Стража

Брвј 53

БЕОГРАД НЕДЕЉА 22 ФЕБР.УАРА 1915.

Година V

Стан Редакмје и Админ.: Космајска ул. *р. 22. Огласн се дају у Адмии. Цена утврђена. цдплаћена се писма не пвивдј/. — Руквписи се не не враћају.

Пвсма, руковисе, новац и *8« остало штв се вднвси кж лист, слати власништву листа.

СЛОБОДОУМНИ ОРГ АН ЈАВНОГ МНШЉЕЊ А телефон уредништв.1 1092 Излааи —аки дан у 6 ч. пое палнг,

Адреса за телеграме: ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплат.. за Ср§и|у на пошти: иа гвдину . • . Днн. 12.„ шест месеци , 5., три месеца . „ 3.„ једап месец . „ 1.Претплата за ниосК(јЈ.анста на пошти: на годину . . 30,„ шест месецв . " ' 15,„ три месеца . „ 7.5«

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Акција Грчке ПРЕГЛЕД ТРУПА. - ФЛОТА ПОД ПУНОМ ПАРОМ. - НАШ извештај - СОЛУН, 21. фебр. Судећи према припремама очекује се сваког часа објава рата Турској. Одмах после министарске седнице краљ Константин је у пратњи шефа штаба извршио смотру на трупама атииског гарнизона. Минисгар марине телеграфски је позвао све капетане бродова, да са својим бродовима дођу одмах у пристаниште Пиреј. Убојна флота налази се делом у Пиреју а делом је у малоазијским водама и чека наредбу за ступање у акцију. У народу је необично одушевљење.

ЈКова аршшриска борба ЦЕТИЊЕ, 20. фебруара. — Непријатељ је 18. фебруарз, из Горажде и околних положаја отворио ж«ву артиљериску и пушчану ватру на нашу воЈску, али је био одбијен. Иначе знатнијих догађзја није било.

Још 1905 године, поводом руске револупиЈе, немачки со цијалисти лржали су протестке матинге у снима краје вама Ббрлина, шиљући са збо рова ноздраве ревокуциона Јгима руским. Глзвпи одбор за сузбијање Социјалне Демо нратије, СепЈга! Уегђапс! Шг Уег1еитс1цп^ с1ег 5осЈа1 Оето кгаће, чији ;е председник сам Цар Виљем. у времену тих социјалистичких манифест4.циЈа отишао је пред двор и а кламујућн пару изазвали су га на балкон. Како је онда била огсрчена борба измсђу соц-јалиста с је дне стране и центрума (паргија члерикалзца) зЦедно са тим одбором за сузбијање Соц Де мократије, с друге сгране.тоје цар изашавши на балкон поз

дравио присутне и усвзмго вору каз -'0 "во: „ичг тЦбзеп Јттег УОП\-аг(б геКеп, сИе јет Јгеп \\-е1сће ипз Јагап ћЈшЈегп: тиззеп пЈес1ег§сгк(:еп \\*егс!еп! (Ми морамо увек назред ]ез дити — они који нам сметају у том посл/ морају бити прегажени! —) Ово је би п% упе рено на Социјалну Демокра ТИ ЈУ» Ј е Р после ове мгннфестације, немачка штампа, у првом реду социјалистичка, нападала је цара и владу пи тајући влаву: како сме је".?н цар у једној парламентарној земљи да вређа поједиве партије и да говори без знања владе. Па су чак упутит* и интерпелациЈу ка БилсВи, који је онда био државни канцелар. Поводом те интерпелације

Рајхстаг је забранио цару да у опште говори о политички првликама без знања владе! Ту су интерпелацију поднели социјалистичкн посланици Ха зе и Ледебур. С?д после 9 година, колико Ономад ми смо саопштили у једнои чланку: како је посланик Ледебур држао говор на једном протестном збору у Панкову, предграђу Берлина. Данас смо у могућности да саопштимо читаоцима чланак Максимилија Хардсна ур. дни качасописа „Будућност". Хар ден Је један од најистакнутијих немачких журналиста. И сгога што тај чланак има везе са *ним што се пре 9 година одиграло ми га предштампа вамо у преводу без коментгра. „Њ. В. кајзер Виљем, по звао је пре кратког времена све партиске вође у двор на саветовање. Сви су дошли само Социјал Демократи ни су се одазвали кајзеровом позиву. Што се нису одазва« ли позиву ц февом они имају разлога за то Један је раз лог та]: што онз из принципа не опште са владаримз, гс сматрају за неку врсту греха паргиск^г због чега се и каж њавају осетно. А други — хм, то јо једг * чудна ствар про сто да човек не верује1 Ре ванжирају цару Виљему! Да. Веванжирају кајзеру. Како ли ће битц кајзеру кад ирочита у новинама извештај: да је јуче пооланик Хазе у Треп-

тову држао гсв р п отину рага пред многољудним збором и протествујући иротиву овог рата, сгално сгављао на оптуженичку клупу кајзера, као проузрпковача рата и гла ди која сад влада у Немачкеј. Но то баш и није так* осетљиво место у посланиковом говору али, .како ли ће се тек кајзер намрштити кад прочита па усе: Кајзер нас позива на саветовање да му помогнемо у овим тешким пг,и ликама, а ире 9 годинт ја сам на овом истом месту, протестним говорЈМ, дизао глас противу царевог говора који је онда кгзао да се Сопијал на ДемократИ|а мсра прегазити. У место да идемо њему и да му се одазов: мо, ми од говарамо: дајге нзм хлеба и| живота оставите се ратни авантура “

Купљење прмпога аа наше ра-

НИШ, 21. фебр. Саопштавамо писмо које смо ових дана добили с уважене сгргне из Букурешта с молбом да га предамо јавносто: Букурешт, 17 фебр. — У Румунији је било од вајкада много Срба. Било их је који су долазили ва привремено 1ављење у печалбу а многи су се о настанили одајући се

разним ирофесијама Највише их има у занатимз. Но како су сви ти Срби из разних покрфна то су се међу собом слабо зналв и нису били орГснтовани. Пре некогвременз неколико бољих Срба састану се и договоре се, да образују једно удружење које назову „Српско Братство “ То је друштво одмах имало ле* пог успехз, али је највећа ко* рист од његз била у томе, што се приликом његовог оснивања дознало, да у Букурешту живи 10.000 српских глава, ма дг једни за друго нису знали. Данас „Српско Братство* броји већ око 300 чланова и како су то све незљпсни грађани, домаћиии и | очеви породица то је несул*њ?во, да ће „Српско Братство“ бити достс јчо свог имена. Значајно је, да је већииа чланова у том друштву из новоослобођене Србије; има их из Скопља, Штипа, Веле* са, Б т, трља, Прилипа, Охрида и нарочито из Тетова. Има дсста из Гојводине а најмање из Шумадије. Интересантно је је видети како су баш ови из нових крајева најревноснија Срби у пркос свима првчама и агитацзјама бугарским. Сам т?ј фактнајбоље демантује сво кзношење од стране бугарске пропаганде о неком тобож српском притиску. Од како је почео овај крвави рат са варварском Аусгријом. „Срп-