу, Над војском туђом к'о море' се скжли,

И иоћ туђинска као лед се стопи. * И свуда где је десница нам такла, Туђчн је робљен и уништен грозно, И све у њему поште к’о од стакла, Моћ наше снаге осетише грозно; Бежаху дивље; страшно гробље поста. Ћесар под срамом са поразом оста. * И слобода се свуд поврати свима. Васкрсну с’ нова Огаџбина сјаја, И Песма чу се из крви и дима, И неоа зебње трзања и ваја.

К о страшга чед .. размрсканс гује!