Стража

Стган? 2

С Т Р А Ж А

ђрој 48

захтевају интереси Бугаргке, и ингересе Југословенства. Данас и најзатуцанији Бугари увиђају да је идеја о реваншу, да је идеја о освајању Маћедоније неостварљчвг и онда нашта улудо трошити снагу једног читсвог народа. У место мржњв, у место трвења што користи само нашим заједничким непријатељима, сложимо се у једно коло, образујмо једну непро* бојну фалангу и будимо будан стражар Словенства на Бтлкану. Само тако и ми и Срби бићемо у могућности да од говоримо оним тежњама и жељама, које наши саплеменипи на нас полажу. Дај Боже да вам у идућем писму јавим радосну вест: да је у Ссфији образоваиа пра ва бугарска влада т. ј. сло венска влада. Христо Жељезов

— Матурантсно питање —

Неоспорно да је једно од важних, и то врло важних нитањо, оитање о школи. Како изгледа г. мин. просвете је вољан да се ова година при зна с тим, да ученици до» пуне знања из прошле године у стзрифм разреду. Штс је у осталом и врло правил но, чак шта више и пглвзлно јер се збиља програм (када се скрати и узму само главне ствари) за два разреда може свршити за годину дана. Зато су најбољи доказ прошле ге нераци|е, — да поменем само генерацију. свршених матураната ове године. која је једна од најјзчих за последњнх де сет а мсжда и двадесет го дина. Али сад се намсће друго аитање шта ћемо са садањим матурантима т. ј са ученр цима који су спршили 7 разреда гимназије икојч сутребали ове г'-дине да матурирају. Хоћемо ли бити према њима мгћеха и пустити их да само они изгубе годину, или ћемо им признати зрелосг. Рећи ћете: па шта нека се они при» ватно спремају па нека полажу — али њих је велики

Бран. Ресимић ЧЕТА Кренула се с вером у будјћност бољу Тамо на бојишту у магловигој ноћи Спремна да гине на часноме пољу То бејаше нараштај једне свете моћи. То је била чета без лажнога стида У смрт је пошла веселога лика Она хоће победе да ниже и зида М умреће сваки четник без и једног крика. Чим је стигла на бојиште свето Непријатељ поче да јој се руга Урлајућ из рова као какво псете И чету обави тада нека туга. Ал чета не клону дахом Ко облак се она непријатељу крену На јуриш пође једним одлучним махом И у томе видех: непријатељску војску сатрвену

број на ввјнчм дужиостима, било да служе као добрзвољ ца или као војни обвезници у ђачкој чети — дакле како се могу спремити? Збиља ово је питање тешко и комаликовано а може се на више начина решити (н пр.: признати ии осми рззред и пустиги их да помажу матуру на месец илн два по демобилизацији; допустити им да се упишу на универзитет с’т<ш да имају положити матуру у току школовања, у ком бч случају требала да постоји

некз конвенција са страним уииверзитетима, — како би их и они могли примити; признати им зрелост по оценама из 7 разреда и т. д. Ми смо само сматрали за дужност да на ову велику чињеницу повздом овога питања обратимо пажњу и надамо се да ма како г. мчнистгр схватио ову ствар ипак би требало, у осталом шго је и правилно да се и овим младићима даду какве олакшице. Концем Марта Кад па Румуиија ступитн у еицију РИМ, 16. фебруара. — У оваашњим липломатским кругочима кружи вест, да је букурешка влада после седнице са председништвом сената и нзредила своме посланику у Лондону, да саопшти енглеској влади, да Нг Румунф ускоро ступити у акцију. Но како се Румунија још није довољто војнички спремила то се држи да улазак Румуније у акцију неће бити пре концем марта или почетком априла.

