Стража

Број 41

Година V

БЕОГРАД УТОРАК 10 ФЕБРУАРА 1915.

Адреса за телеграме: „СТРАЖА" - БвОГРАД Претплата за Србију на пешти: на годииу . • . Дмн. 12,, шест месеци , 5., три месема . , 3.„ једаи месец . „ 1,— » Претплата за ииостраастк» на поштн: на годину . . .Диш. 3*.„ шеет месецн „ 15. „ три м^сеца . „ 7.5*

ТЕЛЕФОН УРЕЦНИШТВ . 1092 ИЗЛЗЗИ СВЗКИ ДЗН V 6 Ч ПОР ПОДН , ТБ/1ЕФОН Ш ТАМГ'АИ4ЈЕ 1092 Гробар Аустрије У спордзуму са 1)шмом Жвса је усаео да аусшрвјска бојска ебакувле мађарску шервшорвју. РИМ, 9. фебругуа Вест „Ђорнале д’ Итал> ја м да је густријска војс^са ншустула Мгђарску и дп је упућена на запад, на француско бсјиште, дск је немачка вс]ска упућена у М Нарску, у румским дмшзматским круг вима рпзно се ту* Мхчи. Јелна истакнутија полит5*чка личиост римског дипломатског тела у разговору са једнш талијанским политичаром дала је о днслокацији трупа овакав су^: Колико сам ја успео да сазнам ова дислокација, која је изненадила све војне кругове у Европи, извршена је по вољи самог немачког кајзера. Ок је стално наговарао графа Тису, шефа пештанске владе, да овај тражи од главног шгаба, да аустријске трупе напусте Угарску а дасе одбрана овеповери или Мађарима или Немцима. Међутим штаб је ово одбијао. После овога опет у споразуму са немачким царем, пештанска влада је престала да хране аустријанце а уједно је забрањен извоз хране из Угарске за Аустрију. Тиме је гл. штаб био приморан да новуче аустријске трупе из Мађарске. Но бојећи се побуне, штаб је у место маћара послао у Угарску немце. Ја у овој промени гледам крах Хабсбурговаца, у корист Хоенцолерна.

Стан Редакције н Админ.: Космајска ул. «р. 22. Огласи се дају у Админ. Цена утврђена. ^еплаћепа се писма не приаају. — Рукописи се не не враћају. Пнсма, рукописе, новац и ■гве остало што се односи аа лист, слати власнпштву листа.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

■

БЕЗ ХРАНЕ

Скоро смо писали, да се у Аустрнји и Немачкој одавно почела осећата оскудица у брашну и о мерама и покушајнмз, к -је су обе лржаве употребиче да се бар за неко време снабдеју брашном и да спрече неминовну катастрофу која ће наС|упити чим се у обема државама исцрпе и по слеањи изворж Сви пак, на ши Нописи примани су са резервом. И на тај начин факта еоја смо изнели примљени као прсста аргументација. Ми нисмо ни мзло били овим изненађени. Сада пак и сами њихови листова и поред строге цензуре дсносе вести о огромној оскудици, која по ражава в/ 1 адајуће кругове и која ће за најкраће време имаш страшае последице у земљзма, које су се тако не-

смишљено и брзо бациле у вртлог пропасти. Један од највзжнијих аустријских листова „Нова Слободна Преса" даје нам оправдањз у нашем ми шљењу а у исто време и доказује наше рзније аргументе. Несумњиво је и, сигурно, да је и у Аустрији и у Немзч кој настало зло стање због оскулице и за кратко вре»е нестаће браш»а. По „Преси“ којој морамо веровати, у о бема државама је брашно н* измаку и услед тога владе су издале наредбе да се брашно штеди колико је год могуће и да се не троши ни онолино колико је неопходно потребно У тим се наредбама пропи сује да један грађанин у Ау. стрији и Немачкој не сшепЈтрошити више од четврт киле брашна дневно.

Сваки пак, онај грађанин, који би се огрешио о ову наредбу псдлеже строгим казнама! У вези са овим фактима, које нам да]е „Пр са“ морамо се обрнути и на покушаје Немачке, да се снабде хра ном, бар за извесно време. Немачка је пре извесног «ремена покуш ла, да се снабде житом и брашнсм из Амерн ке бродовима, којг с\г носиги заставе неутралних држава. Али им је и тај покушај осујећен јер су савезници не уморно пезила на сваки покрет Немачке. Притерана у пристакншта, а под ужасним бичем — глађу — Н мци су бацили и по следњи адут, почела је подводним бродовимз да напада енглеску флоту, која )ој неда ни да мрдне. Оваквом својом политиком Немачка се нада да ће за кратко време бити бар прибаижно једнака на

мору са Савезницима, а тобн јој много псмогло јер би мо> гла да дође лакше до хране. Али је више но силурно да ће им се и тај покушај изјаловити и дочекати срсћу сви ју ранијих, псштоје без сум ње савезничка фтота и поред свију напора Немаиа, да је ослабе, опет на)јаза и она ће увек моћи одолети нападима немачке флоте исто као што је војска одезела и одбила нападе на суву па чзк успела и да их потисне.

Епиграм Поћерак и Фрања Од кад стругну ш Србије Фон ПоНерак сузе лије Као сињи кам'; А цар Фрања круну гази. На сво/у се војску плази Изеде га срам.

У бр. 34 „Стоаже" од 3 ов. мца г. Драг. М. Димитрије* вић шеф стан у пензији покушао је да на њему познати начин докаже како је уне та пол тика на нашој железници, и да укаже рђав последице које се дешавају и које се могу десити истичући партијске интересе изнад држ-вних Ј * > ничзму не бкх имао ништа противу тога, чак шта више могао бих и помоћи г. Димнтрију дз се ова ствар изведе и овога стањз само ако би то могло. Али мене збиља чуди једна ствар да се г. Димитријсвић са овим чланцима јаеља сада када има најмање места зато, и када имамо да расправљамо многе прече националне ст«ари. Мо* гао бих још и да разумем г. Димитрвјевића кад би то би-