Стража

ад 12

С Т Р А ж А

V I ЈА

Ф Сеет. Ранковић У Крагујевцу је преминуо Света Ранк<>вић полициски писар начелсгва округа крагујевачког. Пок. Света је био добар друг и ваљан чин вн-(к Бог душу да му прости! Шт СЗ Сваки он)ј *оји би машга зао о Илији Ранковићу, ме деци 'наруирез. нешал. п по ручнчку да јави урернчштву ^Правде".

Пренинуо

ЈБубомир Михаиловић, ду-' г о...дишњи деловођа фирме М'<хаила И. Обрадовића, иј Београда, после кратког бол'<зања, преминуо је 5 ов м-ца у Н -шу, у кући свога брата пуковника г. Мил 'ша М- 1 Х иловића, комтнч тешке артил. II армије и 6 ог сахрањен у »шшк јм гробљу. Бог Д 1 чу душу опрости.

| Србију 15 августа 191 4г0 д | Овзј је датум по нзвом. Од Брезјака десно остаје село Недељчца а у леву осгаје Коренига; сва су 0 ва сгла тако растурена раштркааа да им је тешконаћи границ , или да знз *1 која јб ку* у ком селу.

Холандија про^еетујв РИМ, 10. јанузрч. Полузваничћо јзвљају дз ћ 1 холандска влада тражчти у Берлину о5ав шт^ња поводом прелсза цетелина пр^ко холандске теоиторије, Према јелном* теле г раму из Амстердама, поускз варош Емеоих на холандској гранкци добила ј?. јздзн п>к пешадије као по< јрчањр.

Слика аустро - маџарске културе (?) - ИЗ ДНЕВМИКА НИКОЛЕ КОРНИЋА -

ћа

II. Ово село или варошицз шта ли, има некогико кафана, бзкалницз и других дућанз, али је ово гад све празно, свг испретурано и раз^упаг о. Вр н та игтављена, прозори полупани а ствари све до најситније однеаене. У ов м малом злч дивном месту, има врло лепа школа; ал* ни олг ниј поштсђена од пљачке „цичилизоване“ аустријске војске. На уличнОј калзрми поред гаме школе, стсји го*ила разбацаних књига, школских и из ђачке књижнице, и осталих школсквх потреба, шго најизразитије говори — казује колико „културна" аустријскз војска поштује просвету. Али су и платили! Јаребииама је опљачкано; али је за наплату задржало тисуће лешевз непријатељских вој нича и многобр з;ну војничку сирему и муницију. Озде у

Јаребице и њеној околини као и путем за Брезјчк, наиђох на прве трзгове непријзтеље вог пивичног Гегства. На сае стране посејани мртви војниии, тако, да је се прссго по* ле усмрдело, з Јадром још т че крв. Пут з крчен лсшс вима људским и .лочним; кагамз, колимч и војничком сп; емом; лепе ливаае п крзј пута шарене се од шкњела ћебзди и ракаца — телгћака. Тако стигосмо а у Брезјак. Брезјач је село на самом државном друму који води од В љева за Лозниау, обухватило је обе стране друма а гренице му незнам, јер је веома раштр кано. Кад се иде за Лознкцу, остаје са леве стране попова кућа а са десне опшгннска кафана. На вратима попове куће ко,'а се отварају према друму, стајало је крупним сло вима написано: „силна аустроуггрска иО]Скз уништиаа је

— Долазак Аустријанаца. —

преко поште оштампане плакате: „Андро Константиновић закупац погребног предузећ ј у Краљеву. 1 ' Кад је Андоо добио ове плакате он их је стрпао по г кецељу и кад би дошао у друштво, к је му је послало анонимно те плакате, он би онда у место своје визит кар* те, извадио илакат и пружајући их друговима рекао би; „ете ја постадох и закупац мртваца!" Пре објаве рата Андро је долазио и у Београду да осети н он мало како је то живети у „мору људскога живота." Сео је у трамвај на углу Александрове улице и Тсразија и одвезао се до на гробље. Кондуктер објављује да је то последња станица и да трамвај не иде даље. Андро разрогачио очи и посматрајући кондуктера отпоче: — Слеаче, што си ме дО* вео у гробље имам ја то и у

