Стража

Брпј 50

Годпна V

БЕОГРАД ЧЕТВРТАК 19 ФЕБРУАРА 1915

Стан РеЈ^акдије и Адмлн.: КосмЦска ул. 6р. 22.

Огласи се дају у Адмлн. Цена утврђена.

цеплаћена се писма не приаају. — Рукопнси се не не враћају. Пасма, рукописе, новац п *в« остало што се односп аа лист, слати власништву листа.

Адреса аа телеграме: „СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплат., за Србију на пошти: на годину . • . Дин. 12.„ шест месецп „ 5,„ три месеца . „ 3.„ једаи месец . „ 1,Иретплата га аиостраастсо на п јштп : иа годину . . Дпн. 30.„ шест месеци . „ И. „ трп м^сеца . „ 7.30

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН Ј А8НОГ МИШЉГЊ А ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ 1092 '.-рчкм идн у 6 Ч ПОР 1 пмццр, ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИ.1Е 1092

У БУКОВИНИ Џ§ Ш5ЈШ аустро-ишачквх трупа ПЕТРОГРАД, 18 фебр. Саопштавају нам са граннце, да је после неколико жестоких борби у Буковини руским групама пошло за руком да се пробију кроз аустро-немачке трупе и да их поделе на двоје. Под оваквим околностима Аустро-Немци су се дубоко повукли Руси су реокупирали готово све раније позиције и вароши у Буковини. Трупе, које се налазе у Бесарабији стижу непрестано као појачања. Чине се припреме за реокупацију Черновице.

И опет Нрнаути НИШ, 17. фебруара. — Прексинсћ у 11 часова једна гомила Аонаутз напала је нз стр&же Нсше у селу Моригш у призренском округу и страже су се-моргле повући. Одмах је о томе извештеча стража из Жура и Врб нице, која је успела да сузбије нападаче,

Данас сви учесниц* овсг великог рата често, и непрестан':, у осталом и с пунвм разло^ом, запиткују: „Штсје ово? Шта значи толико ћугање неутралвих држава? Зашто се већ једном не оп^еделе и не узму једиу актикну и одређену улогу?* И дои ста ово нам ћутање, ово скривено ишчекивање појединих неутралних држгва изгледа та‘ јанствено и неморално. Румунија која има иилисне својих сународникау рооству аусдро!гарском, и поред сил иог и сталног напредовања и учвршћивања Руса у њеној

*рло често да декламује? Камо примене и реализовања гово ра оиог њиховог вчадикекоји је умео о Но«ој Години да каже да Румунија жели: Ердељ. Букиаину, Источни Ба нат, Темигпвар и сготинудру* гих ствари. То је све лепо, жеље су увек дозвољене, али да ли она не мислн да јој иеко то готово и скувано уручи у ру.че? Хе! хе! То, бога ми, не може да буде. Румунија, ако жели да дође до свога наслеђа из велике заоставштине Аустроугарске Мо нархије, она нека се пожури, па нека учини своја потражи вања јавно и званично, и не-

Већ читазих седам месеца, с времена на врвме и перио« дично, систематски и с изра чунатим дејством, ота пушта гласове и рззне верзије о томе како је њена акција првдстојећа, еманентна и п ттање дана а не нсдеља. И ми таман олахншо са (.ечима: „Но, хва ла Богу, дође итајчас.* Али хоћеш — на једанпуг и од једноме све се то утиш-:вало и згстир?ло нек?м тајанстве ним велом. Све |е добајало обележје загонетности и ми стерије. Јавно мишљење које је иоказивало израђено расположење и гоговост за сту' пање у акцију, као осека, одступало је и попуштал®. И опет се говорило и енергично доказивало као да се у Ру мунији чиве војничке припреме и тајно мобилисањс у великом стилу и са грозничавом брзином. И све је то о стајало у речима, а дела и стварности накако! Цела Румунија која је по извештајима изгледала сва у пламену и огњу од патриотског одушевљења, као чаробним шаком I штапикем утвшавала се и га сила. Плима и сујица еиту зијазма и решености за сту пање у рат противу Аустро угарске, преживљзвала је о-

непосредној околини, немиче|ка засуче рукаве и отме онојсеку и аовраћање у сзојера-

ни прстом, остаје потпуно равнодј 1 а. Она и даље немо и пасивн« гледа страховити лом и грмљавииу који се пролвмају ра њеним границзма. да ли та земља има срца и душе? Где су ти њени национални идеали о којима воли

што масли да је њено. То је једини и мајкракч пут за постигнуке њених жеља. А не да чека готовину! Д стојанство и нонос државни не треба да јој дозволи дч тражи окруњено. Има ли она и^циоиалне части и поноса?

ни]е стање. Извештаји о и нтензивном и енергичном војничком припремању Румуније, као једним замзхом прекра ћивами су и обустављани. И то је у све јачој и јачој мерв давало материја и основице неповерењу и сумњању. Це

локупно држање разних руму^ских званич.чих и незваничвих чиниоца дсбијало је каргжтер дубоке мистериоз ности. Цео је свет све даље и доцније извештаје и вести о активности и спремању Ру муније примао са највећом резервом, да не кгжемо неверицом и подскехом. У по јединик! круговима почели су да право и спрдњу са угледом и озбаљиошћу Румуније Чак се о њој и у енглеском пардзменту поведа реч и ни мало се Лс.сњ.во нису том при ликом изражавали. И све мно гобројне и контраверзне вести појачавалс су тај утисак. Са неком врстсм очајања н дубоком забезекнутошћу и зачуђеношћу сви су погледа ли на неразумљиво држање румунске владе. Коментарисали су на разне начине, јед ни иа ева] други на онај начин, једни овим други они« разлогом, али је занимљиво да су се сви саглашавачи н подудгра !Н у мишљењу да акција Румуније треба да дође што пре: јер би се тим учи> нила несумњива услуга пра»едној и св°тој ствари савезника, који се боре за слободу и пргвду и право на опстанак малих; дакле непосредно за свој интерес и интерес племеиитих и човечанских идеала н начела, а посредне и за ту исту Румунију, која би само у пријатељској и интимној заједници са Тројним Споразумом и његовим савезницима могла да опнтане и ужива нространа и велика пра-

ва која су осковна начела рада и акције слободних народа.

Ш I Ш — Грци илаћају цех. АТИНА, 15. фебр. Из Софнјс јављају, да је полиција ухапсила за тобожње учећше у атентату у ссфиској касини в«ше одличних Грка. Један од тих Грка, неки Христо Манос, грчки поданик, умоо је у затвору услед рђавог поступања од сгранс полиције. Полиција није поистала да изда леш Маносовгрчком посланству. Он је сахрањен уз учетће грчхих свештеника. — Јвдно потребно објашњвње Пре неколико дана „Политика“ је донела на уводном месту ивтервју свога сарадника са г. Пашићем, шефом владе. У том интервју-у било је изнето и гаквих ствифи, које бн цензор, да је који други лнст то донео, немилосрдно ИЗ' брисао. Међутим, кзко је исти штампан у „Г1олитицн“ и како је опет, ова изјавила да је цело то написаније ннтервју Са г. Пашићем, цеизор је пуство, и његова црвена г -.овка није унакрст прошеталз т.реко њега. Читајућн тај интервју ми смо, аознавајуки г. Паши, ћа, као човека, који се нера*