Стража

С Т Р г Ж' А

Врој 23

твст против „великог војничког маневра* који он спрема да изведе у Манџурија. Кина хоће да искористи ову згодну прилику да сузбије Русију из Монголије и Манџурије, а аа тим ће пријавити своје претензије и на Тихи Океан. И ето тако, данас стојимо тек пред другом фазом светскога рата, пред новом опасности. А за њом Не, иожда доћи и трећа; и ко зна шта ће још бити и када ће се ово бесно захуктало коло зауставити... РАБОШ — Хладан туш Нађох сс у једној овдзшњој редакцији, с једниж својим стаоим школсквм другом, који је у политичком покрегу наше Отаџбине играо важну улогу. Рекох му, како сам чуо, да се код њега налазе кључевн од стана једног нашег друга, па како је исти ожењен једном мојом рођаком, то му се обраћам молбом, дз у друштву с мојом сестром видим шта су неаријатељи од њего ве имаовине опљачкали и одкеш, пошто моја сестра зиа увелико све шта је у кући Мислио сам, да ћу наићи на највећу предусретљивост, али бејах изненгђен од негостољубивог пријема. Мој стари друг одговорио ми је, ако желим да видим шта је нестало ја бих имао да пишем шураку нашег друга, који се сада надаза у Ни« шу, па кад од овога добијем одговор, онда ће ми он дата кључеве од стзна иначе не, пошто, рече он, београдски Ришлија није му о томе ништа говорио:

(На адркеу с- Маикстра Народке Привреде)

Крагујевац, 18-1-1915 г. Најважније намирнице у ово дсба године, несумњиво су: Хлеб и дрва. На, што је хлеб толико оскузео, још се и да рззумети, — премда би и ту требало мало ковтрзле, али. да дрва,

дрва обична сељачка, неуметренз највећма и сирова, толикг ^зде сскупе, код шумовате околине наше, то је овде једно велико чудо, и питање!.. Рззумеио ми, да је тежак и сзобраћај у ово добз; дг се нема и довољно превозних срестава; да је и мушке снаге доста у рзту, — све рззу мемо; али, да ,една кола дрва, која су пре дта била 5, сада коштају 15—20 динара, то накако не разумемо. То је ординарно уаењивање Крагујевчана, у коме ,е најтгжа стрзна та, што се свг та дрза мзхом секу у државним околним шумааа, и пролазе без кентроле наовд. пијацу, и поред шумских орга на, овдашње око. шумске управе, који се сербе« ш.-тају по вароши! Упозоравзјући на ову окол« ност, ми молимо господина Министра Нар. Привреде. да својом иницијагивом, помогне овој вароши. и да овдашњим гаумским оргачима нареди, да поведу рачуна о овим горосечпима, који чак и туђз државна — дрвз I родају, у своју корист по баснословне високу цену. Ошигина крагујевачка, к јз се је осеззпила са узимањем продаје гаеа у своје руке, до« бро бч учинила, да се позабави и размишљањем: на који ће начин најлакше да снзбде своје грађане и дрвима. Што се тиче скупоће хле6г, — остављамо ту ствар на р. снрзвљање онима, који су нај! тлежиији. С.

БУКУРЕШТ, 20. јан.

Овдгшњи лнстови до^ носе, да ће Генадијев по своме повратау нз Г’има св^атит« у Беч. Верује се даће Гепадијев том приликомд а са аустриг ким државницимл прсговара о даљем држању Бугарске,

Папа к Фрп — Папа покугаава да спа се Фрању и Аустрију. БЕЧ, 20. јануара. Између Беча и посланика при Ватикану из мењано је кеколико депеша. У круговима бли* ским влзди говорк се како је послзник успео да придобије Папу да овај поведе ионова ак-