Краљеву нећу ваљзда да уживам на гробљу. Возч ти мене брате негде на шљив >• вицу, макар јз платио и за мене и за тебе.“ Кад се врагио у Краљево причао је својим прчјатељима о жив зту Београду и нај вкше га је зачудило како онај силни свег не залута него св кч то нађе свој квчртир. А пошто се у Београду и ноћу не спава, то се оа непрестано у чуду пита: — Кад они свег у Беогрз ду спава! -< Сад у овом моменту Андро сигурно седи код газда вола и пегла шљивовацу.

Кад смо сгигли у Брезјак предузео сзч једну малу анкету по овим селима. Шга сам видео описаћу ниже, али за село темојте ме питази јер право да взм кзжем. а и као што сам взм већ рекао, незнам којз кућа ком селу ПОИ :здз. У једној кући наишао ^ам на мајку н ћерку заклане на кревету. Из причзња неких дозгао сам да су их заклзли пошто су над њима задовољили своје животињске страсти. Бидео сам јеану ж нскукојој су об* сисе одсечен?, а која је још била жива али од речи само је могла дч изговори и Бог им судио*. По свој прилици она је у< рзо и умр !а Ј-Р С У јој муге би;:е велике. Наишао сам у једној кући на једну женску необично лепу, по њеном лицу изгледала је ла је била девојка и лежала јв заклана, мртва на поду. Дојке су јој биле прободене, па ондз левз рука утурена је била до појаса, а поред ње је се опажал > пуно трагова извршене похоте. У једној кући нашго сам једно пзчеречено дете и на сва четири дувара окачен по један черег. У једној пак кући нзиш:о ГЛ И иа иршто од гоога оп<>гп још стрзшниЈе, на призор који је и мени натерао сузе на очи, премдз ја на све гледам потпуно хладно. Н? поду лежи заклана мзјка и дете од 4 5 год.а поред њих изе једно мање дете од 2 3 год. и непрестано гурка мајку. плаче п виче ,нано“. Зар има шго год страшније од овога? Па .зар има што год тугаљивије и зар има што год срамније од овог. ? Та ово ми'лим нису били у стању дз ураде ни Асирци. Па што нису заклали бар и овог јадног јздника, него га оставили дз се мучи и Д! не дз мира ,-и мртвим костима матери ким да се одмарају. Са овим се завршује мојз мала анчета по овим селима. Сутра ћу можда и преку су тра предузети дзугу по селу Коренити, шта будем видео записаћу, г сад одох да спавам уморан дугим маршем од Ззвлзке, и призорима које сам гледао.

Свој тој полицији била је дужност да хвата сумњиве љуДе, да обчлази взрош и га отвара куће и тражи оружје, што су они врло ревносно чи« нили. Немз куће и дворишта у коме нису улазили. Куће пак, које су нашли затворене отварали су калаузима, а када то није помогло разбијади су врзта и дању и ноћу. Под видом да траже оружје, све су боље куће отворили. С< бом нису дању ништа односили, већ су само разгледали има ли што скупоцено да се пр.здигне. Ноћу, кздч је сваки Београђаннн после 7-8 час. у вече морао спаваги, ти полициски органи долазали су понова у тии кућама и до зоре односили све, што ич са допало. Тако је то трајзло 8 дана и но!|И. 23 новембра, кздз је први трзмвај стао пред „Паризои* на Теразијама, официрч су се начичкали по њему. Узели су собом и директора трам ваја г. Е. Бисерса. Ј дан капетзн прво се научио да управља кочницзм. Ј*дан аматер са апаратом намештао се да ухеати снимке за биоскоп. Г. Висерс кзд је то видео, побеже са предње илзтформе у дну трамваја, завија > цигару и згурио се у угао. Најззд је трзмзај пошао, па опет враћао, и тако нехолико путн, а ашо м:мО* ДЦЛ П <"1IV. «о>шило

