Стража
/
I ~рака 4
Т Р А * А
Кпч| 15
Ј АРЛ4/-
Први корак у порок
( 26 )
— Коцка је пала Невенка је била не мало изненађена кад је ппсле куцања у њену собу ступио г. Нулаћ. Изненађење јој се о гдедало на лииу и Нулић је то опавио и зато се пожурио да јој објаснв свој и сувише рани долЈзак. — Госпођице видим на вашем липу изненађење. Молим вас дозволите ми да вем објасним шта ме је руководило да и после вашег писм-5 у коме сте ме позвали да дођем тек по подне пођем тако рано. Да ја сам нзненађека јер сам вас очекивала по подне У осталом не мења ствар. Ка« сте већ дошли ми Немо срвшити ствар! И ту га Невенка погледа од главе до пете. Нулнћ је осетио ову јачину њезина погледа. — Да, и ја мвслим тако. Н?Јбол»е ће бити ла се та ствгр још давас свршв. Само гсспсђице једну реч. Пре но што будете да-^и свој одговор хоћу још једнсм да вас опоменем ; У својој одлуци мудите ва* свим слсбодни. Н?мојте сео базирати ки са шта. Реаите ми онако како вам срце говори! У сваком сдучају »<и ћемо остати добрЈз оријатељ^! — ГоспОдиие Нулићу ваша нскреност мени |е добс о госната и ја ћу се њоме користити! Нулвћу је срце задрхта>' 0 . Он се бојао да одговор не буде негативан. — Дак/е, господине Нулвћу, ја сам псс*е вашег одласка дуго размкшљала о вашем предлогу. Али пардон, вас кисам ни понудила да сед нете. Изволте заузети мепо. Кад је Нулић сео Неке^к^ аастгви свој говој , — Да кко шт > сгм рекда ја сам о томе дуго размишљала и најзад сам
дошла до тога да приммм вашу попуду! Код оввх њених речп Нулик скочв са столице д ^хват:« јој ругу г поче је о( асипати иољупцима. — Пардон г. Нулкћу ргче му Невенка бранећи се од изливи Нулићевих осећајв! — Пре свега да вам из* несем сноје разлоге, па ако се ви са њича слзжете онда ништа в-<ше н* стоји ^а путу да закључимо брак! — Нулић је неко време ћутао затпм ре«е гагвнм одлучно: — Ја гри«а»' све ваше равлоге н ево дајем реч ла нећу правити ииктво пвтзње! Невенка се насмејзлз! — Не господипе. Хоћу да вам искажем све. Хоћу да вас упознам са својнм раз* лозима!
п
На
го/ом окомку једнога брега НекоАИКО сенки мирно у тами стоје. И док бела плзнина од снега, хуји. И ветрови ваљају се сами Те ен*<е што тихо и шапатом збор«, И догсвор неки чине, међу собсм. Јунаци! што р^чи в делима творе, Везаии љубављу, и заклети гробом. Напослетку тр* се одвојнше, друга С рад<>шћу иекви, веселога сриа, Хвгтише се мирно, планине и луга У онка што оста, сндко срц в грца. И твш^на опет свуд завлада мр-^ва, Зимогрозни ветар дувао ј®
И дрхти пданива, као каква жртва, Чини се да сама ноћ поче да идаче. Огрнути ветром и посути сиегом, Погурени мало, сад су брзо ■шл*, И за тила ч*сак претрчаше брег/ м, И тада су сни њнној стражн арншди. Извадише бомбе и за тилт часак, Мнрно и без речн учииише чуда Уз посмртни узвик н ужасни грасак Тишина је онет завдадала свуда. Ал’ аа кратко време, јер друговм смрт* Јурнуше с’ бомбама на логоре И.ИИ«, И бацвше. Швабе бежећ* ко хрти, Траже сиае од смрт* од хладие нланкнеОфвцири с’ муквм враћају их горе, Ал’ се сада свако о животу стара, Горе нег(' када до нокта догоре Уплажи се војска снлнога ћесара. Сад бомбе почеше праштатн све јаче, Топов« ■ пушке као гром се хоре, Цеда иојска сада стргшну борбу заче, Све планине јече и небеса горе. Српска војска тадг чаправи чуцеса, И победу добк н-з целоме фронту, И р.ора сребрна већ грли небеса, И сукце се родн на св м хор '?;ОН‘у. Обасја три хумне, покриввне снегом, А крстаче беле као да нам зборе, Мирмо почквају под овијем брегом Јунац* што речи и делима творе. Милорад Ар г енајевић
ш&шт ; г копшжм Уедена |У1илкић|
МОДИСКИНзА
$ Извештавб евоје нуштерије да }е понова^ I отворад евоју радњу и Д 1 зи«*** ше-^
ж ширв продзје по врдо ниекој цени. Џ 10 4-
ш ш т
Жј-шшштттшџ
т:<т*-ттт тттш т$ттжшж т 1 ОТВОРЕНА Ј Е | | КПЖАРСКА ТРГОМНА § П&је Ђ‘ Мијатоввћа Џ Ш П У БЕОГРАДУ 3-3 'Ш
ПГЧАТОРЕЗАЧКА РАДЊА ИЗ БЕОГРАДА ГЏШ
Џи
Обреновића ул*ца јпреко вута „Руског Цара“ у Нишу пр*«а алручбиве псчата и штамбнљг. Гравира ал«твс и еребрк« стварк, вврађујс брзо и солшјно *о умсреп*] ценв. На вахтсв шаље свој 9 илустрованв неновнвк. 4—10
Наш мили в никад неирежгљени брат, син и.т.д + Јђукшџ ]. јУкобик редов 3 ч*те 4 бат. 12 вука „Цара Лазара" погинуо >« на 1 !'>ложају 11 мтвамбра 1914 годи.че у борби на Ком'б»р?). ОЖАЛОШЋЕНИ: п тац Јсвђсније ; м*та Драгцња; брат Вукашин , об-1 В'зник 10 даубтчке б*тер*ре и оствла фтмилија.
уреднрштво прнма огпввг по умгреној ценн
ШТАМПАРИЈА
■ЈСТМ|
Драг. Грегорића и Друга
I
ВЕОГРАД Космајска улица бр. 22.
БЕОГРАД
Препоручује се поипосаном грађанству за кзраду сваковрсног штанпарсног послакао: часописа, цирнугчрс, вињ* та, свадбених позивн ца, веренични* нарти, посмртних листа Шшамхгртја је ("М«р1г1гх> са мгјмобедфх сдвЈша, зхаракх » дшјаш, _ ШЖШ1 ’\1 (К11ГОВ (8 ОДШ 1ШАМ! ПВШ I Ш Ш 1АБМ 11 (ИШЛ. В Г! №11 ВШ 11Ш ШПП 13 ПП]1! ЗШШ1 №. Ш1ГИЈШШ8Ј!
ИЗрада јв чи«та и браа, — Цвна умврвна.
(1Нч»»иа И»ш. ГротбрабГ — КЗЕЕДска б|К 72
Заступвик к влкс!ника и одговорки урсдвнк Лобрве.о! Зорим ул. 12