Стража

број 37

БЕОГРАД ПЕТАК 6 Ф’ У РУЈ ГА 1915.

Гсд*и& V

Стам Р«даи(*|е ■ Админ.: Квсмвјека јл. *ј». Ж.

бгласж се а»)У У Адма«. Не«« утв|1«е1(а. Оеплакеаа се анома ае «р»иају. — Рукопасш се «е ае шраћ-гчу. Пвсма, рук«»«се, ивгац м сие осгадв *т» се »диса 0а лист, влат« »ласпгигтду листа.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.ч !092 И. 1 ЛТ8»' смгх Ј б Ч. ПРе П('»д.-.

Адреса за телеграме: ,СТРАЖА“ - ЕГСГР Претидат« аа Србшју ка копта: х* гвд*»» . . . Ди*. 12 .„ мес» иес*в* „ 5,„ трк мвсеаа . „ 3.„ јег.аи месеа . „ 1.Претплата за аисстраиство |>.т пошта: на годапу . . . Дан *♦. „ шест мес&ша „ !в. „ трв м^-сеаа . „ 7»#

Т1ЛЕФ0Н ШТАМПАРИЈ1 1092

Бугарска спречава Румунију

Сенздцпоно ошкрићс „Ввашоруда"

БУКУРЕШТ, 5 фгбрувра

За]ш кој ( л је бугарска влада за&ључила у Немачкој извзива у овдгшњим политичким круговима сумњу. Ј ( Винторул ,, кс]и стој^ близу данзшње владе доаео је поводсш згкључењ?, ззјм«д бугарског сво откриће, које је изаЗвало севззшају у политичким кругов^мз. „Новац који је Бугарска добила од Немачке откупна је цена по неутралност Бугарске и гаранција, да ће Бугарска оног тренутка учинити упад у Румунију, чим ова буде ступила у акцију и уђе у Трансилванију! Новац добивен у Немачкој греба да унесе понова немире и норемети мир, који је и Бугарској неопходно потребан!" Озо откриће ЕЈЗаЗвапо с-изшију у полатичким круговима и бугарски посланик г. Омеун Радев посетио је министра председника Братијгна и са њиме дуго иокферисао поводом овог откркћа.

Потучгнз на сви*а поаицк-' јама, претерани кз освс.јеигх области баш у ом. м треиутку када су сдавили победу икада су »ј куцањ чаша пуввм скупоценсг вина к,икали „хура“ и сањал« о ковим победама, и орд нг.ма к ччнозима Аустријакци су укутали. Њи хова обесна дрека, њнхово самохвалисање све је то отишло у праг и иепео, а снови о новим победама рззлили се као мехурићи од сапуна. Неактквни према нзшнма онн су се дали на друга носао, са којег су мислилн да беру победе * лаворове венце. Преко својих агенАта успе* ли су да потпллте иеколвко дрипаца из Албаннје, И тако једна држзва, која је до јуче билз сила првог реда, државз, којз се хвалила својом кул туром, цивилизацијом, н шла се на истом послу са полудмвљвм арнаутским хордама в дрнпп*"'* Алн под ;к«жним ударцнма српске прекаљене мншнце Аустрнја је н на оном пољутучеша. Аустриске хорде после првог озбиљног суксба разбнле су смажан бедем поднгнут од нашнх оштрнх б ајонета. Бесна због пораза Ауст<:н> јанци су се жредали бескилу бомбардујућн Београд н убн јајућ:« мирно становвиштво. Не могућн да јаве св(ЈЈ*ма о сјајиој победи, они се у своме варварсхом бесу аадовољавају што рушекуће.шго кваре улчпе, што убнјају. И прекјуче је Београд нонов .1 у црнп вавнјен. Преко тридесет жртааа азло је. Преко тридесет норих свежих војннка погинуло јс ?а Вели< ку СрГију. А,"и иије далеко онзј дан када ћенгша храбра војска осветити в њнх као и оне естале гробове ма Церу, Јадру, Кпсмају, Конатмцн и другим нашим славним разбојиштнма. — Неоаравдане жеље Бугара — Наш извештај АТИНА, 3. феб. У свдашњим нолнтичкнм круговнма попреко се гледа на агнтацију, коју бугарска влада чини преко снојих аге« ната у Кавалн, Серезу н Дрз ми. Грчкн пссланнк насс фнј

