Стража

Број 46

БЕОГРАД НЕДЕЉА 15 ФЕБРУАРА 1915.

Година V

Стан Редакције и Админ.: Космајска ул. 6р. 22.

Огласи се дају у Адмии. Цена утврђена. Неплаћена се писма не при■ају. — Рукописи се не не враћају. Пвсма, рукописе, новац и •ве остало што се односи вж ллст, слати власнпштву листа.

Адреса за телеграме: „СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплатл за Србију на пошти: на годину . • . Дин. 12,„ шест месеци „ 5.„ три месеца . „ 3.„ једаи месец . „ 1,Претплата за ииостранстго на пошти: на годину . . .Дпн. 30.„ шест месецп „ 15.„ три м»сеца. „ 7.50

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092 ИЗЛЗЗИ СВЗКИ дан у 6 Ч. ППР поцн . ТЕЛЕФОН ШТАМПдРИЈЕ 1092

Русија о Румунији

Зажк! изјаби руског ]У1аиасшра Ккосиранах Зела БУКУРЕШТ, 14. фебр.

У присуству посланика на букурешком двору, г. Поклевског и посданика Дијамандиса, Сазонов је пред неколико страних кореспондената, о држању Румуније рекао ове значајне речи: — Сви се варају, који држе да ми од Румуније очекујемо какву помоћ. Ми од Румуније то неочекујемо јер сам ртни ударац непријатељу моаа задати наша и наших савезника рука. Ми остављамо Румунији одрешене руке, дасеонредели у своме даљем држању, али увек смо готови да интересе наше и наших савезника бранимо. Ми у овај раг нисмо ушли у циљу завојевања, већ да би малим народима помогли. Зато ми ћемо Румунији увек помоћи ако она хоће да ослободи своје сапдеменике од даљег ропства!

Ш |НР НИШ, 14 фебруара. На горњем току Дрима вокушали су Арнаути јуче нов напад на нашу територију; Нападачи нису успглл продрети дубље на наше зсмљиште, јер их је војска брзо сузбила. Наше су жртве м?ле, Рада т и ш ии

II Нека се грађанима узме, на правп ној оснсви, оно што они имају да даду држави према ств рном свом стању, а после нека им се засебно тра жи да поанесу ратне терете, V вид оатне п >резе, и онда ће правда бити задовољена, а овако не. Ми смо тврдо у* верени да ће, кад се буду дознале цифре поргзе, бити масе жалбе, и сумњгм т да ке држава доки до свога потра' живањз. Нгша је искрена жел>а да се у томе преваримо.

То је што се тиче глобалне суме порезе коју виск тражи од грађа а нове Србије. Што се тиче самог распореда на округе, ми о томе још ништа не можемо рећи пошто исту још нису пубаиковале у зва ничним новинама. Али, с об зиром на искуство кс је смо стекли прошле године, може' мо рећи да и сада није вођено рачуна о економском ста њу појединих округа и да су поједини окрузи сптерећени вчше него други, као што је то било прошле године. Томе

је узрок прво енергија, акција појеаиних делегага у одбрани ннтереса свога округа и с друге странс у недовољном по знавзњу економског богаства појединих округа од стране оних који су репартицију порезе чиниле. Уосталом виде ћемо кад цифре буду објав љене. Али најглавније тешкоће на које се наилази у овомсистему, и које су изазвале ове све протесте о којима смо говорили, јесте подела порезе на поједине пореске обвезни ке. Лањске године тај су расаоред вршиле општине уз припомоћ П 1 реских иржавних органа, који су само контро лисали рад општинских ор гана, у мањим општинама Г/<е се Сви познају ту, само ако није било личних обзира, ипак се задовољила пр?вда, али у варпшига са већим бројем становника, као Скопзе, Би тољ и другг, где она два општииска кмета који су врши ли тај распоред, једва ако познају имовно стаље својих најближих пријатеља а камо ли великог броја трговаца и за

натлнја које и лично но по знгју та правда није ни у колико задовољена. С тога су . се и у Скопљу највише и дешавале оне неправде у распореду порезе, да док један богаташ који нма велику мануфактурну или бакалску рацњу и велики капитал плаћз по првој класи дотле и један ма ли рекгије плаћа исту суму. Маса је примера које би смо имади навести и који су већ цолико пута помињати, да ни је иотребно још их наводити Тек фзкат је да су еснсфлије наше и трговци несразмерно неправично оптер?ћ(ни. И трговци и занатлије су се лиСтом жалтле на овакав распоред порезе, те је одељак Трговачке Камсре учинио представку господину Министру Финансија да се Одбор који ће вршити овај распо ред састави од већег броја трговаца и занатлијз, који лачно познају поједине обвезнике и у стању су да контролишу у колико су тачни наводи истих уњиховимпријавни.м листама. У тој се представци на име тражило да у

т?ј Одбор уђу пустабашије, сгарешинесвиЈу еснафа, и преставници Трговпчке Коморе за трговзчки ред, и онда би се у велико избегавале онј непрзвде а према томе и протести и жалбе. Ј е Р разумљаво је, да једгн старешина еснафа. који је у већини случајева н јвиђенији и најморалнпји човек у еснафу, најбоље ће шати да Одбор информише о правом стању д тичаог обв .зника чија је пријава уоцсну. И ако буда неорзвди биђе их несразмерно мање и пашће одговорнс.ст на дозичног сгарешину који је позват да правично брани интересе оних који сугатупослали, а ни у ком случају не државне и општинске органе који су ту само да диригују и контролишу рад одборника. Качо сазнај^мо, изгледа да је Министарство Финансија вољно да се и ови вдбопи оовако конституишу и ми би се сзмо радовали ако се то генер. чле па све варсши и ако се још поошт оцена сваке пријаве па макзр и задоцнило се са разрезом. У