Стража

Г ■ . 10

/1

; а

верење својих пргдиостављс-1 них. У последње време, Јопа је напусгио приватну службу и сгупао у државну као пореззик у Белој Паланци, где га је затекао и озај рат кад је ступио под заставу као ре зервни оф;;цир. Његови војници волели су га као братајерје он с њима био и друг и брат и старешина. Кад су чули за смрт њиховог сгарешине они су га оплакали као брата свога. Јова је остааио младу супругу и браћу за собом, Ојг је својим жизотом одужло дуг према отаџбини. Слава врлом покојнику!

1111 — 1 400.000 душа б.з игде ичега Пре седник међународног комитета за потпомагање Белгијанаца вратио се у Лс ндон с пута по Белги*и и описао страховиту беду која тамо влада. Тај Комитет за потпомагање има 5 000 чланова који свима силама раде на олакшању судбе несрећних Белгијанзца. Комитет потпомаже 5 милијуна и шесг стотина хиља да душа раздавањем хлеба, за који троши око 700.000 фуна7а стерлинга месечно, што износи шеснаест и по милиона динара. Поред 10 га комитет снабдева оним што је најпотреб није Г400.000 душа, које су остале без игде ичега. На ЊИл КОИИтеГ трОШИ око пола милиона стерлинга, што значл; на дванаест милиона динара. Сваки Бе 1 гијан 1 ц, па био сн богат или сиромах, добија по један килограм хлеба Интересантно би било упо* редчти рзд овог Комитета <оји помаже туђ-шце и рад гаших доброгворнил друшта13 који су састављени од најтлед^ијих патрноте и која ребз да помаису своју браћу }рбе.

Ингерссангно је забележлти како наши рањеници живе по болнвцама у унутргшњости, кзко их негују и како Ј.се одазива наш СЕет \ дужзости болничарки. Ј< сам случајно г дошао овамо и том приликсм хтес сам да се информишем о|жи воту наших рањ^ника у бол* ници. Има много ствзри које би треба о забележити, и ја ћу учинити извеснз саопшгења која треба дз сврате пажњу свих ср гских родољуб*. Највише би волео да могу да пишем како се наше врле српкиње лепо одужују својој рањеној бр .ћи али на жалост одзив Је пт све слаб. Зз нај већу је осуду што се чак не одазиеају ни он 1 лица која су позваиа да то чине и која по дужиосш и н-рећењу мо. рају бити ту. Реч је о учитељицама. Има учит^љица, младих но вих и здргвих које из дугог времена шетају по корзо-у а не налазе за сходно да дођу у болницу. И ако миниетар просвете изр.ччно нзређује де све учигељице моргју бити у> послене у болници апак то не смета појединима да, у о« вом времену, када се све ж !• во бори за опстанак наше државе, корзо предпоставе болниии, зашта се и плаћзју. Затим, има имућнијих кућа, чије кћери врло се слабо о дазивају своме позиву. Изузимајући нгколицине, чија ћу имена изнети, махом београд« ски бегунци врше ову п-еме* нигу дужност, и поред тога што раде, оне од своје сиротиње одвајзј/ и доноге понуде рањеницима. Ж лостан је факат, да се н-чп свет тако брзо ох»адио и занемзрио своју патриотску дужност. Изгледа, ми да може бити није тачн», да су наше даме рани* је биле болничарке само з?то шго су резервне болнвце првог рата биле једна новина у нас а што је било страних лекара због чега су оне и до1лазиле. Сад с р , међутим, о-

сећа виша потреба 3 1 особљем и материјалном помоћу али, на Ж 1 ЛОСТ нико то нгће да зна. А то је једно велико зло. Тек се сад увидело ко је пријагељ наше земље и опште ст«а ?. Оии који од почетка рата сз пун > енергије и пожртвовања раде у болници, је:у прзви родољуба и они су д шас још једнако нз својој душности она се радују ла могу ма шга дз помогну и да у-шне за општу ствзр. Онг пзк, које су се само у почетку виђале по болницама њ *хов је циљ био са мо да буду забележене на спи:ку болничарки и то зва* ње било им је споредко да ба се у згодном моменту мо* где сзсвим уклонити. Од 50 болкичарш, које су у почетку рата бил - на Списку ево дакас раде својски само ове. У првој рззар^ној ттџ Управник Д р М. Гођевац У амбулакти раде ови: Д р Љубицз Гођевац, г. г. Виљем Рот, Никола Мпановић, Бран ко Шљ вић Г-ца ДрГрачова, Етелман, Савовјев, Александар Стојановин, Ружица 'Букићева, Јелена Симићка, Бранка Мнртинац Хилда Шпај д-р. Аустриски заробљеници г. Це, Пуарт, Гутфрајнд; у с би бр. 1: г ђа Лепосава Мла/ ШОВићка, г ца Марија ПопОвићева и г. Добрило Младензв;;ћ; у соби бр. 2: г-цаСофија Милојевкћева (п.председница Црвеног Крста у Ћуприји), Катзрина Арсвћева, Хи/ца Шнајдер и г. Јован Тодоровић; у соби бр. 4: г-це Зора Матићева и Зорз Грубииозићева учитељице; у соби бр. 8; г-ца Ц нз Трифуиовићева; у соби бр. 10; г-ца Борка Ћирићева нас. рада у гимн зији У другој ре ервној Оошт У амбуланти: Д-р Јоса Вцдаковић, Д-р г*ца Александра Максии.Јва, Д-р Ечермон, А-

