Стража

Број 55

БЕОГРАД УТОРАК 24 ФЕБРУАРА 1915

Година V

Стан Редакције и Админ.: Космајска ул. бр. 22.

Огласп се дају у Админ. Цена утврђена.

^■алаћена се пнсма не приВАЈјг. — Рукописи се не ие враћају. Оасма, рукописе, новац и !ва остало што сс односи ва ласт, слати власништву листа.

Адреса за телеграме: ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплатл аа Србију на пошти: на годину . ■ . Дин. 12., шест месеци , 5,, три месеца . , 3,„ једаи месец . , 1.Претплата аа нносисПанств на поштп: иа I одину . . 30., шест месеци . " ' 15., трн м*сеца • , 7.50

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092 Излази гвзки рлн у 6 Ч ПОР ппцне. ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Паника у Цариграду БУКУРЕШТ, 22. фебр. Једно лице које је стигло из Цариграда прича да је тамо завладала паника, V да постоји бојазан да не дође до покоља. Свет више не верује турским листовима. Сва утврђења око Цариграда и његова околива Босфор, Румели Хисар, Фанараки, Принцова Острва и Чаталџа журно се утврђују под руководством немачких официра. Бојском која брани Цариград командује Енвер паша. Све су припреме учињене да се у случају руске акције против Босфора напусги Цариград.

У српској журналистици вме Гистава Ервеа сад је више позна!0. Кго што је данашњи рат изнео икена многих која би коже бити у периоди мира остала непозната, учинио је да Гистав Ерве постане позиатији и нама Ко је читао његове чланке у ње г овоме листу Ша §иеге 5 ос 1 а 1 с* зна за његову нови* нарску снособност. Она је бкла знатна; мања је од његове речит.:сти. У колико му је она оскудевала, речитост му је повећавала вредност Агитатор је био већи од новинара. Цело своје време, од кога је псчео борбу против данаш њег буржоаског друштва у Француској, посветио је да поглавито ргди на ширењу антимилитаристичких идеја. Ре читост, коју ,е умео да по деси тако као да му иде од срца, помагала му је да његове идеје нађу одјека у француској војсци. Гакав рад морас је да нађе отаора. Представници властп у буржоаској Француској став љали су Ервеа много пута у апс; пушгали га у слободу, па опет затварали... Такви поступци нису пома гали буржоазији, него Ервеу. Може бити да би Ерве по шао другим путем — овим којим сада иде да је на његов рад у почетку обраће на мања пажња.

! ЕрВб У борби, коју је Ерве без прекида (често и из самог затвора) нодио против франпу ских влада, дошао је европ СКИ рат Французи су схватили коли><а је опасност за Фрзнцу ску ако Немачка буде побе дилац, па су сви прихватили оружје. Гистав Ерве — да ли је чекао т^кав или можда н ма њи тренутак пз да са себе збаци гогу вечитог бунтовника, и буде ово што је сад, владин полузванични новинар не знам, тек, он — почео је узвикивати преко свога листа да је Француска у оиасности — и позивао је Фргнцузена оружје. — „Треба сви да будемо војници! Наша отаџбина нала зи се у опасности! Тре.а да појачамо нашу војску, тим, што ћемо у њу ући! Непријатељ је пред вратима! К’ о ружју, грађани! Огаџбина је у опасности!" .. Буржоазија, на к ју је Ер ве раније бацао свој нож, по^ стала је његов најбољи купзц — МНОГО бОЉИ ОД ОНИХ КО]С је изневерио. Од антимилитариста Ерве постаје ватрени присталица милитаризма; од новинара који се б<:ри протав буржоазије буржоаски новинар; од противника француске владе готово њен полузванични но-