II — Глад. — Заразе. — Општина. Школе. — Опасност. Зачудиће те се ако вам речем да је код нзс настала глаа. Да, да, — глад у правом смислу. Пекари, инаџиј , ако неће у оваквии моментима да се напљачкају новаца, онда каа ће? Брашна има довољно али пошто је исто поскупело то су и пекгри тражила од општане да им се такса смањи, па тек онда х^еб да месе. Пз? —Опшгина је на то ћутала, што је значало да не одобрава. Скопље је осталс без хлеба, односно сад је настало једно опшге мешење. Власт је ћутала, умесго да је натерала пекаре да продуже мешење хлеба са исгом таксом или их све уврстити у први борбени сгрој Тада бн сио видели да ли би њихова тзрдоглавост победила

Стагнстика умрлих од ти фусл,.зауаимањем веома ве шгих лекара, нагло опада. Колико се лекара више заузимају да војску и народ са чувају од те ужасне болести; то све више њих несгаје. Ми смо се неко време побојали да ћемо остаТи без лекзра, ала ;е енглеска мисија ту празнину попунила. Још м :л ч ире досфожности и заузимљивости па смо потпуно спашени. Општвна колико је велика и тешка, толи<о је и лења. Њгни органи и ако их има безброј много, не врше своју лужност, јер их ни пола н -ма на послу. Слику неуређгне општине опазчћете чнм уђете у варош: шећсрџије, салеп*ије, суџукџије и други на отворенчм таблама носе и про дају своје иродукте, те тиме разносе многе заразе. Друго, видећете код каменог моста по средини Вардара јаз неког „паметног- индустријалца

који задржава сву скопљанску нечистоћу те кужи ваздух тако да човек чисто не сме да прође кејом већ га далеко обилази. Надамо се да ће се општина кзд тад пробудити из овог учмалог дремежа, и отлочети своју дужносг ревносво да врши.

Неке основне шксле у месту почеле су кобајаги да раде. Сваки учигељ има по 6 — 10 ђзка па по васцели дан ћаска с њ0ма Тај рад је испод сваке критике чеуу су надлгжни криви. Где је још и то било ргтовати и имати најужаснију болест у варошч коЈа бесни свом својом снагом и оиет по школама ра дити! Гимназчја по свој прилици ове године и не може прорадити јер је иста као болницч загађена толико да ће требати само три о есеца дз се очисти и дезинфекује; а толчко нам свега и остаје ло краја ш<олске год’'не. Тргова 'Ка школа (Трговач^

ка Академија) ради стално, а успех већ знаћете какав ће бити ако вам речем да сујој наставници свршени ђаци др> жавне Трговачке Академије. Велике количине фате и фачли које су употребљене све б алнице избзцују иза цига :ске мале и:под града, ме сто да пале као енглеска масија шго рада Међу тим фачлама налазе се разни ззвоји у којима има безброј заразних бакципа, а још одозго врз те фачле избацују измет оболелих од тифусз и других заразнах болести. Сад нзједаред долззе цигани узииају ту фату и фзчче па их носе својим кућамд. Тамо их перу и препирају, а погле пошто зашто прода)у памуклијашииа јорганџијаиа и доугим занатлијама Сад замислите колика опасност прети грађанству кад му те занатли|е у виду одела и других кућевних потреба продају саму зарззу и болесг!! Дурак.

ИЗ СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА

5. септембар. Прешао сам са мојом првом хаубицом на Примету али ^след јаке магле нисам дејствовао. Нчсмо се ни поштено смесгилИ у шатор док један пушчани пуцањ прекиде тишину, ла њим следоваше још други и тргћи док се не начини правч пакао. То взше ие беше луцњава већ хука и мумлање. Пламеи је се везао за небс. планинг и д злине упалише се. За тренут борба обухвати цео фовнт и ми отлочесмо да дејствујемо У колико јг ова борба пре нзшег суделовања изгледала страшна у толико је после изгледзла комичнија; доззолите да начиним једно упоређење. У једиој бари кре* кећу жабз тако да су дигле урнебес, али ччм неко бацч камен илч ма шта међу њих све се ућуте као да ништа кије било. Тако су ти исго и пешаци; запзлили земљу сво јом пуцљавом и ко зна джле би они самч тако дожали дз

