Стража

Стган? 2

С Т Р А Ж А

ћрој 49

неиотврђеној вести Султан је са шладом и осталим надле* штвима напустио Цариград и склонио се на малоазијску страну. — Побуна малоазијских трупа ђукурешт, 16. феб. Малоазијске трупе које се налазе у Смирни побуниле се и откааале послушност. Образоаан је преки суд. Генералисим, који је допутовао у Смирну у циљу инспекције одпу 10 вао је изненада у Цариград, код трупа. Побуна се шири Атина, 16. феб. Јављају да је у више гар нИзо«а у М<>л >ј Азији дошло до побуна, које узимају широке ргзмере.

— Европа 1 шнрно врешо У мирно време европске др жаве држе под оружјем 5 милијона војника. Издатци око њихова издржавзња износе кологалну сук-у од пуних 14 милијарди. Статистнна укеличаазња расжода неиачно оојсио војск* флота 1872 324 800.000 36 000.000 »876 388 000.000 49 000 000 1877 372.100.000 42.000 000 1886 517 200 0 0 56 000 00) 1891 585 000000 84 000.000 1895 62' 000.000 126 700 000 1901 670.000.000 210 200 000 1906 752 000 000 246 000.000 1910 817 000.000 442.200 000 1914 1216 000 000 488.000.000 На једиу почесн у главу пада. 904 913 Гермгнија 14 дин. 21. Аустркја 8 11. Италија 10 15. Русија 7 11. Француска 19 29. Евглеска 31 33. —

Јапан и Хптај — Преговорн о мирном решењЈ спора. Петрогргд, 16 феб. Из Петрограда јављуЈу да се између Токија и Пекинга

воде преговоре односно мирног решења јапанско кннеског спора. Као основица за преговоре служи предлог Јапана који тр^жи: 1) Признавање Јапану свих оних права, кз|а је има ла Немачка у ПЈандушу. 2) Знатне концесије у Мзнџурији! — Судећи по писању и јсдне и друге штампе преговори ће успети, пошто ће Кила најзад морати дч пристане на све оно што тражи Јшзн. )(ш0о6олст6о у 3(емзчкој — ИталтЈа и њ«ни бивши са■еаиици. Последњих дана немачка штампа пишг всома жучно о Италији и њеном цожању у данашњој ситуацији. Берлинер Л кал Анцајгер и Франкфуртске Новине пишу, да се Италија понаша тгко, да Немачка и Аустрчја требз да су помир<н’ са тим ф-к том, да ће нх Игалија у згод ном моменту по њу изнена дити. Римски звчнични кру го*и иако нису пр тиву нас нису ни за нас, ако нпје с нами, он је п 'Отпв на:. Зјто, веле Франкфу. тс<е Нови не требамо свО|у пажњу да сконцнтршкм > и нлИгалију, да нас ке би изненчдила. Дужност је наш. Ј с. везнице Ау стр*је, да добро утуби с во и да је увек припремна на одбрану наших инпреса од нашег бившег савезника.

— Мсђународнл саобраКај поштаисиих панста По споразуму са господи ном Минттром Ф нансија и Инспекциј м В 'јни? Поштз, Господим Мингстар Грађевина одобрио је, да се <д 18 феб руара (3 марта п ) новом) ове године, код ваших пошта устднови служба међународних поштанских пакета, иој^јеод почетка рата била сбустављена Осим поштанс их станецау Бајиној Баштг, Богатићу, В>а димирцима, Гр цк ј, Камеви-

ци, Крупњу, Лешници, Лозниц*, Љубовији, Шабачкој Митцовици, Г< рачици, Умци и Шапцу, све остале поште, како оне у позадини тако исто и оне н 1 војишном делу, прнмаће и отправљати пакете за оне земље ксје врше ову служ(у, изузимајући Аустро* Угарску, Н мачку, Турску, Бугарску и Румунију (за Бу гарску и Р/мунију ( дложено за извесно време, докле се не от^лоне сметње око увоза пактта. Примаће се пакети без о значене вредностн али могу бити оптерећени доплатом Према најн- вијем царинско-поштанском поступку.п штанске станице неће врши ти царињење по званичној дужпости, него ће све приспеле пак-те из иностр^нства пред_вати ско 1 љчнској и ни шкој иарињ рнеци на ц ри њењ*, а примаоца ће с мо извештавати о доласку робе. У скопљ' нско] цаоинарниии цтриниће се пткетп зз Нове Крајеве, а у нишкој они који г-асе за ме(.Т) у старим гра ннцама. Пакети за Битољ и места у његовоЈ околини ца риниће се у бвтољској Ц'ри нарници. Прим оци п штан ких пакета, нарочито они који ке живе у месту где се цариње ње врши, дужни су д т на воеме овласте с огобно лице, које ће у место њих од поште откупити спроводки лист и робу царинити.

