Стража

Брпј 42

БЕОГРАД СРЕДА 11 ФЕБРУАРА 1915

Година V

Стан Редакције и Админ.: Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у Админ. Цена утврђена. Неплаћена се писма не приаају. — Рукописи се не не враћају.

Ли:ма, рукописе, новац в *ве истало што се односг лист, слатн власништву листа.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092 ИЗЈШЗИ С.взки ДЗН у 6 Ч ПОР ПОЈОН* ,

Адреса за телеграме: „СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплат .1 аа Србију на поштп: на годину . • . Дин. 12,. шест месеци „ 5.„ три месеца . „ 3.„ један месец . „ 1,Претплата за лпостранств на пошти: на годнну . . .Дин. 30. „ шест месецн „ 15. „ трн м^сеца . „ 7.5°

ТЕ/1ЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Наша артилерија ^анкет смрти и/ш погиби|а у Земуну - извештај „ стражи " - АТИНА, 9. фебруар а Дејство српске артилерије за време бомбардовања Београда изазв?по је панику у бечким војним круговим! а нарочито у јужној војсци која је у самом Земуну изгубила једног генерала, преко тридесет официра и око 300 војника, Овдашњи аустријски посланик добио је о погибији ову вест, која је, иако се држи у највећој тајности ипак продрла у војче кругсве: „Главна команда известила је штаб јужне војске да је у Карпатима заробљено преко два корпуса Руса. У част те победе, командант Земуна давао је банкет, на који су дошли сви официри са командантом дивизије која се налази на позицијама око Земуна. Банкет је држан у хотел „Штрајхеру“ и баш у тренутку када је генерал поздрављао цара и владу, силан тресак праћен још силнијом експлозијом учини крај банкету. Кад се после неколико минута рашчистио дим „хотел“ је био рушевина. Генерал и још 37 официра, нижих и виших били су мртви. О овоме је одмах извешген командант јужне војске ерцхерцог Евгеније, који је око пола ноћи дошао у Земун и присуствовао сахрани погинулих. Неколико других граната оштетиле су касарне у којима је погинуло преко 300 војника! сантјаго .

№111Н — допис и За сваког јавног радникз, за сваког мисленог човекз, за свгког оног који ма и из при крајка посматра фазе кроз које пролази Бугарска, и најзад за сваког поштеног и искреног политичара јасно је да Бугарска преживљује критичн дане. Вртлог, у који је Бугарска угурана опасан Је не само по њен парламентарни живот, по њен демократски поредак, по њене сл.;боде, већ је опасан и по њену судућност, по њену независност. До пое пет година позната и признавана као прва држава на Балкану, која је увек прет-

Софије —

СОФИЈА, 9. фебруара постављана осталим балканским дпжавицама, данас је Бугарска дочекала, да се на њу пр«ко рамена гледа, да се о њој гпвори са већии, понижењем но што се раније говорило о Турској. Некада љубимче моћне Русије, којој је Русија чинила највеће услуге, данас је Бугарска ругло за руско јавно мњење, и дочекала је, да јој се јавно до баци, да је издајница Словенства, и да није заслужна оне крве и оних костију проли* вене и посејаних по Балкану. Како је са Русијом, тако је и са Франпуском, није боље

ни са Енглеском, а о држању и мишљењу балканских држа вица да и не говоргмо. Па да се упитамо због чега све то? Шта је томе узрбк? Руским утицајем 19Р године балканске државице ушле заједно у борбу против Тур ске. И сви се данас још сећамо оних манифгстација оних члангка публикованих у ев ропским листовима у којима су Бугзри исчицани као нај* напреднији народ на Балкану. Сви се још сећамо [усклика јеаног немачког научника: Гле новог Јапана. А данас? Данас тај Јапан преж.љљује псс л ње своје дане. Али своме одуше ми нисмо умели да одредиио границе, ' је једногч дана после славне војне дош'’-' тање о деоби, ми јс .^ек заслепљени успехом и чз^у

скивани похва:ама сагерманске сграна одбили смо позив словенске Русије да идемо на Суд. И дошао је фатални 17 Јули. И од тада настају црни дани за Бугарску. Па ипак, ни промена на влади, ни про мена у дипломатском телу, па чак ни хла ан туш на Бре галници (ја сам поштен Бугарин и признајем да је по раз на Брегалниш' био највећи уаар за Бугаоску од кад ипстоји као самостална) нису н« мало утицале на правац наше полигике. Она је и дзље ишла германским нодама, само што је сада сасв^ м запловила "има. У таквом стању загекла нас је и знаменита 1914 година. Све поштено дигло се у одбргну малих и поштених народа. Све се дигло против империјалистичких тежњи Г ер

мана. Уз Словене стали су и Романи, па чзк и жути Јапан, само је Словенска Бугарска осг^ла и даље иако не уз Гер* мане. а оно, ипак против Словенста. И т.^да под утиском таквог стања руски листови, чзји су дотле ступци бали пуни хпмна Бугарској, болно су узвикнули: ко није уз нас, против нас је! — Али ми ни то лисмо разумели и продужили смо да вод|*мо тако звану политику не/тралности, која ни]е ништа друго, до политика лојалности према Аустрији и Немачкој. И у томе лежи фаталност, која може бити опасна само по Бугаре и Бугарску! Досадашњкм ратом успеси Савезника огромни су и може се слобдно рећи да је и коначна победа на њиховој страни. И чему се тада може на-