ском двору неко«»ко је нута до сада чиино представке због овога, али смутње ни до да« кас још иису престале. Како се у једном делу јав ности осећа тежња, да се н са Бугарском, као и са Турском једном већ мора иа чнстину, то сам посетно једн >г угледиог политмчара, који ме је, кад је чуо да сам доиисн»к једног српског листа, радо примио н био љубазан да мн да ова објашњења. — Питате ке, да ли бугарско ров ње у нашим ноиш крајевииа треба узети као праву опасногт по мнр на Бзлкану? На првн поглец ово питање је мзлог значаја и можда му политичарм не бм придавадн велику важност. Међутим за нас, па и да ка* жем н 3» цео Балкан, оно је горуће питање, онојепмтање: да ли ће већ једном на Балкану доћи до тако жељенсг мира, нарочито сада иада се ваша отаџбина налази у рату а када је снтуацнја таква да сваког часа и ми будено стала у ред ратујуких држава! — Пардон, да васпрекинем, Ви рекосте да је сктуацнја таква, да сваког часа н вж — ту ја разумем не само Грчку, већ и остале државе ступе у борбу. Да ли бм сте ми могли рећн којој бн стра ни пришла ваш§ отаџбина у случају и»еног учешћа у ак« цију?

— Расправљзње тога питања одвел .1 би насдалеко рече ми смешеки се г. Н. (ја му име не износим по њего* вој жељ«), и ми бв се уда љкла од предмета. Могу вам само рећи да је расположсње целог грчког народа наспрам оне иацаје, са којом је 1912 године повела раг за слободу потиштених народа! Ја држим да вам је ово неколико речи до:та. Реч је била о бугарском ровењу у нашвм новим земљама. Ми смо већ неколико пута чннили покушаје и при јатељске савете код софијске владе, да се са осим већ јед ном пресгане. Међутим, и ако смо добили увск задовеља вајућг одговоре, све је ипзк остало по старом; шта внше ровења су узела још гаире ра»мере, а у Бугарској се појави«а струја која ни мање ки више већ хоће Кавалу, Драму и Серез, тврдећи како су то чисто бугарске вароши, и како је њихова околина насељена чистим Бугарима. Ово је нетачно. Када смо ми оц мах после рата са Бугарима, са бугарском комнсвјом повлачилн границу, тадл је на лицу места утврђено да је становнмштво у већинн грч«о и да су Бугарм у таквој мањ-им да би њихове векакве претензнје бмпе мзазмвање. И према томе Грчка влада еиергично гони све оне емутљввце

који буду реметилм ред у мовим земљама. Ми вишемсћем 1 чинмти ннкакве кораке код бугарскс в :аде. А дође л* до каквмх опаоних размерг, Грчка сс неће устезатм, да се лати к оружја у одбраву својих несумњивих права! Са овзко ратобсрним за» вршетком била је и мојн посета приведеич крају и ја му се најљубгзннје захвалих иа обавештењу. Сантјаго

Нљачка на железницама. У албум ониа многобројних пљзчки на жел«:знкцама о којимајевгш цењени ли.тввше вута пнсао орстите и ову пљачку. Шеф станице у В. на Косову ни једном трговцу, кад траже вагоне, неће поручнти ии доиавитн нм вагоне, док му дотични трговац у мапред за сваки вагон нвда по једну банку на име бакшвша за „услугу*.

№ 1111 №ЈШ — Немир и самовоља оп« штинских судова. Ратме шршлмке потисле су ммога пнтања у позадмни, те