Пратплата на „ОгражГ ста1е један дннао изеечнс

У Женеви у Швзјцарској устзномљепа је међународнг’ информациона агенција за рат* пе заробљенвке и интернара* на лица. Адреса је оае агенцнје: А&епсе 1пкегпа(:10па1с бе геп5е1§петеп15 роиг 1еб рг1зо пшегз <Те ^иегге е1 1еб тГег пез. Оег^уез. (бшззе). Нз основу тач. 4 чл. 11 опште поштанске конвенције, кореспзнденција заробљемика или интерниран. лица предата пошти непосре*но или преко изве штајиих бироа, ослобођена су ■лаћања поштанских такса.

„Славији". Аматер је та^а от пред „Таково" и снимао с:'* по улици, „Москву". псруп ну Викторовићеву атотеку, биоскоп' Други ^аматер пг „М)Сквом“ снимао је томобила пуних офицчрг цан дебео виши официр, г у црвеној шајкачи и ирв кзо крв мундиру непресг је махно сабљом седећ. осталим официрима у ау. о* билу, а неколико вода •; ]н марширали крај њих. в* се они драли и певал Је то трајало из дан Нећ; проћи дуго кадч ћеио моћи врд те изиотаци е аустрис Бгогрзд у биоскопу, зето нарочито и х\ њчхове снзмке, дз бг . видела њих у Беогрз биоскопима. Трамвајч су раднли о . меника* до „Слав .јс' 1 винца*; Краљ Александр улицпм ЛО СмеДГрс: 13 СК'ч 'Ћ ма, до Новог Гробља и > тарском улицом до електр’, не фзбрчие. У н има су < возали само ауст, 1 Јс<л осј цири и војници беспдатн >. једзн грађанин није пуште у трамвај. Првих два да» трзмваји су пратилп страж. од дна војника, а доцније су ззрјали трамваји, без страже. по цео дан до 5 час. у веч готово увек празни. Арбј. '>

С ,

Последње вести уорбд За испфебљш

енглеску жњу

ПАРИЗ. 9. јануара — Нзпад цезелзна обалу имао је ту по:.л дзцу, шго је појачаз глеза против Немзчке и уверио цео енглески нгуОдотоме да је потребно разрушити немачко царство и уч гниги жртве како би немачка војска била сломиј на.

Висла

Петрогр д, 9. јзнуапа. — На десној обзла доњег г Висле, у пределу реке Падоктржеле и исгочније, нав . трузе непрестано у долиру са непрзјатељем. Било је б' секундарнзг значајз нз левој обали Висле и на Дујецу, нису донеле битнчх измена. Као и обично било је канш а пушчане паљбе на извгсним тачкама. У Букошини се центришу знатне аусгријске снаге. Са фракцускпх фроншоба Парв«, 9 јануара. — 8, јзн/ара близ; аса наш т од 77|75 мм изненашо је и ркпршгзо гр,лисанз оделен пешздчје. Н шга тешка аотиљерија ућугкз^а је немачче терије и бомбардовала са успехом рззлччче 'рзеирор непријатељеве. К »д Берз о Бак једзн р >в којИ смо мор. евакуиеати услед јаког боибЈрдовања понзвз смо зауз? и заробили гмо војнчке. ЈСамеши ха ђелгпјанце Копенхаген, 8. јачуара — Јазљају иа Р зисела, д* гтавни гувернер Белгијезтео нчрочзти порг на све имућ. белгијанце, који су нзпусгили земљу. Ако не ирате дс 28 фебруара све ће добзглице има и да пла десетоструку таксу од које ће се половина употребити у општу корио а друга половина у корчсг главног гувернера. Шбајцарска појачаба шрупе ха гршцп Париз, 9. јануара. —Телеграми из Швајцарск * јављају, да су услед неизвесности ситу~ције швајцарске трупе иа гранаци појачане на н„колико места.