(Ш ЈЕ! №Ш — Живот. — Жнватне намврнмцв. — Заслужује највеће одлннђвање. Шабад, 14. фебр. Од када вам нисам писао! И ево данас послетоличо месецт, после толиких крчавих, тешких али и сл вом увенчаних дана, ево да вам се јавчм из овог лзпогграда, к оји је толико пута био раније помињан у ступцимч нашег, овде так > радо чи аног листа. Док сам само раније писзо о коц ки, пијаачењу, простим љу бавним догађајима; чудним просидбама и свадбамт, које се после три дана свршаваху

у — духовном суду, данас, данас вам о томе не могу да пишем. Рат који је покосио најбоље синове, рат који је поља и њиве опустошио, и н?јзад раг, који је толик'села и вароши претворио у пустош ставио је хладну и немилосодну руку и наа овим лепим местом 14 данас у место песме, свирке, игранке, у место веселог смеха, у место авантура на Кам^ччу у мес т о писка ћеманета, ДГбац ћути. Мислио би ч 1 век да спава. Шабчц је разрушсн и треба ће мнпгт вредних руку па да се поправи. Посл'дња српска гобеда, последњи успеси српских ба јонета Одсевнули су и овде и свет се мало по мгло врг-ћа V згаришта. Дућени и к-фане

раде^у велико, те је Шабац бар преко дана иешто живљи, и бар нешто мапо личи на варош. Вчаст нам је одлична и ми се с правом са њоме поносимо. Чим је приметила да гма доста живаља, она је одредила таксу за пролају жавотних намирница. Дз напоменемо неке. Тако месо говеђе добирмо по 1 дич. кгр. свињско 1 40, маст 1 60; шећер 2.-; со 0.20; хлеб 0 50; и т. д. За све ово на првом месту тоебч одати благодарност начелнику станице, који улзже огооман тру*, неби ли се Шапчани^а што више поцогло. Хвала му. Др. М#ка ^ш^шI I

У Белгији

— Успех белгијске војске —

ПАРИЗ, 15. фебруара. — Бслгијска во.јска је разорила својом артиљериском ватром немачка у>врђења и заузела је једно пољско добро на десној обали Изера. Један белгиски авгј тичар је бомбаодова > стаи цу Остенде. Рем: је опет бомбарзован Око 60 граната је испаљено на варош од којих један лео на к тедра у. У Шампањи смо знатно нап едовали. Г1ри » рају јуч>рањег д^на о војили смо два нем^чка утврђења, једн Ј северно од Перта а једно ссвгрно од Босежура. Ссм тога смо наоредовзли између те две тачке и северозападно од Перта смо задобили и заробљени-а. Укупни број немачк^х војника који су се предали за ово 10 данз, вепма је велики. Ј-.вљај/ за веома |аку арчиљериску б г. бу у Горњем Мезу. Натредљалс смо у Вогезима у о ,ч >л асти X ртм н и В>жлеркопф.

ИЗ СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА

9-1Х. Јутр) ошгроахлаЈНо одма изјутрд сгуписмо у борбу. Ја сам туко Цч ј и десно од њега а друга хаубица Бн љ?г и његову иајближу ©кодину. У 8 сати вече нелрајзтељ изврши капад са Бињегд али га н ша псшадија снажно дочека и потпомогнуга артиљеријом одби и ..дузе им добро утврђени положај оиљ г. 10 IX. Данас је непријатељ у више махова пжушш да поврати Биљ'г али смо му увек показивЈли песниц/ ши љући му по које зрно ге се

п мораде помирити са судбином пошто напред не може. 11 IX Освануо Је за мене некако врло брзв т.ј. ноћ ми је се учинила са свам кратка. Спавао сам ноћас так<> тврдо ца нисам ни осетио ни чуо кад је друга хаубица избацила 1 зрно око 11 са<и ноћу пр м да сам од ње би > удаљен свеса 25 30 корак Ј . Јутро је влажно и магло*ито. За време дјк је тра>ала магла наш< се иешаци повукоше са Биљега без зрна барута, и тако Баљег заузеше опет непри атељи. И данас