Још се старе ране нису излечале, још се јасно познзваху трагови прошлих два рата и једне арнаутске буне, а већ се и трећк (а ми га с правом можемо назватв и четвоти) рат појави па прагу. Било је то месеца јуна када се цела природа обукла у свечано рухо, када је служба божија у цркви прираде била у пуном јеку, и када су птнце иевачице величале у својим песмама свемогућега, одазале хвалу његовој мудростг и скли и велакој бл.гонаклсностн, Јуна 15 ог взсколико Српство слави и празнује Видов« дан као најзмачајнији дан у историји Срба, овај дан као да је нарочито едређен да буде сзедок свима великим догађајима Срба и Србије. Он је био свс-док врвпасги срлске на Косову 1389 год. он је хтео сада у 1914 год. после равних 520 год. бити све док заскрсењу целог Српства и уједињењу двеју српских земаља систанком српског н црнвгорског краља на Косову. У овом састанку српских краљева гледало је васколико Срлство иешто велико, нешто идеално, нешто што засићава мирисом ослобођења и испуњава надом. У груписању Ср баје и Црне Горе олзчавао

цију за мир. По вести из истог извора пзпа је свима верским поглавицама католичке цркве зараћеним државама наложио да отпочну да са предикаоница про повгдају мир. У бечким зладајућим круговима надају се да ће озај керак пашж уродити плодом и склонч с.у н^ све жртве! —

се почетак ослобођења свега Сраства и осгварења век твлих српских идеала о уједињењу целога Српства у једну Еели« ку и моћну државу. То су на жалост увиделм непријатељи Срба и Србије, па бојећи се да то одужење не буде фаталко по њих и њчхове интересе, почеше на сва уста доказивати како тај сасганак није на своме мвсту и да му сад није време. Неки су отишлч тако далеко да су већ почели да прете, а једва суседнз држава изјавила је да она унију Србије са Црном Гором неможе никако дозволити док јој ове неуступе неке територијалне гарз 1 "'">е (Ловћен.) Викали су, дџказивали су и дигли читзв урнебес у циљу спречавзња тога састанка, док га на послетку и не спречише. Сасганак краљева није био, ала је се 15. јуна ипак десило нешто особито, нешто велико и страшно, нешто шго заудара на усирену крв и смрди на барут. 15 јануара погину у Сарајеву највећи непријатељ Срба и Србије, надвојвода Фра-ј ња Фердинанд, каследник пре* сголз Аустроугарске и његова супруга. Вгст ме је о томе, морам признати обрадовала до лудила; али ми та рдост

ИЗ СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА — Видов-дан. — Судбоносан дан по Српство. —

би краткога века, јер после шжолико дана видех да Аустрија крави Србију за смрт Фрање Фердинанда. Нека хладна струја прође ми кроз цело тело, а у мислима ми се поче и преко моје воље наметати питање: шта ћемо радити ако будемо усамљени? Шга ћемо радити ако не будемо имали прнјатеља? Зар да и после толиког ратовања, после толкких поднесених мука, ипак паднемо као жртва насиља једне смутљивкце? Не, то нпти може, нити хоће да буде! Србија а сраски народ издржали су казну од 500 година; она је покајала своје грехове пред богом, ако их је имала и сад може ведра чела и чиста ср« ца да се када и очечује божију прмоћ. Вгра у бога и нада у његову поиоћ испу* њавала је иело моје бнће и ја у томе нисам се превзрио, јер нас пријатељч одмах узеше у заштиту.

13 — Цртице из тр..лаестодневеог роиства под Аустријанцима. Претпоследњег дана аустријског борав^а у Београ« ду, гонила су три њихоза жандара једну гомилу људи, санупљених са улице, на зборно место у сквер на Теразијана. ^Међу тим људима беше и једак омален, коштуњав и постарији човек. Ишли су журно, док се п менути човек скрете и једном од жандара рече: ,,Не могу тако брзо, икам сипњу!“ ,,3нам и одговори жандар ,,вас срце боли" и подругљиво се ссмехну.