ратплата ш „Стражу“ етаје један динар мвсвчнг-

лександао Стефановић, г-ца Хелена Шнајдер и Рина Шнајдер; у соби бр. 1: г-ђе Зорка Петковкћка и Милица Сгој новићка учатељице; у соб л бр. 2; г ђе Зорка Анастасије* вићка и Бранка Анасијевићева. г. г. Борив ’је Анастасијевић и Ј взн Анастасијевић, коплет; V соби ( р. 5: Але<* сандра Стојановићевз чин вн. Не треба губитч из вида да г. М. Гођ-вац управља свима болницама кој зх има 8 на броју а свега око 500 —600 рањеника. Толики број рање ника захтева што већи бро) болннчар «и. На жалост, ни<о неће да схвати озбиљкост и деликатност те дужности о* сим горе именованих врлих српК‘-ња, које са толи<о сзм:одрицања и сзмопрегоревања арше болничаржу пуж ност а уз то доносе и понуду рањ?ницима. ПЈ^авда захтева да се рад и заузимање ових истакке на првом месту онде где треба и ми его износећи то у листу вршимо само своју дужност, одужујрмо се пре ма таквим вредни* родолуб..ма. Зар наши рзљеници не заслужују да ужг-вају благо дет и благовољење тих уображених величина које в ше воле корзо и друге мајмунске етикеције него ли неговати своју рођену Срзћу. Јз знам, да мн 1 ге замишљаЈу дз се преча њима чини; пзкост што се о њииз рђаво пише али једно је истина и право да оне које су се то-; лико заборавиле и због из-' весаих м >менталних сигнчцз личне природе, наиуштају нај светију дужност и тиме каносе штете општој ствари. Бољеје да се осе опомену овим пу* тем него ли да се општа ствар запоставља. Боље је да се оне љуге, јер су заслужиле да их човек овако јавномар* кира за њихову немзрност. То је, у осталом и једини на* чин и пуг да се казне за њихову немарност. Са свим је свеједно како ће оне примити ову опомену, главваје сгвар дч њнхова имека упзмти цела Србија и нека каш свет в ди рачунз о онима које у оваквим озбиљним даиима злостављзју своју свету дуж-зост Ево имена тих, које не до-

л зе у болницу и заведене су у списак као болничарке: У соби бр. 1: г-ђа Атина Јовановић и Даринка Јова* новићева; у соби бр. 11:Стефанија Банчићка и Драгз Митровићкз; у соби бр. 4: Љубица Настићк« и г ца Јулка Новаковићева; у соби бр. 6: г-ђа Взтоман; у соби бр. 7: г.ђа Лепосана Т* д -ћка; у со* би бр. 8; Деса Митровићева; у соби бр. 9: В >јисава Ристићка, Боса Ајсићка. Љубица Брачинац, Роксандра Радуловићева, г-ђа Јулијана Жив ковићкз, г-ца Станиц; Милу* тиноваћева уч -.тељица, Настасија Симићева и г ђ) Наталијз Симићка, г*ђа Милка Ђукићка. г-ђ> Зорка Михајловићка учитељиц 1 д ла ш ’а је два дана, г-ђе Ђурићеве учигељиие не долазе никако у болници. * * * На завршетку, мсрзм да поменеа д?ипоред свегатога овај мали број вредннх болничарки, отпрааљају с в о ј у дужносг на опште зидовољство, вршећи по 2-3 дужности у један мах. Ми им из свег срцз благодаримо желећи да до краја истрајуусвојој дужности. Хиљадили се овакви вредни родсљуби. |1ЕППШ1 Вмпока п?жњз Г. Живко К. Караклајић, пешад. потпоручиик који се херојски држао 27. октобра на Молсршом Шанцу у борби са Аустријанцима, до жен је за упапређење и одлиловзње Карађорђевом Звездом са мачевима. Каракли;ић се одликовао јуначким држањем и у балканскоа рату, те је ово високо одшковаље у и.тини заслужио Јунзк са дббепог Ордз Г. Јован Мил. Мијатоваћ дрварски трговац иа Београда и рез. пеш. капетан, •»елкоје рањен гранатом по други пут у борби са Аустријанцима на Д;белом Брду. Г. Мијатовић лежи у болници грчке мисије у Скопљу.