16 нашз некглико зр.на не бацчше гранчицу мира међу њима. Пгшто се све угиша и наступа понова гробна тишч* на, мн легосмо те мирно проспазасмо ноћ само см з се мало више грчили од зиие. Ноћ је била мрачна и магловига тако да се прстпред о<ом није могао видети. Нз Гучев - је се водила воло јака пешачка и артиљеријска борба. 6 септемб^а у8 часова пре цодне ступисмо у борбу и после избачених цигло 5 зрна уништисмз 2 нспрчјзтељска миграљеза који су са Ципа туклч нзш I пешад. пук, наносећи му грдче јаде. Чим су ова два митрзљеза уништенд и престала да туку, к>манданг 1 пука П поз. посла једног подаар дника да види која то хаубичка бзтеријз дејсгву • :је, одакле и који јој )е командир и да честата на тако добром дејству. Данас смо цео дан ту:<ли а дејствЈ је било одгично; пе-

ФЕД)Т0Н

Виљем II. има једно свој ство којим се разликује од с в о ј и х предака, утемељача пруске војничке моћи, дакле данашње Н^мачке. Он љуби иомпу, раскош. ,Берлин мора постати најлепшим градом на свету“ — рекао је гестом јед нога Птоломеја. Он је фор сирао зидање оног комплекса зграда на Острву Музеја, он је инаугурисао Гарнизонски ХроМ. На његовом двор/ развио се раскош какав Пруска још никада није вчдела. На ссареи»а немачког цара ие седи се на дрвеним столицама и не расправљају се фнло аофски проблеми као у доба Фридриха Ввликог. Дворско племство опет је оно што је бмдо у старих Германа још

пре 2000 голина, наиме плу* тократско. Американски „краљеви“ гвожђа, петролеума, соли и других уносних про звода шире се по дворница ма потсдамског дворцаузне моћну срџбу пруских јункера, који се тим уљезима прибли жују сзмо са устеззњем. Мно ги ће се још сећати случај < са десигнираним лмбасадором Сјетнњених држава, Мг. БауМ Јапе НШ ом. Тај преко океански дипломата важи као јгдан <^д најинтелигентнијих у дипломатском кадру Унчје, али је сиромах. Кајзер је без многог околишења изјавио своје незадовољство и чуђење дз се за његову престоннцу шаље такав човек, који не може достојно бриљирати у ппестовици капиталистичке Не мачке XX. столећа. Инцидегг је трајао неколико недеља. Но иа крају Мистер је морао бмти примљен И ми смо из овога случаја јасно зашазили

назоре Виљ.ма II. о задаћу и позиву дчпломатије. Посланици подворовима нису више опуномоћеници својих влада, од када оне непосре/шо преговарају, па и о приликама и расположењу у једној држави скоро да се нас боље моћи информисат.ч сарадници великих листовз. Данашњч посла ници и све више и вчше по стају декоративле фагуре, *о је пре свега морзју приређи взтн скупопене ручкове и балове. За данашњу радену и материјалистичку Немачку би ло је управо горко разочарење, кад је од Уније, у којој гледа савршенство тог правца развића, којим је и она пошла добила за заступника само генијалног човека. А В 1 љем II. имао је курзжи то разоч<рење да демонстрира јавно. П Кајзер Внљем II. има очито мистичне наклЈности, које у-

казују на извесни стушњдекаденце. Оа се упушта у јавну препирку о егзистенцији Спаситгљ 1 о познатим асирологом проф. Делччем. На иучини Севернога МЈраупоноћи буци момчзд. ' блачи прни талар и служи службу божију. Сзима је иознато да је он телесно дегенерисан (узет у леву руку и има нервне болове у к ушима). Он верује у теорију дегенерације старих нлемена и породица. Из старе племићске породице Алвекслебна остају четири брата, не баш примерног владања, Кајзер их заклиње нз гробу њихове мајке да се тргну натраг још за времена, али не помаже; двојица су већ пропала. Изгледа да је имао на уму Шекспирову изреку, да све старе владалачке по родипе пропадају, па се кретенизирају. Узтезао се да игра улогу Брута кад садашњ 1 на-