винар! Франпуска публека, која би у другим тренутцвма ов ; Ервеово претумбавање другојаче гледал?, чинила се гад невешта и помагала га својим сантимима. Пишући сваког дана у своме листу, он је код публике брзо постао доста досадан и обичан. То у осталом и мора бити па ма како неко био чгк и генијалан и начитан. Ако дотични уме то да ув >ди, он ће знати шта треба ради ти да би наклоност п/блике понова задобио. Али Херве ни!е долазио у тај ред новинара. Он је и даље пиеао с«акега дааа; некада и по два чланка дневно. .Гер Сосијал“ у почетку врло симпатичан, постао је сад веома досадан онолико исто, колико је посгао бедни нариски ноћни листић и Соар.“ Није само то свакодневно писање било разлог хладњењу читалаца. Има још јелна ствар: Хервеова забасивања у све могуће научне гране и у сва могућа питања У француској журнзлистици све је подеље но. На стручној ствари раде стручњаца. Чим неко тамо почне да пише о ствари о којој није версиран, он мора брзо да се повуче — да не по'.танепредметпотсмеха. Хер ве је пао у исту погрешку; он је .тчео да пише: о пи тањима из свију научних гра на; о спољној политици; о ру скоме цару; о значају дреднота у данашњем рату; о ја панској интелигенцији, о стратегији генерала Жофра; о три-

ју : Клемансо Бријан Визвјани; о немачкој филоз фији, о ра спрскавању разорних зрна; о таленту Рене Вивпјанија, председиика дзнашње француске владе (о чијој јг срећи имзј особито мишљење) и т, д. Човеку није потребно да је читао Ервесве чланке о сви ма овим разнозрсним темама па да стекне уверења да је тај новинзр, ако не шарлатан. а с но у најмању меру новинар који хоће да игра улогу Фауста. Таква тежња убија, јер данас нико не може све знати: таквз тежња Ервеа је бацила доле. Он још не види, јер болест за писањем и о свима могућим и немогућим стварима код њега је још велика Али читалачка публика, код које је због оваквог пзсла постао и сМч.шан и доса дан — почела је, као што емо већ напоменули, — да буде хладнија према његовом лисгу, и да га мзње тражи. Погрешило би се ако би се хтело схватити да смо ми узнли перо да у пеколико по теза масгилом дамо сад шњи портре Ервеов. Ми смо ово учинили из других разлога, Одмах ћемо навести из којих. Пре вкше дана Ерњ. своме листу донео чланак.. иазивом .Бугарски Трн“. Тај бугарски трн налази се у нози Тројног Споразума, и он неће вели Ерве, да стане добро ногом на земљу докле год га не извуче А трн ће моћида извуче тако ако се Бугарима буде дала Маћедонија! Маће донија је, продужава Ерве, бугарска; тамо живе Бугари!

Ерве, који хоће пошто пото да у француској публици стечг уверење да је он полузванични новинар француске владе, донеп је оваЈ чланак у свсме лксту и почео да збуњује Французе. Ми не верујемо да је то Ерве сам написао, јер он нити зна шта су Маћедонци, нити знз где је Маћсдонија. О тој земљи а његсву стан вништву има толико исто знзња колико и о бацилима, балистици и дреднотима. Т?ј чланак он је донео по жељи бугарског иосланика у Паригу Станчева за добре паре. Ми верујемо да се Ерве продао, јер у његову промену .кајање* не ве» рујемо да је учиано што је видио своје грехове. Такав случај имате са уредником бечке .Југословенске Кореспо денције", који је у својевреме био социјалиста и социјалистички посланик. Бугарима се ова продана душа доплла, н њему је за пљескала чак и бугарска по* лузванична штампа и назвала га својим особитим пријатељем. Ја ицем тако далекода Ер* веа оптуж л м да је он уерок чоследњем нападу бугарских .ета н 1 српску границу. Он те чете, разуме се, није ни видио; он и даље седи у Паризу. Његово писање да је Маћедонија бугарска оживело је н де код Бугара да ће ту земљу добити, и да ће такво мишљење. после писања овог антимилитаристичког превртљивка, ухватити корена у Француској, и то доцније ути