Стража

Број 47

БЕОГРАД ПОНЕДЕЉАК 16 ФЕБРУАРА 1915.

Година V

Стан Редакције п А»м«».: Космжска ул. *р. 22. Огласп се »ају у Адм««. Цена утврђена. цсплаћена се писма не прив*ју. — Рукописи се не не враћају. Пнсма, руконисе, новац ■ *зе остало што се однос« ва лист, слати власннштву листа.

Адреса за телеграме: „СТРАЖА" - БЕОГРАД Претплата за Србнју на пошти: на гвдину . • . Дин. 12.„ шест месеци „ 5,„ три месеца . „ 3;„ једаи месец . „ 1,Претплата за ниостранствв на пошти: на годину . . .Дин. 30.„ шест месеци „ 15.„ три м*сеца . „ 7.50

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092 ИзлаЗИ СВакИ »ан V 6 Ч ИОЛН . ТЕДЕФОН ШТАМГ1АРИЈЕ 1092

Стање у Карпатима — ?ус» су јд1га а у нгджоЈмоса« ии с5пм! Згжкијим аичкша БУКУРЕШТ, 15. фебр. У разговору са једном личношћу, која стоји веома близу руског оосланика у Букурешту, ]**дан бугарски новинар сазнао је о стању руских трупа у К-рпатима сшо: Из оправданих разлога руска врховна команда даје и сувише скучене извештаје са бојишта, а нарочито су кратки и нејасни извештаји са Карпата. Међутим, ја сам успео да сазнам, да стање руских трупа, на супрот извештајима немачких и аустријских агенција, не само што није критично, већ је необично повољно по саму успешну руску офанзиву. После омањег и безначајнијег повлачења, руска главна команда је успела да пре германских и аустријских група заузме најважније позиције у Карпатима. Неисцрпна руска резерва већ је иоткрепила целокупну борбену линију, и можемо се за неколико дана надати новим великим али и одлучујућим борбама у Карпатима. Све су околности на страни Русије.

Нема сумње да би Нумунија оетварила један вели«и део еворх кационалних тен денција када би лрисајединила себи Ердељ И нема сумње, исто тако, да је овај општи заплет много погоднији за остварење те њене тенденције него ли ма који други моме нат, пгшто б 1 она у свакој другој прилици, и при н^повољнијсј дипломатској ситуацији по њу, имала, у засебнок дуелу са Аусгро Угарском, да рачуна са једним огромно надмсћнијим непријатељем. Због тога је с свимразум љиво .кад ватрени румунски националисти иервозно узвикују по зборовима и митинзима: Сад или никад\ Али да би Румунија загазила у рат против Аустг треба пре тога савладативелике, врло велике препреке. Све до најсксријег времена,

Румуннја је била филијал Ау* стрије наБалкаву Везанадвор ским сплеткама и тајним конврнцијама, с на се према свом суседу налазила отприлике у онако исто интимном положају у коме се Србија ната зила зз време краља Мидана. Те дворске тсадиције изгледа д! су и дан дањи живе, као што нам то наглашава један интервју Мзргиломана дат маџзрском листу „Напу*; и по требан је један врло силан имнулс у земљи па да се та званична политика окрене за читавих 180°: да Румунија о крене Аустрији леђа или бо ље, говгрећ.с у ратним мета ф рама — да јој окрене лице и песницу, п 0П'Т0 је ова до сад била према њој, спокојно Јкренуга леђима... Тгквв седан нагао и енергкчан г сокрет могао би сеу Румунији гзвести само под

неодољивим утицајем јеине силне нациова ше струјс која би захчатилз ширгке масе. Међутим, такав један покрет не може се очекивати у Ру муинји. Један стпаховит феудални режам, каквог у целој Европи нема, одржава у најстраховитиј^ј материјалној и духовној бедч масерумунско га народа. и док се са пуно права и разлога може гозо рити о нацгоналној свести, па и о националним тежњама, српскога сељака и бугарскога сељака, румунски сеља«. мучно да се успео уздићи до рела тивно високог нојма: о нацио налности и тешко да семоже заг)зејати за борбу те врсте. Румунија са својом заоста лр» социјалном организаци* јо.. јОШ није као што треба нзншла ни рз феудализма. И оно што је представник и но • силац националне идеје у њој, то је само варошко стзнов ништво са интслигенцнјом и професионалним политичарг^ ма на челу.

Међутам, те каасе су без пресудно г утицаја нз точ државнах пословз Сву власт држе у својим шакама спахкје, држч феудална аристократија, која до душе има не ;<оли<о политичких нијанса и МЈатирунгл као што су: кон зерват'вни, конзервативно де мократски и либерални, али којн сви, у основи, имају једну адсологију и један класни интерес. А идеологијз и пнтереси румунских власник ј далеко су од тогз дз се почлапа.у са народнии жељама и потребзма. Пре свега румунска аристократија има у себи врло мало наиионалнога о ећањг: она је у много већој мери анацио-1 нална него ли аристократија ма које друге земље. Румунскн бојери и милпо нери проведу цео свој век по Пешти, Бечу, Берлину, Паризу и Лондону; и једина спона између њах и њиховога на рода — то је њјдзорник њи ховог имзња, који шиба се-

љаке као стоку и периодичне шиље ренту господарима у Аустрији, Немачкој, Француској и Енглеској. Па и оно отмено друштво које се сми* лује ла живи у земљи, нема ничега заједиичк гса народом: ти људи: говоре францускии јеаиком, имзју своје листове на француском језику, ужива|у у литератури и уметностн Рргнцузз, Енглеза и Немгца и свију других народа само не свога! Па чак и сам Таке Јонеско, херолд нгционалног ујединења, много је више Енглез но Румун и по счојим породичним везама и по целокупном своме животу. И тако. док се код румунскога народа још није појавила нацнонална свест у маси, цотле те свести готово никако и нема код његове аристократије, која у држави жари и пали. И камо онда тог силног импулса који би Румунију гурнуо на Аустрију?