Ф^Л)Тан

Ш н 10Н ♦ * Највећа врлина Виљема Н. бар за Немце, јесте да је у њему оличен идеал модерног Германа; безобзиран, инкар иација омог наука, да је сила □раво, да правда само онда вредн ако иза ње стоје оклспљене псснице и бгјонети, истрајан, раден, „свезнајући", у болесној мери самосвестан. Поред толико кепријатнијих случајева за две три послец%е годиие (прсцес Ајлебург, ороцес Штеслов, публикација у Дељи-Телеграфу, инцидент са лордом Твидом, Кевигсбершки Ооиеб§;пас1сп1ит) остао је Виљем 11. у широким сло јевима свсга народа и даље понос и полубог. Тешко је арестанити како Немци штују

и величину свога Кајзера. Гечено је ]едном да у Немачкој неми грађана него .подачика*, што је опр вдано. Про ]ури ли жути двооски ауго моблл 1Јп1ег (Јеп Цјпбеп, светина обрлзује д -:оред у војничком ставу и гологлаво, без узвика, тупо још гледа за својим Кајзером. Вин з ати низам је у Немачк ј сразмерно јако развијен Пруски нзрод немајући светитеља обожава своје великане, свога владаоца. Такви су Пруси би ли увек. Ко иоле има смисла за хумористичне ствари, тога изврсно мора забављати т. зв мартовска .револЈ ција* (1848 г.) и у Баварској, и у Пруској па и у Бечу. Испочетка допало им се да се игрзју „грађанске гарде", али кад су видели да то кошта главе, распршташе се. Саветник Мар тин оно ма 10 узрујаности у политичкнм круговима новем- ј бра 1909. иазвао је „новем-|

барска револуција". Посла ници и високо чиновништво са залетошћу очск. ваху пов ратак кгнцелара Било а из знгчајне аудијенције 17. н > вембра 1909. али народиин тели енција, не хајући за так ве ,,го п >дске ‘ послове, м рно су I адили св )је послове у фабрици, трговини, радиони ци и канцеларији. Да није би ло новина не бих ни приме тио да сам у „рсволуционар ној“ земљи. „Отернхаус* је дупке пун, кад цар или чланови династије присуствују представи. Ко има при том« више гледалаца, аутор или династа. то не знам. Чудновато ми је да режија још није дошла на ту идеју да приликом таквог владаочевог госговања подигне цене. Држим исплатило би Јој се. Но правог појма о лојал ности и поштовању династије ју Пруској можемо стећи о фођендаму Виљема II. — 27.

јамуара. С*е радње и трговчне већ су у 9 с*ти затворене. Пред вече се 1 снегле иа 1 ози у к јима на цвећем за сутом педестзлу, као на олтару. стоји биста Кајзера О упљени свет истина, не при К1вња колена као аустриЈСки хофрати и финанцрати, по шпањолској е 1 икети Хабсбур гов ца, пред сликом њичово га вл: дарз. али из зажарених очију јасно нм се може ки дети, како им је тај човек намрштена чгла и скресаних бр ка — све. Напослетку, немачка наука — Кант и Штрас —- здералн су Бога и Христа са њнховог престола, но ии једам нир се дрзнуо да задрма на Кајзеровом трону, па и ако у ког интелектуалца нема оног спе* цифачно немачког „монархистичког осећаја* онда је монзрх.ст по увиђ вности даје то за данашњу Немачку нај здравија иладавина.

И увек п троотиччи Прус иде у ресторане и пивнице великчх историских инена, ре св га X »енцолерна. И каф Ј тијер Ка зео Кафе а схва* тио је већ сно, шт > ће и позоришн I режија учинити: на I ачун своје високе фирме и пфеника наплаћује на кафу више од осталих.

Рлшна пошта Ко би анао нешто куда се налази Пгтар С. Ивановић редов 1о. пука 2. позива родом на В. радишта нека јави љеговои брату Миаивоју С Ивановићу ср. економу у Кладову где ће добити добру награду. Моли се Висариоч Николић, студент да се јави Жарку М Милићевићу, сгуденту - Свилајнаи где се налази сада.