фЕ/ђТОЦ

У ПО Н1ЈЋИ ИЗ ЖИВОТА ТРЕЋОПОЗИВАЦА — М. Ј. Полс Јануара 1915. г. Поноћ је у очи нове 1915 одкне. Поднимље ’а оберуке, про* урам прсте кроз косу и наакћен на сто, зурчм на малу ампицу која гораше .»редамом на столу. Мисли ми блуђаху у ндућу одину. Ш 1 ? ли ће нам она онети? Да лп ћ / току ове годи** е бити испу ене наде и жеље асколиког Српства, и да ли е се Срп.гво сједннати у дну нераздвојну, чврсту задницу, те да једном настану дши мкра и љубави у наро ■ ама. Д» ли ће у овој новој >дини нестати оне кужне и

никад незајажљиве немаши, коју зову Аустријом, те да мирни и цивилизовзни народк одахну од узнемиравања озе подмукле ажд је која је цео свој ве< сровела <■ обмгњивзњу поштеннх и тамањивању неиоћних? Но за часек као да ми мисли одоше даље од неугодннх маштарија. Сетих се сад и пријатних часова наших трећепозиваца, и њиховог живота у борби и ван ове. јј^Ах, како је то угодноми:лити о нечгм лепом. Много угодчије но мучити себе са нечим досадмим и одвратнии. Најззд се пренух из доса* дањих сањарија, дохватих оловчу са столз, ставих преда се неколичо парчета чисге хартије, и почех разчишљати о чему да пишем у очи нове године? Да пишем о борби не могу јер смо С8д на одмору, управо

у пуковској резерви. А после то^а, на целој б зрбеној линији влада гробна тишина. Пр{К* дака наши стражари б^це преко воде по који поглед на Швабе, који се, при помисли на свој поход на Ср б **ју само тресе, погледа у нашег б ’р. ч з који шетка с ове стране тамо-амо, и завуче се понова у џбун од врба одакле се мало ч њ био извукао. Дакле, мир је свуда и о борби не могу да пишем. Па чиме ћу онда данас да позабавим своје читаоце? Таман хтедох дј бацим оловку и да се бацим у по стељу кад се створих у соби прве чете. Зачудах се шта ћу ја сад овде, и откуд у ово доба ноћи да натрапам у прву чету кад сам у трећој. Погледам наоколо по соби. Видим св» позната лица. Та мо у јехном крајусобе спава Гавра „купусар'* — незнам

што га зову „купусар*. Си гурно је љубигељ купуса. У том случају би бзље Оило да га зову Гавра „зец“. Онам? опет у буџаку собе видич како се прућ 10 полеђушке газ да Витомир, поднаредник. Управо баш оада кад сам се спј емао да изиђем из собе, указа ми се пред очима каплар Ч >лић. Устаде Са Своје постељг, узе шињел, загледа дали су му об; звездице на свом месту и брзо сезаогрну шињелом. Јј се повукох у један крај собе заклоњен од Чолићп, и посматрах даље. Он дође до прозора, изра* ди једчо повећ: пзрче неког разбиаенЈГ огледала# намести га на прозорско ћерчиво и измаче се мало подаље од њега, кјко би се сав видео у Огледалу. За тим Ч)лић'јмуњевитом брзином навуче шињел, закопча га брижљчво, опет приђе огледалу и задо

всљно се посматрашеу њему пипзјући при том звсздице КЈје је пре неколико дана пришио. — Љпо, врло лепо стоје, шапуће Чалић, поноситј се успијзјући и гледајући себе непрестано V огледалу. Па Ондл, мени би лепо стајало и да сам наредник. И он баци иоглед на једну сабљу која је 1 исила на крају прозорз. Брзо је дохвати, оааса је преко шкњела и опет стаде пред огледало. Нема сумље, помчслих у себи, овај се спрема на нешто велико. Дч неће да образује засебну легију па да јурне с њом право Бечу. Наједанпут Чочић се одмаче бр јо од огледала, укрути се на сред собе, руку стави ча балчак од сабље, и крупним корацима поче маршараги по соби. После неколико тренутака