Нш пздељен на ивартовс Да би се извела што успешнија кгнтрода од стране полиције — над грађанство у погледу испуњавања њихових грађанских дужности пре-

фЕД>ТОН ЖЕНА У ОКОВКМА — Истинити догађај из београдског * живота Какав је то карактер једнога мужа, који шаље своје другове код своје жене у циљу напаствовања и обешчашћавања? Напр. он је цослао једног детектива, наравно док је он био у другој вароши, да се код н. )гове жене пред сгави као његов друг, који јој доноси псздраве од мужа, позавајући је на пиво код „Москве“. После неколико дана загуда писмом овако: „Жено! И 8Ко ја нисам у Београду ја нпак све знам шта ти радпш. Пази добро немој да ме осрамотиш јер ћу бруку да направим, Код тебе долаве разни сумњиви типови сигурно твоји љубазници л воде

те код „Москве“ и по другим кафанама", Дск он њој тако пише, дотле с<* јн забавља у шзнтану с певачицама задовсљзвајући своје дивље поохтеве. Од силног угурсузлука он је многе чес те људе изгрдио због жене приписујући им кривице, За њу су наступила најгори дани јерјојје била горе него да је у оковима. Није сиела нигде да се поја* ви нити да разговара. Својој кући није такође смела да одлази, то је за њу било нај* строжије забрањено. Тако радећи он је за годину дана постигао да код своје жене изазове сг лну мржњу према њему. Једно због тога што јој није р:довно слао трошак, већ је моргла, код свог законитог мужа да гладује а друго због тога што ју је држао у око вима она се реши да га најзад остави.

Развзд брака то је једна у опште непопулзрна ствар и одуговлачи се по неколико година док се приведе крају. Госпођа се ргшила да на један са свим други начин рашчиоти са својим мужем што пре. И тај пут је био најбржи. У место да се разводи с мужем код духовног суда госпођа се досети своме јаду и ресги се да пређе у Мојсијеву веру. Чим је зд ово М. дознао одмах је почео да ретерира и пречо својих агената, преко оних истих који су је гонили, почео је да инпрвенише у корист његову, т. ј. да се она њему врати обећавајући јој да ће у будуће бити добар муж и да је неће гонити Госпођз је ову његову интервенцију сматрала да је то само моментални наступ лу дила и аа то није ни узела ту интервенцију за озбиљну већ продужила свој посао и

даље око прелаза у Мојсијеву веру. Сад су настали најкритичнији дани за мужа јој, јер је снд тек увидео да се жена не шали и да се тврдо решила да учини крзј својој патња. Једнога дана он је сретне у друштву са здвокатом. 'Паднувши на колена стаде је молити: — Озрости ми мила жено, .. 1 ти се м?ни, ја ћу те пазиги као икону као сунце. Госпођа одмахну руком и продужи пут даље. У Рабинеровој канцеларији, где је госпођа имала да изврши обред, који је при прелазу једне вере потребан, рекла је Рабинеру, да јој је жат што се одриче своје вере али боље је и то да учини него ли да живз умре у око* вима мужа, у оковима звера који је пуних 12 годчна мучио. Тако се ова честита жена, пуна материнске неге и љу-

бави спасла звера човеча, а он за казну ено га и даиас лежи од заразе у болници.

Ш ш*«т — Једна слика лмгора. Када смо нап-штали Бгогрзд сви жалос скуждени и изнемогли, после дужег путовања стигосм ј и у Влашко Поље. Ту у једној велг )ј пространој пољани стадосмо да се одморимо. Носле малог од» Јраручасмо а затим по' !Смо се и растурисмо се I оји. Снуждени бринући з :војим милим и драгим ксји су осгали на дому, за женом и децом. Најзад и ми се кренусмо. Ма хинално окренем главу да видим колики је брОЈ људи који се крећу и ту спазим једну жену, не баш тгко стару, сред њчх годана, доста лепа, сга-